Podignem kragnu, zaletim se iz sve snage i kažem... Siniša Mihajlović!

Foto: MNPress

Detinjstvo mi je prošlo kroz glavu kada sam čuo najgoru moguću vest koju sam mogao da čujem. Moj Miha, moj idol, ode posle lavovske borbe.

Bože... Spremi loptu gore, prekid ti je 99 odsto gola. Daj mu je, neka on izvede. Kome treba da se pocepa mreža, reci...

Preporučujemo

Život nije fer i težak je. Nepravedan. Sve što nam ostavlja je sećanje.

Sećanje za ono što smo živeli i za šta smo se tukli u najgorim situacijama i najlepšim momentima.

Eto, izgubili smo veliku bitku. Svi smo je izgubili i sada nam ostaje samo sećanje.

Gospodski bezobrazan, nije nikada dao na sebe. Nije bio samo mangup, bio je čitava grupa mangupa. Dobijao je ono strahopoštovanje od onih koji su isto glasili za mangupe.

Imao je moć koju si želeo da imaš kao klinac. Hteo si da budeš onaj sa kojim nema zezanja.

Dva ogromna kamena i prašnjav teren, svako zove faul kako god želi i kako kome dopadne. Nekome se da, a nekome se ignoriše.

Nije htela majka da me zalizuje iako sam to želeo.

Dobro, imao sam sve ostalo što mi je bilo potrebno. Preko puta Male pijace sam kupio dres Siniše Mihajlovića i odmah podigao kragnu.

Tako se to nosi, rekoh. Znam ja kako to treba, ne mora mene niko da nauči.

Znala su ostala deca da imam jak šut, a meni je po prirodi bilo da kopiram Mihu.

Ma, nije bilo do mene... Bilo je do svih klinaca u našem dvorištu.

Kako to da se pripremaš da udariš loptu iz sve snage i ne kažeš: "Siniša Mihajlović!", kako to?

Bio je deo onih musketara koji su krasili život fudbalom kada nam je sve bilo sivo.

Postao je italijanska avangarda pored svih tih imena koja su ga okruživala, postao je prvak sa Crvenom zvezdom, postao je neko ko je ime sam za sebe.

Sličica Lacija, Deki do njega, pa Bađo, pa Salas, Manćini, Nedved, Pankaro, Sensini, Konseisao, Nesta... I Mihajlović. Veličina i strah za protivničke golmane gde god je lopta postavljena.

Onaj svetlo-plavi dres je isto dobio kragnu podignutu, dobio je zaštitni znak i pravo da poseduje podignutu kragnu.

Tamo, u Italiji, pomešao je srpsku otresitost i italijansku galanciju.

Osmeh i svoga posla.

Ne bih išao dalje.

Nema dalje, iako je ostvario još mnogo, previše toga.

Želim samo tu sliku u glavi.

Da u snovima dotaknem tu prašnjavu loptu.

Dres Jugoslavije sa brojem 11, zalećem se iz sve snage spreman da bombom porušim sve ispred sebe.

Dug zalet i... Siniša Mihajlović!

I gore raspali jednom iz slobodnog za sve nas.

Nije tom živom zidu gore lako što dolaziš.

Ne znam...

Znam da nama nije lako što odlaziš.

(Telegraf.rs)