Partizanu je potrebna hitna rekonstrukcija kompletnog tima

Zvuči porazno, Partizan u smiraju sezone 2024/2025 nema u timu klasičnog napadača i nije sposoban ni posle 1110 dana da savlada TSC na svom stadionu, pred svojim navijačima. Daleko od toga da potcenjujemo ekipu iz Bačke Topole, oni su se predanim, organizovanim radom, godinama unazad, etablirali kao klub koji se približio večitima u svakom smislu te reči. Suština je da zapravo skrećemo pažnju da su crno-bele u ovom trenutku već i prevazišli– organizaciono, igrački, rezultatski, o čemu svedoče sinoćni poraz i preoistali međusobni susreti ovog proleća.

Ako idete linijom manjeg otpora, uvek se može potegnuti pitanje povreda, izostanka igrača, činjenice da Partizan verovatno prvi put u 21. veku na raspolaganju nema klasičnog napadača. Što zbog razlaza sa Nemanjom Nikolićem i Đorđem Jovanovićem, što zbog povreda Jovana Miloševića i delimično Dušana Jovanovića. Sve je dovelo do situacije da stručni štab utakmicu, koja je označena kao jedan od derbija kola, započne sa veteranom Bibarsom Nathom u špicu, po vokaciji zadnjim i ofanzivnim veznim, inače igračem od 38 godina.

Preporučujemo

Da je samo do napadača

I nije samo pozicija napadača kritična, ako se bolje analizira tim crno-belih u ovom momentu, “škripi” dobrano u svim linijama. Partizan nema “kičmu”, jasnu okosnicu oko koje bi mogao da gradi budućnost, izvrši dodatnu selekciju u pauzi između dva prvenstva, koja će biti nikad kraća, i spremno dočeka letnje kvalifikacije.

Foto: MN Press / Nebojša Paraušić

Nema timsku brzinu potrebnu za moderan fudbal, nema igrača, sem pomenutog, vremešnog Natha, koji više ne može fizički da se nosi sa mlađima, ali možda može potezom da napravi nekakvu razliku. Ekipno Partizan više ne može da isprati intenzitete ni Superligaša, a kamoli timova van granica Srbije, niti ima nekoga za koga bi se publika “zalepila”. Nekoga zbog čijeg poteza biste rekli: ok, možda Partizan nije sjajan, ne igra po ukusu navijača, ali kupiću ulaznicu da vidim majstora na delu.

Nema ni, iako se iz Humske upiru da ubede posmatrače, navijače i zaljubljenike u fudbal u suprotno, ni produkta omladinske škole na koga bez ustezanja mogu da se “opklade” u budućnosti. Nekoga poput Dragana Ćirića, Alberta Nađa, Sava Miloševića. Saše Ilića, Ivice Ilieva, Danka Lazovića, Igora Duljaja, Stevana Jovetića, Miralema Sulejmanija, Adema Ljajića, Aleksandra Mitrovića. Andrije Živkovića, Nikole Milenkovića, Filipa Stevanovića, Strahinje Pavlovića...

Zimus propuštena šansa, sad potreban ceo tim

U poređenju sa navedenima, od kojih je klub u prošlosti profitirao i rezultatski i finansijski, fudbalere koje sada u Humskoj, vrlo svesni situacije, etiketiraju kao talente i “reklamiraju” na raznorazne načine kao budućnost, to je kao da poredite “d..e i oko”. A, crno-belima je potreban baš neko sličan navedenima, neko ko će biti iznad suvog proseka kome škola trenutno robuje.

Da ne bude zabune, svaki navijač crno-belih će bez dileme pozdraviti i podržati finansijsku konsolidaciju, postavljanje kluba na zdrave noge, domaćinsko poslovanje. To je prirodno ako se osvrnemo u blisku prošlost, način funkcionisanja i stramputicu koja je dovela do stanja u kome se klub nalazi.

Foto: MN Press / Nebojša Paraušić

Međutim, posle propuštene velike prilike u zimskom prelaznom roku, koji je bio očajan i praktično ni za jotu nije unapredio tim, ukoliko klub iz Humske narednog leta ne izvrši kompletnu rekonstrukciju u svim linijama, a mora da “pogodi” u izboru bar sedam ili osam nosilaca igre, drastično poveća kvalitet, “ubrza” ekipu i približi je modernim tokovima, izostaće rezultati i više se niko neće sećati ni konsolidacije, niti domaćinskog poslovanja.

Jer, Partizan jednostavno živi od rezultata, to je ono šti najviše zanima navijače i ujedno “hrani” klub, ali je trenutno u poziciji da praktično preživljava na tom polju i “pridržava” se za drugu poziciju spletom srećnih okolnosti, Ne toliko svojim zaslugama na terenu, koliko greškama drugih, u ovom trenutku verovatno kvalitetnijih timova u Superligi. TSC je u tri prolećna meča samo potvrdio tezu i poslao upozoravajuće signale u Humsku...

(Z. Ivković)