Dan kada je Zvezda pokorila Evropu: Evo zašto Piksi nije šutirao penal i šta je Binića šokiralo pred finale

Na današnji dan pre 34 godine, fudbaleri Crvene zvezde ostvarili su najveći uspeh u istoriji i u onoj čuvenoj utakmici protiv Olimpika iz Marselja u Bariju postali su šampioni Evrope!

Svaki navijač crveno-belih verovatno napamet zna put do finala, šta se se sve dešavalo u Bariju. Tih 0:0 posle 120 minuta i onu penal seriju u kojoj je Stevan Stojanović u prvoj odbranio penal Maunelu Amorosu. Zatim su Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev bili precizni za veliki trijumf.

Preporučujemo

Ono što je za Zvezdu bila sreća jeste i to što je Dragan Stojković Piksi odbio da šutira penal , pa je umesto njega odgovornost preuzeo pomenuti Amoros i - promašio! A Stojković je to za Telegraf objasnio ovim rečima:

- Dolaze penali, trener prilazi i kaže mi da šutiram penal. Kažem: "ja ne šutiram". Kaže, ne, ne, ti si odličan tehničar, kao da je to bitno za penal da si mnogo dobar tehničar. Odličan si tehničar i svež si igrač, nisi umoran. Kažem mu "niste me razumeli, ne šutiram ja penal, sad šutirate vi". I tu dođe do jednog sa moje strane izliva nezadovoljstva. Sećam se da je Franc Bekenbauer, kada je video to, stao između nas. Uhvatio me za dres ovako i počeo da me gura i rekao sad je gotovo, gotovo, ne treba ništa. Rekoh ja da šutiram penal sad, neka šutira on. Ja tako odlazim praktično i ovo drugo ostalo znate.

S druge strane, Dragiša Binić je takođe za Telegraf otkrio šta se tada dešavalo u Bariju i kako mu jedna stvar nije bila jasna. Takođe, i on je imao viđenje te Piksijeve situacije.

- Trener je hteo da Piksi šutira penal, ali je on odbio. Normalno, mnogo gubi, ali malo dobija. Promaši - kriv je! Korektno je Stojković reagovao. Nije igrao celu utakmicu i nek šutira onaj ko je igrao. da ne bude da je kriv za nešto za šta ne treba. Marselj je napravio strašnu grešku što Piksi nije igrao od starta. Protiv svoje ekipe uvek najbolje igraš. Zna te, zna igrače. Sećate se kad je ušao i zalomio dva puta, pomoćne sudije su zamenile mesta. I onda ono odigravanje, opet je tu vratio malo nazad. Ne kažem ja da on nije hteo, ali je druga priča kada ti nije taj voljni momenat - rekao je Binić svojevremeno za Telegraf, kom i posle toliko godina nije jasno zašto Duško Radinović nije bio u stratnih 11 crveno-belih:

- I dan danas mi nije jasno. Ne znam koliko vi to primećujete, ali to je bila generacija koja je i danas u kontaktu. Nema da neko sa nekim ne govori. Svi smo dobri, što retko možeš da nađeš negde. U nekom sportu. Ja nisam primetio da je njega neka noga zabolela, ta loža. Sve vreme sam se čudio što ga nema. Pitao sam Ljupka u više navrata, rekao je nešto da se na treningu požalio. Ni danas mu ne verujem. Jer, Radinović je tada kao bek bio moderan. Držao je kompletnu desnu stranu, dolazio iz drugog plana, dao je dva gola. I defanzivno je igrao dobro. Onako kako ja gledam, tada nije imao igračkog razloga da ga skloni. Međutim, desilo se šta se desilo.

Foto: MN Press

Ti prvi trenuci slavlja nikad se ne zaboravljaju, mada je UEFA tada za Binića imala drugačije planove.

- Niko od nas nije bio svestan šta je napravio. Mene posle meča ostavljaju na doping testu. Ja gubim prva dva-tri sata, ekipa odlazi i slavi, a ja sam na doping testu. Čekam, ne mogu nikako da mokrim. Daju mi pivo, nema šanse. Kada sam stigao u hotel, slavlje uveliko traje. Tamo trubači, veselje, i ja palim baklju. Ta grupa Italijana koji su bili tamo navijali su za nas. Kompletno osoblje... Kada osećaš prvi put da si napravio nešto? Dolazak za Beograd, ona masa ljudi na aerodromu, zatvoren autoput, špalir ljudi s obe strane, dolazak na Marakanu i izlazak na teren, a tamo masa ljudi kao da je utakmica. Nama su se noge tad više tresle nego pred penale.

(Telegraf.rs)