Prvi put u istoriji fudbaler pao na doping koji koriste biciklisti

Foto: Profimedia

Fudbaler Hamburga, Mario Vušković bio je pozitivan na eritropoetin (EPO) 16. septembra 2022. posle utakmice Hamburga protiv Sandhauzena.

Mario je tražio da se uradi analiza i B uzorka, čime je potvrđen pozitivan rezultat A uzorka 15. Decembra 2022. Nakon saslušanja, sportski sud Nemačke fudbalske lige (DFB) je 30. marta 2023. u pisanoj formi objavio da će Vušković biti suspendovan na dve godine sa početkom od 15. novembra 2022. godine.

Preporučujemo

Pretilo mu 4 godine suspenzije

Prema svetskim antidoping propisima, za utvrđeni prekršaj predviđeno je četiri godine zabrane, jer se radi o nespecifičnoj supstanci. Međutim, sportski sud DFB-a je "namerno odstupio" od očekivanog. Smatrali su da je Vušković prvi put napravio prekršaj. Pored toga, rezultati analize pokazali su malu količinu EPO, što ne ukazuje na namerno dopingovanje. Konačno su rekli da bi „efekti duge zabrane takođe uticali na 21-godišnjeg profesionalnog fudbalera i timskog sportistu koji je još uvek u procesu intenzivnog razvoja značajnije nego individualni sportista“, a uzeli su u obzir i ekonomske aspekte.

Pored sportskog postupka, javno tužilaštvo protiv Vuškovića vodi istragu na osnovu antidoping zakona Nemačke koji je na snazi od decembra 2015. godine.

Vušković je angažovao tri advokata da vode njegov slučaj, jer je od početka postupka ponavljao da je nevin i da nije uzeo supstancu. Na prvom ročištu pred sportskim sudom DFB-a, hrvatski branioci su ukazali na moguću kontaminaciju uzorka, jer je Mario dao parcijalni uzorak, koji nije bio po propisu zatvoren, dok se čekao dodatni uzorak.

Dostavljena su i četiri stručna mišljenja kojima su želeli da dokažu greške u laboratorijskim analizama.

S druge strane, sud je angažovao kanadskog stručnjaka prof. Žan Francoa Nauda koji je uradio dodatnu analizu koristeći ostalu količinu urina iz Vuškovićevog doping uzorka. Međutim, prof. Naud je potvrdio rezultate laboratorije u Krajši.

Šta je EPO?

EPO je skraćenica za eritropoetin. Eritropoetin je hormon koji podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i uglavnom se proizvodi u bubrezima. Što je veći broj eritrocita, veći je kapacitet krvi za kiseonik čime se poboljšava sportska sposobnost.

Genetski modifikovan (rekombinantni) EPO je razvijen ranih 1980-ih i prvobitno se koristio kao lek, za anemiju, otkazivanje bubrega i druge bolesti. Tokom 1990-ih, EPO je bio naširoko korišćen kao doping u sportovima izdržljivosti, posebno u biciklizmu. Jedno vreme nije mogao lako da se otkrije u urinu. Osnovanjem Svetske antidoping agencije a pred Olimpijske igre u Sidneju početkom 2000. godine pronađen je način detekcije genetski modifikovanog eritropoetina direktno u urinu.

Zašto je ovaj slučaj važan i šta sportisti mogu da nauče iz njega?

Pre svega o striktnoj odgovornosti, jer je sportista uvek odgovoran za analitički nalaz u svom uzorku. To znači da sportista uvek mora da proveri sve što uzima i što će se naći u njegovom organizmu.

Analiza B uzorka je uvek opcija, ali nažalost laboratorije nikad ne greše, odnosno greška je svedena na statistički zanemarljivu.

Tokom svoje karijere susreo sam se samo jednom sa greškom kod najbolje svetske košarkašice Dijane Taurasi. Sportista nije zapisao na doping formularu da tokom uzimanja uzorka parcijalni uzorak nije zatvoren po propisu, tako da je mogao da bude manipulisan.

Važno je da sportisti nauče da imaju pravo da upišu sve što smatraju da je neophodno prilikom sprovođenja doping kontrole, a odnosi se na sam postupak, ponašanje i celokupan tretman.

Sud DBF je krajnje dobronameran bio u celom postupku, uradio je treću analizu koja nije po zakonu, blagonaklono je tretirao prekršaj, uzeo je u obzir da je Mariu ovo prvi prekršaj, što je činjenica u 99% slučajeva, da je mlad i da tek treba da se razvija, što je takođe uobičajeno i konačno je minimalnu detektovanu količinu eritropoetina tretirao kao nedovoljnu za doping, što jeste argument, ali koji se do sada nikada nije odneo prevagu u smanjivanju kazne.

Nema podataka da su analizirani suplementi, hrana ili drugi mogući izvori eritropoetina sa kojima Mario mogao da dođe u kontakt.

Ne znam da li će se Vušković ili WADA žaliti na presudu, ali po svemu što smo imali prilike da pročitamo Kodeks nije ispoštovan, jer je kazna za dopingovanje eritropoetinom 4 godine i izneti argumenti nisu dovoljni za smanjenje kazne. Utisak je da su i sud kao i veliki deo javnosti smatrali da se fudbaler nije dopingovao, ali da su propustili priliku da to i dokažu, pa su umanjili kaznu sa onim argumentima koji su se njima činili dovoljnim. Pitam se samo šta bi Trevis Tigart i USADA radili da su vodili ovaj slučaj, jer su do sada pokazali da su u ovakvim slučajevima pronalazili analitičko opravdanje.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum