Aleksandar Jovanović za Telegraf: O novogodišnjoj želji, dolasku u Partizan i najvećem problemu našeg fudbala

Foto: MN Press

Mnoge epitete su tokom protekle jeseni prišivali Aleksandru Jovanoviću, koji je na golu Partizana činio čuda tokom jeseni, ali je možda najbolji opis jednog od najvećih pojačanja crno-belih u letnjem prelaznom roku "patentirao" kolega Vujadin Tomković, novinar renimiranog sportskog portala "Mozzart Sport", koji je posle minulog derbija, u kome je izrastao u apsolutnog junaka, golmana - pravo u metu - nazvao "leteća tvrđava".

Jovanović je u okršaju sa Crvenom zvezdom, ali i u mnogim mečevima pre toga bio baš to, neprobojna tvrđava među stativama, poslednji bedem odbrane koji je protivničke napadače dovodio do očaja, neko ko je isprva sprečavao katastrofe Partizana da bi, kako je tim rastao, postao "faktor mira" i stabilnosti kompletne odbrane, jedan od najzaslužnijih što se crno-beli ove zime šepure na prvom mestu Superlige.

Preporučujemo

Prošao je sa ekipom i trenerom Igorom Duljajem težak put od letošnje reorganizacije, zajedno su "preležali dečije bolesti", da bi na kraju prvog dela sezone bili označeni kao iznenađenje takmičenja. Tako se i Jovanovićeva odluka da se iz mirog i lagodnog života na Kipru vrati u Partizan i konstantni stres, dobila potvrdu i smisao, mada je, kaže za Telegraf, taj put sam izabrao željan većih izazova i pritiska.

- Rekao sam i u Sloveniji, kada sam tek došao, da sam pod punom ličnom odgovornošću, iako situacija tada nije bila sjajna, odlučio da dođem u Partizan svastan koliko je veliki klub. Verovao sam da će biti bolje, da će biti dobro, ali na kraju krajeva posmatrao sam to kroz prizmu da je to bila moja želja ću jednom moći da kažem da sam bio deo velikog Partizana. Naprosto se poklopilo tako da samo pomoću volje, želje, karaktera, pa i sreće "okrenuli" tokom jeseni nekoliko utakmica u svoju korist i da smo, posle ispadanja u Evropi, očvrsl i dobili samopouzdanje dok se kockice tima nisu složile. Bilo je, naravno, i slabijih rezultata, ali Partizan ima kvalitet, to na kraju krajeva govori i pozicija na tabeli na kraju jeseni, pa i taj poslednji meč u kome smo "licem u lice" pokazali da smo upravo tamo gde nam je i mesto - kaže Aleksandar Jovanović.

Foto: MN Press / Marko Metlaš

Vratio sam se zbog izazova i pritiska

Jovanović je na Kipru imao potpuno komfornu situaciju, ali ga je upravo to, kako sam kaže, kopkalo da promeni sredinu.

- Svestan sam svega toga, ali nisam upravo zbog toga više želeo da ostanem na Kipru. Smatram da sam tamo dosegao maksimum, osvojio ligu, Superkup, bio sam MVP šampionata, klub je stabilan, voleo sam i život tamo i to je bio plafon. Javio se u međuvremenu Partizan, razgovarali smo nekoliko meseci i odlučio sam da prihvatim taj izazov. Bio sam svestan eventualnih posledica, no, to je bila moja odluka i stao sam iza nje, međutim, ispalo je dobro, iako bih utiske ipak sumirao na kraju. Tek smo na pola prvensta, ali smo prvi i sve je sada super.

Poredeći današnju Superligu Srbije sa onom koju je "ostavio" 2016. godine kada se preselio u Dansku, Jovanović kaže da su neke stvari napredovale, a neke ostale iste, pa i postale gore.

- Liga je dobra, nije laka za igru, to kažu čak i naši stranci u timu. Ima dosta više novca nego ranije, dosta se ulaže, ali jedna stvar nikako da se promeni, poboljša, a to su - tereni. O tome treba da se priča, napominje konstantno, jer tereni u Srbiji su neprihvatljivi za ozbiljan fudbal. Čast izuzecima, naravno. Nervira me kada neko kaže da igrači traže alibi u podlozi. To nije nikakav alibi, to je činjenica koja sputava i fudbalere i publiku da vidi bolje, atraktivnije utakmice. Promenio sam tri zemlje u inostranstvu, imam neku karijeru da mogu da posvedočim: teren mora da bude osnova fudbalske igre, kao i sama lopta, kopačke, nama golmanima rukavice. Ne može da se igra po kaljugama, džombama...

Mnogima je teren prilika da kao domaćini osvoje bodove.

- Ako nismo u stanju da obezbedimo uslove, onda ne treba ni da se igra od novembra do marta. Ok, nije to moj posao, ali želim da kažem jer sam akter i kao i svi ostali igrači u ligi rizikujem povredu. Misle da će teren domaćinu doneti benefit, ali to je samo kratkoročnu. Dugoročno ne donosi ama baš ništa. Šta će da vidi skaut kada dođe gleda nekog igrača, a igra se u blatu do kolena? Ko će da investira u klub, ko da plati TV prava? Kvalitet postoji, ali tereni i njihovo održavanje je prioritet! Pogledajte Niš, Kruševac, Surdulicu, Ivanjicu, fudbalske centre koji nemaju terene.

Čini se da ni javnost, ni navijači, a ni mnogo direktni akteri u samom klubu nisu verovali da Partizan može biti prvi pored Crvene zvezde koja je uložila višestruko veći novac, ima i bolju logistiku, veći institucionalni uticaj u Srbiji.

- Ovo je zapravo lepa bajka koju živimo u ne baš lakim okolnostima. Puno je pritisaka, svega i svačega, ali, da se ne lažemo, ni mi sami nismo verovali da ćemo imati baš tako dobru jesen. Znate i sami da smo se letos "krpili" na pripremama, da su pojačanja stizala parcijalno, da je došlo čak 11 igrača, ceo jedan tim koji je valjalo uklopiti, a vreme u Partizanu nikada nije saveznik. Međutim, nekako smo prebrodili period posle eliminacije iz Evrope i počeli da pobeđujemo, da rastemo sa tim preokretima kao grupa, tim, da stičemo sigurnost i verujemo jedni drugima. Ta vera, homogenost nas je i dovela do prvog mesta i pobede u derbiju koja svakako mnogo znači. Ipak, mnogo je mečeva isped nas, u ovom klubu se živi sedam dana, od meča do meča.

Foto: MN Press/Ivica Veselinov

Nordsjeland nas danas ne bi dobio

Upitan da li se posle ubedljive eliminacije od Nordsjelanda zapitao zašto se uopšte vratio, Jovanović se nasmejao, pa odgovorio:

- Pitali su me da li se kaješ, šta ti je ovo trebalo, ali sam napominjao da sam uvek bio svestan posledica i eventualnih privilegija povratka u Partizan i da ne osećam kajanje. Verovao sam i da može da bude bolje, jer u tom momentu stvarno nismo izgledali dobro. Iskreno, za mene to u tom momentu nije bilo bilo realno, jer sam igrao u Danskoj, iako su oni kasnije "pregazili" i Ludogorec i Fenerbahče, ali sam ubeđen da se meč danas igra da ne bi bio takav epilog. Sada je sve drugačije, vremena posle priprema i današnje u Partizanu ne mogu da se porede.

Trener Igor Duljaj je nekoliko puta napomenuo da postojići tim Partizana na vrhu drži zapravo snaga svlačionice, homogenost grupe, koja i dobre i loše stvari ostavlja u četiri zida i nalazi način da se izbori sa problemima.

- Za sada je upravo tako, apsolutno se slažem sa tom konstatacijom. U timu je dosta dobrih karaktera trenutno, a verujte mi nekada je karakter važniji i od samog kvaliteta, to znaju ljudi iz fudbala. Uz to se radi o grupi veoma dobrih momaka, u kojoj se ne pravi razlika između domaćih igrača i stranaca. Čuo sam da je ranije i u Partizanu i u Zvezdi bilo grupisanja u "naši" i "njihovi", domaći i stranci, ali toga kod nas, hvala Bogu, nema. Ta konekcija je na izuzetnom nivou, postoji poštovanje, druženje, poverenje i to nas drži. Svako ima neku svoju ulogu, svako zna šta se očekuje od njega, ne biraju se uloge i nema mnogo nezadovoljnih minutažom. Jer, da se ne lažemo, nećete na svetu naći zadovoljnog igrača koji ne igra, što je sa druge strane sportski i jako dobro za celu grupu, jer guramo jedni druge i to donosi rezultat.

Činjenica je i da je Partizan posle dužeg vremena pogodio sa internacionalnim pojačanjima, koji su prihvatili uloge nosilaca, a to se moglo videti, recimo, u penal seriji, u Kupu Srbije, kada su se četvorica stranaca javila da šutiraju (Natho je u tom momentu bio zamenjen).

- Slažem se, ali ću vam reći isto tako, bio sam stranac dugo godina i kada si u drugoj zemlji i angažovan si kao pojačanje - to se od tebe naprosto očekuje, da preuzmeš odgovornost. Saglasan sam da su angažovani veoma kvalitetni igrači, iako im nije bilo lako u početku, znam to veoma dobro, razgovarao sam sa njima. Sve im je bilo novo, od jezičke barijere, preko nove lige, očajnih terena, neki nisu ni prošli pripreme... Ipak, adaptirali su se i prihvatili svoje uloge, preuzeli odgovornost, što se od njih očekuje, ali ne samo od njih, polazim i od samoga sebe, pošto sam doveden da doprinesem. Niko nije doveden da bude samo "broj" više u timu.

Foto: MN Press / Nebojsa Parausic

U FSS znaju ko sam, ali ne gajim iluzije

Jovanović, koji ističe da u Partizan nije došao zarad lične promocije, nego da bi nešto ponudio klubu, dosegao je reprezentazivnu formu tokom jeseni, ali još uvek nema reakcije selektora.

- Rado bih čak i preskočio tu temu, iako sam siguran da ljudi iz FSS znaju ko sam. Ako bih pokretao sve to ponovo, moram onda da se vraćam na neke stvari iz prošlosti. Postoji taj neki gorak ukus, žal što nisam otišao na Svetsko prvenstvo u Rusiju, iako sam sve vreme bio deo ekipe kroz kvalifikacije. Nisam opsednut, sve sam to već prošao, smatram da je najlepši osećaj braniti boje svoje zemlje, ali ne gajim iluziju. Već funkcionišem po principu "ako dođe-dođe", uvek sam spreman za Srbiju. Pun fokus mi je trenutno na Partizanu.

Imam pravo da sanjam i da se nadam

Otuda je, kaže, kada su se kazaljke na satu poklopile 31. decembra u ponoć, pored zdravlja za svoje najmilije i sebe poželeo još jednu stvar.

- Tu nemam nikakvu dilemu, poželeo sam titulu sa Partizanom. Niko ne priča o tome, nije ni vreme, tek smo na pola puta, iako smo uradili neke dobre stvari, krunisali jesen pobedom u večitom derbiju, što je možda i najslađe. Ali, imam pravo da sanjam i pravo na želje. Sportski je imati ciljeve, jer ne igram fudbal da bih učestvovao, već da bih pobedio. Ako uspemo biću presrećan, ako ne - pružiću ruku boljem i čestitati. Partizan zato mora da nastavi da pobeđuje, to je jedini uslov. Da pobeđuje iz meča u meč, iako nije lako, svi znamo kakva je situacija u Srbiji. Ali, daj da mi uradimo sve što je do nas, da sutra kada se pogledamo u ogledalo kažemo da smo čisti i da se ne pitamo da li smo mogli više. Uvek će biti grešaka, boljih i lošijih momenata, ali voljni momenat ne sme da izostane.

Za tako nešto je važna i podrška navijača.

- Krucijalno važna. Pozivamo ih stalno, ne bih da zvuči kao fraza, ali ih je bilo jako lepo i motivaciono važno videti protiv Čukaričkog, TSC i u derbiju gde su ispunili istok i zapad stadiona. Sami momenti postizanja pobedničkih golova... Nije to samo do pobede, do gola, do protivničkog tima, to je više do nas samih, nešto što se stvorilo između navijača i tima tokom jeseni, izgrađen je neki kult možda čak i u tim stresnim završnicama koje smo im priređivali. Mi se ne mešamo u njivove stavove, odnose sa klubom, gledamo isključivo taj brižan odnos prema nama tokom cele jeseni. I kada je bilo dobro, a i loše dobijali smo veliku podršku, apaluze. To nas gura unapred i samo neka nastave, zadovokjstvo je igrati pred njima i za njih - zaključuje Aleksandar Jovanović.

(Telegraf.rs / Zoran Ivković)