Kako je škotski selektor Džоk Stajn preminuo tokom odlučujućeg kvalifikacionog meča za Meksiko '86.

Džok Stajn, legendarni menadžer Seltika i selektor Škotske. Foto: Keystone Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

10. septembra 1985. godine, selekcija Fudbalskog saveza Škotske na gostovanju bratskom Velsu, remizirala je 1-1 i izvojevala plasman na Svetsko prvenstvo, koje se narednog leta, na sasvim legendaran način, održalo u Meksiku, drugi put u 16 godina. Ali umesto da slave, dešavanja na „Ninijan parku” u Kardifu zavila su Škote u crno.

U dve decenije koje su tome prethodile, ne samo što je škotski tim uspeo da izbori plasman na tri izastopna Svetska prvenstva, nego su i škotski klubovi harali Evropom — uslovno rečeno, imajući u vidu veličinu te zemlje, severne i sporedne članice Ujedinjenog Kraljevstva, uvek u senci Engleske.

Preporučujemo

Samo dve godine ranije, Aberdin je uzeo Kup kupova, potom i Superkup Evrope, predvođen s klupe Aleksom Fergusonom, jedanaest godina nakon što je Rendžers podigao isti trofej (KPK). Ipak, ništa nije veće od Seltikova postignuća.

17 godina pre tužne velške večeri, glazgovski zeleno-beli postali su prvaci Evrope, kao prvi klub s Britanskih ostrva koji je u tome uspeo, i to s timom sastavljenim, ne samo isključivo od škotskih igrača, već od igrača među kojima nijedan nije bio rođen na više od 50 kilometara od „Seltik parka”, što taj podvig čini možda najvećim u istoriji evropskog klupskog fudbala.

Spomenik Džoku Stajnu ispred „Seltik parka”. Foto: ProSports / Shutterstock Editorial / Profimedia

Arhitekta tog trijumfa bio je Džok Stajn, koji je na klupu Sektika seo 1965. i na njoj ostao do 1978, osvojivši u tom periodu i deset škotskih titula prvaka, osam kupova i šest liga-kupova.

Posle Seltika, cela 44 dana je bio menadžer Lidsa, a podneo je ostavku da bi preuzeo škotski nacionalni tim, čija je klupa ostala upražnjena posle ostavke Alija Maklauda, koju je izazvao slab rezultat na Svetskom kupu u Argentini, i neprolazak grupne faze, uprkos neumerenom optimizmu i najavama dobrog rezultata.

Ni sa Stajnom na čelu, Škotska u Španiji 1982. nije osigurala prolazak prve grupne faze ali je bila na korak od toga, Sovjetski Savez je prošao dalje samo zahvaljujući gol-razlici (Brazil je u toj grupi bio prvi sa sve tri pobede).

Kao što rekosmo, to je bilo treće uzastopno učešće Škota na SP, i maltene je tamošnja javnost plasman počela da uzima zdravo za gotovo; ali su te večeri u Vels došli bivajući na rubu eliminacije.

VIDEO: Vels vs Škotska, poslednje kolo kvalifikacija za Meksiko ’86.

U prvom meču, na „Hempden parku”, Vels je dobio 1-0 golom Ijana Raša, i sada mu je trebala pobeda za drugo mesto iza Španije, koje je osiguravalo doigravanje s nekim iz Okeanije. Škotskoj je radio i remi, ali Škotska je bila bez Kenija Dalgliša, Stiva Arčibalda, Alana Hansena i kapitena Grejema Sunesa — drugim rečima, bila je autsajder.

Pomoćni trener Stajna bio je Ferguson, koji se kasnije sećao napregnuća koje se moglo videti na šefovom licu kako se bližio početak utakmice, a koje je samo poraslo kada je Vels poveo u 13. minutu, golom Marka Hjuza, koji će kasnije igrati za Fergusona u Junajtedu.

Stanje se pogoršalo kada je na poluvremenu golman Džim Lejton saopštio da je izgubio kontaktna sočiva i da nema rezervna, što je izazvalo iznuđenu i neplaniranu zamenu, jednu manje za igrače u polju, koji su ti koji treba da promene tok utakmice i rezultat na semaforu.

Ipak, motivacioni govor Džoka Stajna u svlačionici pokrenuo je ekipu i naterao protivnika da se povuče; ključna je bila hrabra odluka selektora da iz igre izvede iskusnog Gordona Strakana a uvede mlado krilo Rendžersa, Dejvija Kupera, darovitog ali nepredvidljivog igrača.

VIDEO: Poslednji trenuci Džoka Stajna

Nakon što je holandski sudija u 81. minutu dosudio kazneni udarac, Kuper je uzeo loptu („Nisam ja toliko uzeo loptu, koliko su je ostala desetorica meni ostavili”), namestio je na belu tačku, uzeo zalet, i šutirao jako i nisko u desni ugao, i mada ju je Nevil Sauthol (legenda Evertona, za koji je branio 17 godina) imao na vrhovima prstiju, završila je u mreži.

Stajn je bio miran, ali ne normalno miran, ne miran u skladu sa svojim insistiranjem da se zadrži dostojanstvo, što je neprestano govorio članovima svog tima i stručnog štaba: bio je bled, svedočio je Ferguson, i znojio se obilato.

Dva minuta pre kraja regularnog toka, dva minuta pre nego što će „samo sudija znati koliko će se još igrati”, Holanđanin je svirao neki prekršaj; misleći da je to kraj, Džok Stajn je ustao sa klupe i krenuo ka klupi Velsa, kako bi se rukovao s Majkom Inglandom.

VIDEO: Reakcija škotskih navijača posle Džokove smrti

Ali ustajući, doživeo je teški srčani udar (tako se barem tada mislilo, kasnije se pokazalo da je zapravo imao edem pluća, posledicu srčane bolesti, za šta je pio lekove ali prestao nekoliko dana ranije), pao je na kolena i srušio se na zemlju; odmah su ga uneli u svlačionicu u pružili mu prvu pomoć.

Sudija se svirao kraj, i škotski igrači su slavili na terenu, zajedno sa 12.000 gostujućih navijača, ali odmah im je postalo jasno da nešto nije u redu pored autlinije. Stajn je unutra bio svestan, nije još bio mrtav; kamere su ga snimile prilikom odnošenja, i u svlačionici je govorio da je OK; ali pola sata nakon poslednjeg sudijskog zvižduka, proglašen je mrtvim.

Škotski igrači i navijači su bili u šoku, u tišini su slušali vest koju je Ferguson izneo na konferenciji; jedan navijač je pred TV kamerama izjavio: „Radije bismo da budemo van Svetskog prvenstva ali da imamo našeg Džoka natrag”. Sahranjen je 13. septembra (imao je 62 godine), a od njega se u suzama oprostila čitava nacija.

Ferguson je odveo ekipu na SP, pobedom protiv Australije od 2-0, ali nije uspeo da izvede tim iz grupne faze, pa se povukao s položaja škotskog menadžera. Nekoliko meseci kasnije, preuzeo je Mančester Junajted...

(Telegraf.rs)