Partizan srušio Vojvodinu posle ludnice u Humskoj i izbacio je iz trke za Evropu

Derbi poslednjeg kola plej-ofa Superlige Srbije između Partizana i Vojvodine pripao je timu iz Humske, koji je slavio sa 3:2 u verovatno najboljem meču ako ne cele, onda makar prolećnog dela sezone. Dvostruki strelac za crno-bele bio je veteran Bibars Natho, a mrežu gostiju je pogodio i Milan Vukotić, dok su sa druge strane precizni bili Lazar Romanić i Dragan Kokanović, ali nedovoljno za bod koji je garantovao Evropu te će Novosađani sledeće godine igrati samo u domaću ligu.

Prvo poluvreme utakmice sa Vojvodinom bilo je najbolje ne samo Partizanovo u prolećnom delu takmičenja, već verovatno u celokupnoj takmičarskoj sezoni i zaličilo je na neke slavne dane. kada je navijačima na mečevimaa crno-belih brzo prolazilo vreme u uživanju, igri i efikasnosti tima koji vole.

Daleko od toga da su Novosađani bili slabi, nemoćni, imali su i oni svoje sekvence dobre igre, kombinatorike, imali i velike prilike koje su promašivali Baros, Bamidele i posebno Lazar Romanić, ali sveukupno igrački gledano bili su slabiji tim od domaćina, koji je diktirao tempo, zano šta hoće i bio ubitačan u samoj završnivi.

U redu, Vojvodina je “izašla” iz finala Kupa Srbije sa ranama, ali je na plećima imala obavezu da izbori bar bod koji joj je garantovao izlazak u Evropu, a imala je i dovoljno kvalitetan tim da se suprotstavi Partizanu i dođe do zacrtanog cilja. Ipak, umesto toga, gosti su se izgubili u atmosferi stadiona u Humskoj, u tunelu agresivnosti igrača crno-belih, koji su, iako su odavno prebrinuli sve brige, kidisali kao osice od prvog trenutka koristeći sve ono što im se pružilo na terenu.

Znao je Partizan da pritinske rivala do tačke da ne može da spoji više od dva pasa, znao da se spusti u srednju zonu i strpljivo, kroz posed traži “rupe” u odbrani gostiju, ali znao je i da istrči kontru iz niskog bloka i kazni bezglavog rivala.

Prilika Bamidelea, posle ispadanja Filipovića, na samom početku meča, nije naštetila crno-belima, naprotiv, uvela ih je u zonu pojačanog opreza, a zatim i komfora, koju su sami sebi omogućili brzim razmenama pasa, promenama mesta, rešenjima, koje Novodsađani nisu mogli da prate.

Pokušaj Jurčevića, posle asistencije Ugrešića, potom i Ilića glavom nagovestio je da se odbrana Vojvodine povija i nema konkretna rešenja.

Međutim, prvi gol je došao sa distance i to u režiji Bibarsa Natha, koji je pre toga kumovao dobroj akciji crno-belih, ali kada je odbrana Vojvodine slabije intervenisala, Izraelac je na 20 metara sačekao loptu, primirio je, a potom pogodio malu mrežu – 1:0.

Vojvodina se našla u problemu, ali je reakcija Tanjginog tima bila dobra, zbili su redove i konkretnije krenuli ka golu crno-belih. U periodu od 20. do 27. minuta gosti su imali tri veliki prilike da se vrate u meč. Dve velike je promašio Lazar Romanić, odnosno jednu od njih mu je odbranio Jovanović, kao i Bamidele, koji je posle soloprodora šutirao pored gola.

A, onda, kako to obično biva – surova kazna, U jeku napada Vojvodine, u 27. minutu, sevnula je kontra Partizana na nepostavljenu odbranu rivala, loptu je na levom boku primio Milan Vukotić, ušao u sredinu i sa 16 metara pogodio za – 2:0.

Do kraja prvog dela oba tima su imala po nekoliko solidnih napada, gde je nedostajala bolja završnica ili bolji završni pas, no, utisak je da je Partizan ostavio bolji utisak, te je i gromoglasan aplauz za fudbalere i trenera Srđana Blagojevića bio zaslužen i opravdan.

Drugo poluvreme je bilo jednako interesantno, intenzivno, gotovo spuštenih gardova, s tim da su Novosađani, svesni da klize ka provaliji, malo pojačali ritam i bili nešto konkretniji tim u polju.

Počelo je udarcem glavom Koraća, posle kornera za Vojvodinu, nastavilo se zicerom koji je Natho omogućio Vukotiću, a koji je golman Rosić čudesno odbranio. Međutim, bilo je jasno da je Vojvodina krenula na sve ili ništa i takav pristup joj se, posle nekoliko dobrih napada. Isplatio u 57. minutu.

Tada je Njegoš Petrović sjajno proigrao Bamidelea u kaznenom prostoru, pomenuti igrač je nanizao dva čuvara, ali mu je lopta umakla, taman toliko da dođe do Lazara Romanića, koji je konačno pogodio – 2:1. Gosti su ponovo bili u igri i nastavili su sa pomalo hazarderskim pristupom, koji im je donosio dobre situacije, no, otvarao je i prostor Partizanu za tranziciju.

Baš kao I u prvom delu, crno-beli su upravo na taj način, posebno preko Kalulua, ugrožavali goste, a u 71. minutu su uspeli da vrate dva gola prednosti,

Tekao je napad Partizana, koji je Vojvodina za kratko neutralisala, ali je loptu presekao Dragojević, šutirao sa 20-tak metara i pogodio stativu, ali je na pravom mestu ponovio bio Bibars Natho I postigao svoj drugi, a treći gol za domaćina – 3:1.

Činilo se da je to to, trener Partizana je izvršio nekoliko izmena, ali je desetak minuta pre kraja, tačnije u 80. minutu, Voša ponovo oživela. Nesmotrena je bila odbrana crno-belih, posle centaršuta koji je prošao korz kazneni prostor, na drugoj stativi je sam ostao Dragan Kokanović I pogodio nebranjenu mrežu – 3:2.

U smiraju, Vojvodina je sve karte bacila na napad, tražeći taj preko potrebni bod u Humskoj