Preskakao mrtva tela, bivša devojka mu navijala za Partizan u Areni, danas o njemu priča ceo fudbalski svet

"Plakao sam mnogo, sada živim svoj san!" Ovim rečima brazilski fudbaler Entoni se obratio medijima, nakon što je odigrao još jednu spektakularnu partiju u dresu Betisa i sa golom i asistencijom protiv Fiorentine (2:2) obezbedio svom timu prvo evropsko finale u istoriji!

Da je plakao - jeste, i to uglavnom tokom jeseni u dresu Mančester junajteda, gde je proglašen za jedno od najgorih pojačanja. Momkom koji je bio predmet ismevanja svetskih medija.

Preporučujemo

Sada, nekoliko meseci kasnije, ti mediji ponovo pišu o Entoniju. Samo , ovoga puta u nekom drugom kontekstu. O fudbaleru koji je verovatno obeležio proleće, računajući sve lige i timove.

Foto: AP/Tanjug

Iza sebe je imao spektakularan period u Ajaksu. Osvajao je trofeje u Holandiji, igrao polufinale Lige šampiona, te po nalogu Erika Ten Haga, svog nekadašnjeg "učitelja" iz Amsterdama, dolazi na Old Traford 2022. Samo pet golova u svim takmičenjima jasno aludiraju na to da se nije snašao.

Zatim je na leto 2023. "popio" tužbu" od bivše devojke koja je zajedno sa njim došla i u Mančester, a optužila ga je za nasilje u porodici, pretnje i telesne povrede. Istakla je da je bila fizički povređena i da je na grudima trebalo da joj urade 40 kopči.

Zanimljivo, Gabrijela Kavalin, kako je ime toj devojci, bila je i u vezi sa nekadašnjim fudbalerom Partizana Mateušom Saldanjom.

Čak je dolazi u Beograd da bodri Partizan u ABA ligi.

Iza sebe je imao i teško detinjstvo. Njegovo odrastanje je bilo okruženo dilerima droge i gangsterima, a fudbal je jednostavno bio njegov beg iz opasnog okruženja. Skidao je trikove gledajući Ronaldinja, Nejmara i Kristijana Ronalda, a u razgovoru za "Players Tribune" priznao je da je morao da preskače i mrtvo telo na putu do škole.

- Jednog jutra, u šetnji do škole, kada sam imao osam ili devet godina, naišao sma na čoveka koji je ležao u uličici. Nije se mrdao. Kada sam se približio, shvatio sam da je mrtav. U faveli nekako otupiš na te stvari. Nije bilo drugog puta i ja sam morao da prođem odatle. Samo sam zatvorio oči i preskočio mrtvo telo - rekao je Entoni i dodao:

- Ne govorim ovo da bi zvučalo teško, to je bila moja realnost. Ustvari, uvek sam govorio da sam kao dete imao veliku sreću jer sam dobio dar sa neba. Lopta je bila moj spas, moja prva ljubav. U Inferninju ne marimo za igračke za Božić, svaka lopta koja se kotrlja je savršena za vas.

Njegova porodica je bila toliko siromašna da nisu mogli da mu priušte patike za fudbal. Uprkos tome, ništa ga nije sprečavalo da ostvari svoj san.

Foto: Hollandse Hoogte / Shutterstock Editorial / Profimedia

- Svakog dana, stariji brat me je vodio na trg da igram fudbal. U faveli svi igraju fudbal. Deca, starci, učitelji, građevinski radnici, vozači autobusa, narkodileri, gangsteri... Tamo su svi jednaki. U vreme mog oca to je bio zemljani teren, u moje vreme asfalt. Na početku sam igrao bos, krvavih nogu. Dribling je bio nešto što je u meni. Prirodni instinkt, dar od Boga. Nisam saginjao glavu ni pred kim. Sa loptom u nogama nisam imao fudbalski strah - priznao je Brazilac svojevremeno i dodao:

- Za tri godine sam prešao trnovit put. Od sirotinje do Ajaksa, pa do Junajteda. Ljudi me pitaju kako sam to uspeo. Iskreno, nisam osećao nikakav pritisak na fudbalskom terenu. Strah? Šta je strah? Kada preskačeš mrtva tela tokom odrastanja, onda ne možeš da se plašiš ničega u fudbalu.

Priznao je Entoni da njegov san nikada nije bio taj da osvoji Mundijal, Ligu šampiona ili Zlatnu loptu - već da izvuče roditelje iz favele. Ili barem da umre pokušavajući. Na kraju je uspeo, te otuda i ne čudi što je naslov njegove ispovesti bio "Dečak iz pakla."

(Telegraf.rs)