Otkrivamo: Ovako je skaut Hibernijana “skenirao” Partizan protiv Radničkog 1923

Organizovani klubovi ne prepuštaju više ništa slučaju, jer fudbal odavno nije samo sport za široke narodne mase, već globalni bizins koji, ukoliko njime pravilno upravljate i postavite stvari na svoje mesto, možete da pretvorite u nepresušnu “fabriku novca”. Hibernijan, naredni protivnik Partizana u u kvalifikacijama za Ligu konferencije, možda nije najveći klub u Škotskoj, ali podneblje iz koga dolazi podrazumeva ozbiljnost, organizovanost i predan, stručan rad na svim nivoima. Tome u prilog i prisustvo klupskog skauta iz Edinburga na meču crno-belih i Radničkog 1923, koji je, sticajem okolnosti, činjenici da u istočnoj loži stadiona u Humskoj, nasuprot goreizrečenom, i nije baš sve organizovano kako treba, seo baš među poslenike srpskih medija i, da se malo našalimo – platio danak neiskustvu.

Elem, šalu na stanu, činjenica je da nije baš pristojno zagledati u tuđe dvorište, da ne kažemo - monitor laptopa. Ali, kada se već pružila prilika za malo “špijunskog posla”, teško je bilo odoleti, a ne baciti pogled preko ramena čoveka koji je bio toliko fokusiran na svoj zadatak, da je neko mirne duše mogao da ga, karikiramo, podigne sa sve stolicom ili polije kofom hladne vode – ne bi reagovao. Ma, ni trepnuo.

Preporučujemo

Elem, izveštaj koji je pisao u grafički pripremljenom programu, već dobrano ispunjenom rosterom Partizana, podrazumevao je bukvalno svaki detalj utakmice. Od baznih izveštaja o rivalu Radničkom 1923, satnici odigravanja, vremenskim prilikama, stanju terena u Humskoj, preko konstatovanja prilika iz minuta u minut i načina na koji su crno-beli do njih došli, te detaljnih analiza načina igre tima Srđana Blagojevića, uticaja igrača na sam performans na terenu, kao i njihovih pojedninačnih kvaliteta, vrlina, slabosti u igri, fizičkih karakteristika.

Škotski skaut je između ostalog, recimo, naglasio da teren Partizana nije u dobrom stanju, što je činjenica, da crno-beli pokušavaju da igraju iz poslednje linije, da su krila izuzetno napadački agilna, posebno Nemanja Trifunović, koji je naglašen kao “ključni igrač Partizana”, dok je Demba Sek opisan kao visok, nekonstantan igrač, ali sa dobrim sekvencama u igri, uz objašnjenje kretanja senegalskog ofanzivca kada ima loptu u nogama. Takođe je istakao u izveštaju da ti isti bočni igrači pokazuju slabosti u odbrani, da se ne vraćaju uvek i ne pomažu defanzivcima na svojim stranama. Pride su detaljno opisivani načini igre crno-belih, u zavisnosti od sitiuacije na terenu, uz konstataciju da je ritam samog meča veoma spor, na šta Škoti verovatno nisu navikli, jer u tamošnjoj Premijer ligi sve “pršti” od trčanja, duela...

Uz Trifunovića i Seka, skauting je obuhvatio i sve ostale fudbalere Partizana, kako startere protiv Radničkog 1923, tako i rezerviste koji su u toku meča dobili priliku, a u jednom momentu je u napomenu napisao da crno-beli nemaju visinu u rosteru, verovatno aludirajući na prednost Škota u skok igri.

Sve u svemu, to su samo neki od detalja koje je skaut Hibernijana zabaležio, a bilo ih je za desetak kucanih stranica, i verovatno su još sinoć stigli u kancelarije Hibernijana u Edingurgu. Dobro, nije da su baš ostali tajna u potpunosti, ali valjda Škoti neće zameriti na malom neredu u organizaciji i radoznalosti medija koja ne poznaje granice...

(Z. Ivković)