Džajić za Telegraf o smrti Bekenbauera: Gospodin, jedan od najvećih, evo zašto njegov sin nije ostao u Zvezdi

Ceo svet, kako fudbalski, tako i onaj drugi, potresla je vest o smrti jedne od najvećih legenda svetskog fudbala Franca Bekenbauera.

Dosta lepih uspomena sa njim deli jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena Dragan Džajić, koji je odvojio vreme za Telegraf.rs da se priseti lepih uspomena sa Bekenbauerom.

---

• Kako vas je ova vest pogodila?

- Znao sam da je bolestan. Pre svega prvo na šta pomislim je da mi je žao. Mada već sam čuo da je jako bolestan. Upoznao sam ga 68. godine u timu sveta, posle smo imali česte reprezentativne i prijateljske susrete. Posle sam ga viđao i privatno, dolazio je on ovde i u Beograd. Mnogo mi je žao što se to dogodilo. On je bio jedan pravi gospodin u pravom smislu reči. Tako je i delovao na terenu, imao je to gospodsko ponašanje, bio je specifičan kao igrač odmah ga primetite. Iako je bio odbrambeni igrač, one sigurno jedan od najboljih igrača ikada na svetu.

• Vi ste nekoliko puta nastupali sa cenjenim nemačkim fudbalerom, nekoliko puta protiv njega. U kakvom vam je sećanju iz tih susreta?

- Pamtim te duele, prijateljsku utakmicu sa Bajernom, pa 74. najbolje poluvreme reprezentacije. Oni su bili tada izuzetno jaki. Bila je jedna selekcija evropska na oproštaju Uve Selera igrali smo zajedno u istom dresu... Moj neki susret sa njim je uvek bio pozitivan.

• Kada ste ga poslednji put videli?

- U Minhenu sam gledao utakmicu između Mančester sitija i Bajerna i video sam ga u hotelu. On je bio na ručku sa nekim prijateljima, ja sam sedeo malo više od njega i onda sam ga primetio, pa smo porazgovarali. Tada je izgledao fenomenalno, izvanredno. Pa nema tri-četiri godine od tada. Malo smo popričali. Svaki naš susret je uvek bio dobar, uvek je bio spontan i korektan.

• On je bez sumnje jedan od najcenjenijih fudbalera ikada, kakav je bio vaš odnos?

- Ja sam ga vrlo poštovao i znam ko je on. Kad smo bili na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj on je tada bio ubedljivo najpopularniji igrač na tom prvenstvu. Sve emisije koje su počinjale, uvek bi počele sa nekom njegovom izjavom, nekim njegovim mišljenjem o utakmici. Bio je non-stop prisutan. Ja znam koliko je on bio voljen i poštovan u Nemačkoj. Svi su ga priznavali od političara do sportista i mislim da ne postoji čovek koji o njemu ne misli sve najbolje kao igraču i kao ličnosti.

• Njegov sin Stefan je 1990. godine bio kratak period u Crvenoj zvezdi i tom prilikom je izrazio želju da ostane, ali je i rekao: "Prvo treba pitati gospodina Dragana Džajića da li će me zadržati".

- Da, da, da. Oni liče ovako i po trčanju i svemu. Čovek je odigrao jednu trening utakmicu. Evo šta je razlog što nije ostao. U to vreme je došao Belodedić u Zvezdu, a to su iste pozicije. Prvo, meni je bilo drago što je on izabrao Zvezdu i što je hteo da igra u Zvezdi. Verovatno se konsultovao sa ocem, ali mislim, bio bi greh ovo što sam znao Bekenbauera da ne igra. On je bio igrač koji je hteo da igra i da napreduje, ali mislim da se na toj poziciji upravo poklapao sa Belodedićem, a zna se ko je Belodedić, pa da se iz tog razloga nije zadržao. Inače, sve drugo je bilo... Da nije u tom trenutku došao Belodedić verovatno bi ga angažovali, jer on je u tom trenutku bio jedno veliko ime i mamac za publiku.

---

Dragan Džajić je trenutno u 77. godini i nalazi se na funkciji predsednika Fudbalskog saveza Srbije, a ispisan je večno u istoriji crveno-belih kao treća Zvezdina zvezda.U svom klubu je upisao čak 590 nastupa i postigao 287 golova, dok je za reprezentaciju Jugoslavije nastupio 85 puta i 25 puta tresao mrežu.(Telegraf.rs)