Partizanov podvig u Poljskoj: Pobeda je dečačka, a “pomalo” i trenerova

Žreb nije bio naklonjen, ni sada, nije ni godinama unazad i ima(će) tu posla za realne rasprave, teoretičare zavere, možda i ozbiljniju istragu kada trenutni poredak u UEFA jednom posrne, ali Partizanova deca su u četvrtak uveče nekako “prevarila sistem” i otvorila sebi vrata narednog kola Lige konferencije. Oleksandrija je bila favorit, tim koji je, kažu u žargonu - “razdvojio” ukrajinske velikane - Šahtjor i Dinamo iz Kijeva, ali im se dogodilo da, iako nesumnjivo poseduju veći kvalitet, njih od iluzije lakog prolaska razdvoje dečaci, momci koji su sveukupno jedva premašili 22 godine. Bez obzira što im je neko tamo, usled aktuelnih naklonosi, okolnosti kojima im zemlja robuje, verovatno “zapisao” prolaz bez mnogo prolivenog znoja.

Da budemo iskreni do kraja, sagledavajući realno sve aspekte, Partizan je u Katovicama odigrao dobar meč i premašio sva očekivanja pobedom od dva gola razlike. Jer, negde u podsvesti su se vraćale slike iz prošlog leta kada je Dinamo iz Kijeva, iz iste “kuhinje” fudbala iz koje dolazi i Oleksandrija, pregazio crno-bele kao plitak potok, postigavši u dve utakmice devet golova, uz bar još toliko promašenih zicera.

Preporučujemo

U redu, nije Oleksandrija kao taj Dinamo, iako je na momente igrala zaista dobro, tečno, smisleno, praveći ozbiljan nered u redovima crno-belih, te takođe promašujući dobre šanse. Odnosno, golman Miloš Krunić, diskretni heroj utakmice, branio ih je fantastično kada je tim “visio” pod naletima motivisanih Ukrajinaca.

Foto: FK Partizan

Nije ovo ni taj Partizan, drugačiji je utoliko što ga nosi naivna mladost, koja je u dve sedmica novog, evropskog iskustva počela, morala je, da sazreva preko noći, igra takmičarskije, na rezultat, bez prevelikog respetka prema rivalu. A, po ukusu navijača kojima posle dugo vremena i ekipe koju je predvodio Igor Duljaj, treba tim sa kojom bi se identifikovali, iza koga bi stali i podržali ga u borbi, ma kakav rezultat proizveo.

Ima “malo” i do struke

Da ne zaboravimo, a važno je - pobeda u Katovicama, što bi rekao proslavljeni glumac i veliki partizanovac Dragan Bjelogrlić, u jednom od filmskih dijaloga, koje mladi danas često citiraju - “pomalo” je i Blagojevićeva.

Prevashodno, jer je u proteklom periodu doživeo sve i svašta, od toga da mu se preko medija, dan pred poslednji meč u ligi prošle sezone, šalju poruke da mu je poslednji na klupi crno-belih, iako zimu pre toga praktično nije dobio pojačanja.

Činjenice da mu se i te kako radilo o glavi u pauzi između dva takmičenja, te da ni sam, do poslednjeg momenta, dok čelnici nisu “iapucali” sve ideje i dobili negativne odgovore, nije znao da li ide ili ostaje (iako će ga ta sudbina jednom sigurno sačekati, jer je u fudbalu trenerska glava oduvek najjeftinija). Na kraju je u prelaznom roku dobio “buljuk” dečaka i sedmoricu novajlija, ništa ili malo starijih od onih koji su mu već povereni. Dakle, razvojni tim bez takmičarskog iskustva.

Foto: FK Partizan

“Skupio” se sa tim momcima na loše organizovanim pripremama, uradio sa saradnicima sve što je mogao da ih pripremi, unapredi, postavi na pravi način i dovede u stanje da makar časno predstavljaju veliki klub i probaju da dođu do čuda.

Protiv kiparskog AEK-a je malo nedostajalo, jer je “kliknulo” tek u revanšu, ali je sa Ukrajincima sjajno počelo, iako bez četvrorice prvotimaca u i onako tankom rosteru. Pobeda je zato, iako ima nedostataka i prostora za napredak, velika, važna jer je neočekivana, iznanađujuća, sigurno pomalo šokantna i za one koji su verovatno “skraćivali” podgrupe u Nionu.

No, nije kraj, ne treba se zavaravati, iako su navijači Partizana tradiocionalno navijači rezultata, skloni euforiji, koje nosi isključivo poslednji utisak, kako u pohvalama, tako i kritički. Crno-beli imaju dobar kapital za revanš, ne i nenadoknadiv, ako se osvrnemo u prošlost i setimo Sportinga, Petah Tikve, Augsburga i još nekoliko trauma iz domaćeg takmičenja.

Zato su crno-belim dečacima još jednom potrebni navijači, potreban je pun stadion da se posao sa “profesionalnim čitačima ratnih saopštenja” dovrši u potpunosti. A, posle? Pa, posle šlem na glavu i ponovo u “rov”, bilo protiv Danaca ili Škota – muka je jednaka.

(Z. Ivković)