Od margine do legende: Ovo su najveći fudbaleri sveta koji sa ponosom ističu svoje romsko poreklo

Njihove biografije nisu samo sportske priče, već svedočanstva o snazi talenta, borbe i identiteta.

U svetu profesionalnog sporta, naročito fudbala, poreklo često ostaje po strani, dok se u prvi plan stavljaju brojke, trofeji i karijere. Ipak, pojedini fudbaleri ne beže od svojih korena – naprotiv, nose ih ponosno, često i glasno, kao neizbrisiv deo identiteta. Među njima su i neke od najvećih fudbalskih zvezda koje svet poznaje – igrači romskog porekla koji su svojim veštinama, upornošću i karakterom osvojili svet.

Preporučujemo

Jedan od najprepoznatljivijih simbola te borbe i uspeha je portugalski virtuoz Rikardo Kvarežma. Njegove trivela lopte, precizni centaršutevi i nepredvidivi driblinzi obeležili su jednu epohu modernog fudbala. Kvarežma nije samo bio majstor lopte – on je bio i borac. Rođen u Lisabonu, u siromašnoj porodici, često je bio izložen predrasudama zbog svog romskog porekla.

Više puta je javno govorio o tome kako ga je društvo posmatralo sa sumnjom, ali nikada nije dozvolio da ga to obeshrabri. Njegov put ga je vodio kroz Sporting, Barselonu, Porto, Inter, Bešiktaš, a s reprezentacijom Portugala osvojio je i Evropsko prvenstvo 2016. godine. Danas je uzor mnogim mladim Romima širom Evrope koji u njegovom uspehu vide dokaz da su snovi dostižni, bez obzira na poreklo.

Rikardo Kvarežma pored Kristijana Ronalda sa peharom Evropskog prvenstva 2016. godine; Foto: AA / Abaca Press / Profimedia

Slična priča dolazi i iz Rumunije. Banel Nikolica, nekadašnji fudbaler Steaue i rumunske reprezentacije, takođe je romskog porekla i nikada to nije skrivao. Naprotiv, ponosno je govorio o svom detinjstvu, odrastanju u teškim uslovima, i o tome kako je lopta bila njegov spas. Svojim zalaganjem na terenu, brzinom i požrtvovanošću osvojio je simpatije navijača, a iako nikada nije igrao u najvećim svetskim klubovima, u domovini se smatra jednim od primera uspešnog sportiste koji nikada nije zaboravio svoje korene. Danas se aktivno zalaže za obrazovanje i podršku mladima iz siromašnih zajednica, uključujući i romsku.

Foto: JACK GUEZ / AFP / Profimedia

Jedno od najzanimljivijih i najčešće pominjanih imena u ovom kontekstu je svakako Zlatan Ibrahimović. Rođen u Švedskoj, sa bosanskohercegovačkim i hrvatskim poreklom, Ibrahimović je u više navrata pominjao da mu je majka iz romske zajednice. Njegov specifičan karakter, samopouzdanje i borbenost često su tumačeni kao odgovor na teško detinjstvo koje je proveo u siromašnom naselju Rozengard u Malmeu. Bez obzira na to što o svojim korenima govori retko i oprezno, činjenica je da je Zlatan postao simbol borbe protiv predrasuda, neko ko je iz marginalizovanog miljea stigao do vrha svetskog fudbala.

Nosio je dresove najvećih evropskih klubova – Ajaks, Juventus, Inter, Barselona, Milan, Pari Sen Žermen, Mančester junajted – a i u poznim godinama je ostao aktivan i poštovan u svetu fudbala, dok je sada jedan od glavnih operativaca Milana. Njegova priča je priča o snazi volje i veri u sebe, bez obzira na to koliko društvo pokušava da ti da drugu ulogu.

Foto: AP/Tanjug

Na ovoj listi neizostavno mesto ima i Erik Kantona, jedan od najharizmatičnijih igrača koje je Engleska ikada videla. Legenda Mančester junajteda, poznat po svojoj eleganciji, prkosu i šarmu, Kantona dolazi iz porodice u kojoj s majčine strane postoji veza sa romskom (gitano) zajednicom u Španiji. Iako to nikada nije isticao kao centralni deo svog identiteta, više nezavisnih izvora i biografija potvrđuju ovu vezu. Njegova uloga u engleskom fudbalu prevazilazi statistiku – on je bio umetnik, lider i ikona. Posle fudbala se bavio filmom, poezijom i društvenim angažmanom, što dodatno oslikava njegovu kompleksnu ličnost.

Foto: ANDREW YATES / AFP / Profimedia

Foto: Barry Coombs, PA Images / Alamy / Profimedia

Sve ove priče imaju jednu zajedničku nit – pripadnost zajednici koja je decenijama, pa i vekovima, suočena sa odbacivanjem, stereotipima i siromaštvom. Ipak, ovi fudbaleri nisu samo prevazišli te prepreke – oni su ih iskoristili kao gorivo. Njihov uspeh je višeslojan: oni nisu samo osvojili trofeje i igrali pred desetinama hiljada ljudi, već su razbili mitove, otvorili vrata i postali svetionici nade za decu iz romskih zajednica širom Evrope i sveta. Bez obzira na boju dresa koji su nosili, svi oni su na neki način igrali i za svoj narod, za sve one koji su naučeni da veruju da im nešto "nije suđeno".

(Aleksandar Nedeljković)