Ako moraš da "pogineš", onda barem "gini" kao Čukarički

Foto: Mileta Mirčetić

Unapred prežaljeni, "i od Boga i od naroda", fudbaleri Čukaričkog su u četvrtak veče istrčali na megdan Crvenoj zvezdi u finalu Kupa Srbije i malo im je falilo da za tu svoju ludačku hrabrost budu nagrađeni.

Kiša koja je padala tokom dana, pa i sat vremena pre početka utakmice, uticala je na to da atmosfera izgleda kao da nebo plače nad sudbinom Brđana, odnosno šta im se sve dešavalo poslednjih dana pre samog finala.

Preporučujemo

Bez pet igrača iz startne postave (Zoran Popović, Radovan Pankov i Vladimir Lučić zbog ugovora sa Zvezdom, Sambu Sisoko zbog kartona i nedovoljno oporavljeni Stefan Kovač), dogovora da se finale igra na protivničkom stadionu, rivala sa suprotne strane protiv kog su u sezoni odigrali tri najgora meča (2:0, 3:0, 4:0), te ponovoljene utakmice sa Vojvodinom u polufinalu, jasno je bilo zašto Čukaričkom niko nije davao promil šanse u borbi za trofej sa šampionom.

Postava sa trojicom štopera i dva klasična beka, prvi put otkako je Dušan Kerkez na Banovom brdu, uz trojicu bonus igrača u toj poslednjoj liniji i još jednim u veznom redu... Sve je vodilo ka tome da će Zvezda i četvrti međusobni susret lako dobiti, pogotovo što su crveno-beli bili u najjačem sastavu i ispred sebe su imali istorijsko dostignuće.

Kažu da su ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera uvek neugodni drugim ljudima, pa se tako i Čukarički već od samog starta utakmice potrudio da Zvezdi bude neugodno u svom dvorištu.

Stativa pre gola, pogodak direktno iz kornera od strane majstora Marka Docića, kao i ludačka energija u odbrani gola (uz dodatak sreće), bili su jani pokazatelji da Brđani na Marakanu nisu došli na "streljanje" i ako već moraju da "poginu" onda neka to bude sa stilom.

Foto: MN Press/Ivica Veselinov

- Sigurno da nemam šta da zamerim, štaviše sam ponosan. Naravno da bih najponosniji i najzadovoljniji bio da smo uzeli Kup, ali mislim da smo se posle duže vremena protiv Zvezde pokazali onako kako treba, kako dolikuje. Igrati ovde, znamo koliko Zvezda nije izgubila utakmica u Ligi šampiona od velikih ekipa, mislim da smo mi danas pokazali hrabru utakmicu, dobru - rekao je Kerkez posle meča i tako "ilustrovao" sve ono što se dešavalo na Marakani.

Ko zna o čemu bismo danas pisali da je Luka Adžić na početku drugog poluvremena bio onaj Luka Adžić koji je svojevremeno promovisan baš u dresu Zvezde. Situaciju "jedan na jedan ", a pri rezultatu 1:0 za svoj tim, mogao je da reši tako što bi postao heroj, ali...

Foto: Mileta Mirčetić

Pa čak i kad je Zvezda okrenula rezultat golovima Aleksandra Pešića, Brđani nisu psihički pali i u 82. i i 85. minutu mogli su do egala. Docić je iz slobodnjaka pogodio stativu, Badamosi je makazicama tukao tik iznad prečke.

U pravu je Kerkez bio, kada je na konferenciji pred finale jasno rekao da će njegov tim izgledati bolje nego na mečevima u šampionatu. Čuka je, pa i ovako oslabljena, poslušala svog trenera i bez straha je istrčala na Marakanu - na megdan timu koji je godinama unazad najbolji u Srbiji.

A posle partije koju su pružili, svi odreda -  bez stida i srama -  mogu da se pogledaju u ogledalo. Možda nisu uzeli trofej, ali u Čukaričkom imaju valjan razlog da budu ponosni na sve što su uradili.

(Telegraf.rs)