Bato, viđi idu li!

Foto-ilustracija: Shutterstock

Fudbal nije samo igra. Ne može da bude. Fudbal je više fontana istorijskih dogodovština, najlepših priča. Zna da proizvede emociju, kakva god ona bila. Dobro, ja sam čovek jednostavan. Daš mi nekoliko sličnih ljudi ogrezlih o lopti, topli pab u zimskim noćima, drveni sto, neku melodiju Džoa Kokera i dao si mi sve. Tako i počinju priče kao što je ova danas koju ću da vam ispričam. Taman je takvo vreme da bi ove rečenice shvatili i osetili na pravi način.

Ima ta jedna anegdota koja je pričana decenijama u Crnoj Gori. E, sad, nisam siguran da li se baš radi o ta dva tima, ali sam je ja čuo u izvedbi Mornara i Lovćena.

Preporučujemo

Teška magla se navukla na čitav Bar, što i nije toliko retka pojava, ne vidi se ništa preko pola terena, a kažu i stadion malo ukrivo...

Znači... Ništa se baš ne vidi.

U tom momentu, zatišje. Ništa se ne događa nekih dva, tri minuta, samo se golmanov glas odnekle čuje:

"Bato, viđi idu li!".

E, sad, kao i svako normalan, nisam baš išao i istraživao okolo da li se to zaista desilo ili se radi o urbanoj legendi za svakodnevnu šalu, ali znam šta se jeste dogodilo.

Meč Dinama iz Moskve i Arsenala u Londonu.

Još daleke 1945. godine odigrana je jedna od najčudnijih utakmica u istoriji fudbalskih manifestacija.

Taj susret je bio prijateljski, nije imao nikakav rezultatski uticaj i značaj po ekipe, ali je ipak morao da se odigra.

Pričalo se i o politici, o savezništvu tokom rata i jednostavno nije bilo vreme da se otkaže meč.

"Tobdžije" su tada važile za jedan od najjačih klubova u Velikoj Britaniji, ali problem je bio što im je skoro pola ekipe još uvek bilo u vojničkoj uniformi.

Tako je Arsenal uzeo neke fudbalere iz Stouka, KPR-a i Barnlija.

Debela magla pala je nad Vajt Hart Lejnom, ali arbitar nije hteo ni da čuje o odlaganju ili otkazivanju.

Možda neke buni to što se igralo na Vajt Hart Lejnu, ali Hajberi je u tim momentima bio u službi vazduhoplovstva Britanaca zbog Drugog svetskog rata. Radarska kontrola.

Elem, kada su igrači izašli na teren ukupno sa sudijom, nisu bili sigurni da li su tribine skroz pune ili totalno prazne.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Na zahtev gostiju, arbitar je bio Nikolaj Latišev iz Rusije, a on je tvrdio da mora da se igra, jer - došli smo svi čak iz Rusije i utakmica mora da bude odigrana.

To nas i dovodi do momenta gde se svako ophodio prema pravilima na svoj način, kršili su se propisi, povređivani su ljudi, ulazilo se i izlazilo po sopstvenom nahođenju...

Ali, danas je smešno sve što se desilo.

Jednostavno, obe strane su radile sve što su želele.

Dinamo je izvršio promenu koja nije ni bila promena, jer je u igru ušla zamena, ali onaj promenjeni je ostao na terenu.

Navijači koji su bili na tribinama toga dana u Londonu tvrde da su Rusi imali u jednom momentu i 15 igrača u polju.

Ništa se, pod milim Bogom, nije videlo.

Mogli su svi na terenu da rade šta god žele, a čak 55 hiljada ljudi je došlo da pogleda taj šou. I dobili su šou.

Golman je u jednom momentu, u nadi da će da dohvati loptu, glavom udario u stativu.

Izveštaji kažu da su to neki primetili, a neki baš i ne, ali da se sve nastavilo tako što je čovek iza gola, običan navijač, ušao i stao da brani umesto njega.

Poveli su Moskovljani posle samo 33 sekunde, ali su do poluvremena gubili sa 3:2.

Na kraju, još jedan preokret, 4:3 za Dinamo i nimalo prijateljska atmosfera ovog prijateljskog susreta.

Kapiten Arsenala Klif Bastin imao je šta da prigovori nakon odigrane predstave.

- Da su igrači Dinama uzeli loptu u ruke i uneli je u mrežu, bio bi gol. Sudija bi to dozvolio - rekao je Bastin nakon meča.

Nisu ni domaćini ostali dužni na sve što se dešavalo.

Arsenalov igrač je u jednom momentu bio isključen, ali je samo izašao sa jedne strane terena da bi se već na drugoj vratio u igru kao da se ništa nije desilo.

Ova anarhija kroz svaku rečenicu vuče smeh, jer je prosto neverovatno koliko šizofrenih 90 minuta može biti.

A, koliko sve može da bude još luđe, možemo pitati linijske sudije ako su još uvek među nama. Njima je magla... Sigurno dobro pomogla u odrađivanju posla.

Sve je čak prokomentarisao i legendarni Džordž Orvel koji je tvrdio da ovaj pokušaj zbližavanja dve nacije prijateljskom fudbalskom utakmicom može samo da pomalo pogorška relaciju.

Takva je priroda ljudi, izgleda, oduvek.

Da li su golovi svi čisti bili?

Ko to može reći?

Neki kažu jesu, neki kažu nisu.

Josipa Lisac se rodila pet godina nakon ovog susreta, ali je njen stih mogao da bude himna događaja.

- Magla svuda, magla oko nas... - kaže Josipa, a može da se nastavi sa:

- Iz daljine jedva čujno dopire golmanov glas - a na sve to, onda se u miksu "tanko" ubacuje golman Mornara:

- Brate moj, viđi idu li!

A, dobro, zato je i fudbal najpopularnija igra.

Sto priča, raznih priča.

(Telegraf.rs)