Dve strane Partizanove "teniske" pobede: Rapsodija u napadu i propusti u odbrani koje Škoti neće tolerisati

Euforija trese navijače Partizana posle gostovanja i ubedljive pobede mladog tima u Kruševcu (7:2), stanje transa koje je gotovo preko noći “ugušilo” tugu i nezadovoljstvo posle poraza od Hibernijana prošlog četvrtka. Nije lako ni “ispred zgrade” postići sedam pogodaka, a kamoli u profesionalnom fudbalu, u najvišem rangu takmičenja jedne zemlje, no, valjalo bi spustiti loptu, spustiti se na zemlju, jer koliko god da su crno-beli bili ofanzivno potentni, razigrani, toliko su odbrambeno ponovo pokazali slabosti koje će tim jači od kruševačkog kazniti bez većih problema.

Hibernijan nije Napredak, to bi u Humskoj trebalo da objasne mladim igračima Partizana i, ukoliko bi crno-beli tražili idealan model igre kojim bi mogli da pariraju ne samo narednom protivniku u Ligi konferencije, već i rivalima u domaćem takmičenju, onda su to prvih pola časa igre u prvom meču upravo protiv Škota.

Preporučujemo

Defanzivne “žute minute”

Foto: Mladjan Ivanovic / MN PRESS

Partizan je do crvenog kartona Vukašina Đurđevića bio disciplinovan na svakom delu terena, timski homogen i veoma radan u defanzivnim zadacima. Videlo se to u momentima kada bi neko od igrača bivao nadigran, probijen, jer bi saigrači na terenu priskakali u pomoć, brzo se zatvarala “rupa”, a Hibernijanu sužavao prostor za manevar.

Iz takve odbrane tim Srđana Blagojevića je Škote mleo u napadu, pritiskao, oduzimao loptu već u ranoj fazi organizacije igre protivnika, potom munjevito dolazio do pozicija da centrira ili uputi završni pas ka napadačima. Pride, čak i kada je protivnik uspevao da probije prvu liniju, tim je odlično stajao na terenu i sveo Škote tek na nekoliko solidnih napada koji nisu predstavljali opasnost.

Kruševac je, pak, doneo rezultatsku i napadačku rapsodiju, ali je uz to demaskirao mane koje bi što pre morale da se koriguju ili svedu na manju meru, jer, rekosmo već, Hibernijan nije Napredak i teško da će se dogoditi da se Škoti potpuno “raspadnu” na svom terenu kao sinoćni protivnik crno-belih.

Foto: Mladjan Ivanovic / MN PRESS

Nekoliko je sekvenci za brigu pred put u Edinburg, pre svega period igre pre vodećeg gola, minijature Jovana Miloševića, kada je Partizan imao ozbiljnih problema u organizaciji napada iz poslednje linije, kada se obilato grešilo u ulaznom, pa i prenosnom pasu, te su Kruševljani, pre fatalne kontre napadača gostiju, dobili nekoliko poklon lopti na 35-40 metara od gola, uspevali potom da dođu u kazneni prostor i ugroze Marka Miloševića. Nisu uspeli, te su surovo kažnjeni.

Ipak, nešto agresivniji pristup Napretka početkom drugog dela ponovo je doveo Partizan u ozbiljan problem. Mlaka odbrana pre centaršuta na desnoj strani, potom i manjak ambicije da se makar u skoku spreči, omete napadač kruševačkog tima, doveli su do prve kapitulacije. A neozbiljnost, odnosno nesmotrenost i manjak komunikacije između linija, do drugog gola, koji je, blago rečeno, neozbiljan i ne bi trebalo da se dešava na tom nivou fudbala. U redu je da se uvek insistira na uigranim šablonima organizacije igre, ali je isto tako u redu – to rade i najveći klubovi – da se ponekad i “lupi” lopta što dalje od gola kada su igrači pokriveni u presingu rivala i nema rešenja, kao što je to bio Vanja Dragojević prilikom dodavanja golmana Miloševića.

Sa Škotima neće biti spuštenog garda

Foto: MN Press/Marko Metlaš

Da Napredak ima kvalitetniji sastav, da je bolje vođen, u situaciji kada je imao momentum na svojoj strani i vratio se u meč, umesto što se upustio u trku sa mladim igračima Partizana, verovatno bi bilo daleko više problema za izabranike Srđana Blagojevića. Umesto toga, dva brza gola su “sasekla” domaćine, ali su i crno-beli kasnije ponovo imali “žutu minutu”, dopuštajući, gotovo spuštenog garda, još nekoliko prilika Vuliću, Bastajiću, Majdevcu koje nisu kažnjene...

Razumljivo je da je navijačima Partizana danas puno srce, jer ovaj tim crno-belih nije “dosadan”, stereotipan, nije ni predvidiv, seže kadkad u krajnosti, te ne može da se definiše da li je dobro što je Napredak “uništen” ili je, čisto pedagoški, bilo bolje da je pružio veći otpor. Štaviše – rastrčan je, borben, nekada i hazarderski nastrojen, što ide s godinama momaka koji ga čine. Zato je pristalicama kluba iz Humske simpatičan i neka bude da redovi koje ste pročitali nisu kritika, već dobronamerno upozorenje, ako već kane da iznenade Hibernijan i isprave propuste iz beogradskog meča.

Škoti su sigurno daleko jači od Napretka, fizički daleko moćniji, i te kako spremni na trku na koju Kruševljani nisu bili, imaće na svojoj strani domaći teren, navijače, samopouzdanje usled suficita koji su ostvarili prošlog četvrtka. Ali, ako Partizan svede greške na manju meru, stegne odbranu, bude odgovoran i odgovori energijom koja ga je krasila u prvih pola časa prethodnog meča, fudbal bi još jednom mogao da iznenadi. Pozitivno, nadamo se...

(Telegraf.rs)