Kako su erupcija vulkana i 2 Holanđanina ostavili u senci finale SP: Ovo je priča o finalu najgorih ekipa

Foto: Instagram

Mnogi smatraju da fudbal piše najlepše i nazanimljivije priče, a ovo je baš jedna takva.

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu, 30. jun 2002. godine u Jokohami, za čuvenu "Boginju" igraju Brazil i Nemačka.

Preporučujemo

Sve oči fudbalskog sveta uperene su baš u taj meč. Ipak, možda ne baš sve...

Bilo je i onih, koji su gledali "Drugo finale", tačnije, oko 15.000 ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu.

Verovatno se pitate šta je"Drugo finale"? E, sad ćemo doći i do toga.

Istog dana kada se igralo finale Svetskog prvenstva u Japanu, odigrano je još jedno "finale", i to baš ovo "drugo".

Sve se desilo u glavnom gradu Butana, Timbuu, na stadionu "Čanglimitang", gde su se sastale reprezentacije Butana i Monserata, u tom momentu, dve najgore rangirane selekcije na svetu.

Kako je sve počelo?

Te 2002 godine, Butan i Monserat su bile dve najlošije rangirane rprezentacije na svetu. Monserat je bio nešto lošiji, te je bio na posledjem mestu FIFA rang liste, dok je Butan bio poziciju iznad.

Pre njihovog međusobnog okršaja, Butan nije imao ni jednu pobedu u zvaničnim utakmicama, iako su slavili protiv Tibeta, ali taj meč nije bio priznat od strane FIFA. Sa druge strane, Monserat, koji je prvi meč odigrao 1950. godine, imao je zabeležena dva trijumfa, oba protiv ekcije Angile u Kupu Kariba 1995.godine. Uz to, finansijska ograničenja i pad popularnosti fudbala tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, nemogućili su Butan da pokuša da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo.

Foto: Instagram

Monserat je imao nešto drugačije probleme, geološke prirode. Vulkan Sufrier Hils napravio je značajnu štetu i pustoš na ostrvu. Piroklastični materijal i blato nakon erupcije, napravili su velike probleme u glavnom gradu Plimutu, koji je morao biti evakuisan. Veliku ulogu u tome imao je britanski brod, "HMS Liverpul", koji je pomogao u transportu ljudi do drugih ostrva, najviše do Antigve i Barbude.

Tada je oko 7.000 ljudi, odnosno, dve trećine stanovništva pobeglo sa Moserata, a svi ovi događaji ostavili su velike posledice na fudbal na ovom ostrvu.

Reprezentacija Monserata nije se uopšte takmičila pune četiri godine, a i kada su ponovo zaigrali, morali su svoje mečeve da igraju u drugim državama, s obzirom na to da je fudbalski stadion bio uništen nakon erupcije vulkana.

U isto vreme, na drugom kraju sveta, u Holandiji, dva partnera iz reklamnih agencija, Johan Kramer i Matijs de Jong razmišljali su kako da nadoknade to što se Holandija te godine nije kvalifikovala na Svetsko prvenstvo.

I tako, u razmišljanju koje su najgore rangirane selekcije na svetu, došli su na ideju da spoje iste, i organizuju "drugo finale".

Organizacija meča

Iako su mnogi verovatno pomislili da je sve dogovoreno bez problema, ipak je bilo nešto drugačije. Nije sve bilo baš lako.

Glavni "problem" bila je činjenica što su utakmicu želeli da organizuju privatnici, van fudbalskih saveza tokom zvaničnog reprezentativnog "prozora".

Prvobitno, čelnici saveza dve zemlje, smatrali su da je ideja bila samo šala, a i oni koji su poverovali u istu, mislili su da je ona potpuno nerealna.

Ipak, na kraju je Kramer uspeo da dogovori da reprezentacija Monserata otputuje u Butan, a u korist tome je išao stav butanske vlade da će publicictet meča doprineti ponovnom "oživljavanju" fudbala u obe zemlje.

Foto: Instagram

Koliko je Kramer bio ozbiljan u ovoj nameri, govori i činjenica da je tri ndelje pre meča, holandski trener Arije Šans doputovao u Butan, kako bi bio privremeni selektor ove reprezentacije. U to, on je vodio četvoročasove treninge svakog dana, kako bi pripremio ekipu za meč.

Euforija u gradu je bila na zavidnom nivou, iako je Savez Butana pokušavao da umanji važnost meča, istakavši da rezultat nije bitan. Ipak, oba tima su bila itekako motivisana za pobedu.

Utakmica

Oba tima su počela utakmicu veoma motivisano i oštro. Već nakon pet minuta, Butan je stigao do pogotka, kada je Vangaj Dorji glavom doveo svom tim do prednosti. Napadao je Butan i u nastavku, ali nisu uspeli da iskoriste nekoliko dobrih prilika.

Tek posle nešto više od sat vremena igre, Dorji je ponovo uspeo da pogodi, ovog puta posle slobodnog udarca. Veteran Butana, Dineš Četri povisio je rezultat na 3:0 u 76. minutu, a svega dva minuta kasnije, Dorji je krunisao sjajnu partiju het-trikom, i tako postavio konačan rezultat - Butan - Monserat 4:0.

Bila je ovo istorijska prva pobeda Butana u međunarodnim takmičenjima, s obzirom na to da su čelnici FIFA priznali ovaj meč kao zvaničan prjateljski susret. Uz to, ovo je bio prvi put da je Butan uspeo da sačuva svoju mrežu na nekoj utakmici.

Čak 15.000 ljubitelja fudbala, bilo je prisutno na stadionu u Timbuu, a ono što je posebno interesantno, jeste da se utakmica igrala na nadmorskoj visini od 2.300 metara, što je stvaralo veliki problem gostima, usled nedostatka kiseonika.

Na kraju, Kramer je sve odlučio da zabeleži, snimivši dokumentarni film, pod nazivom "Drugo finale".

Rekli bi, filmska priča... E, pa i jeste.

(Telegraf.rs)