Bivši igrač Partizana sada je trener u Austriji: "Humska je moja kuća, ne bežim od toga da se vratim u Srbiju"

Pre četiri sezone završio je karijeru u Volfsbergeru, klubu za koji je igrao od 2013. godine, ali je Nemanja Rnić i dalje član ovog austrijskog tima – kao trener u omladinskoj školi!

Nekadašnji igrač Partizana, čovek koji je prošao sve mlađe kategorije u Humskoj, u intervju za "Sport Klub" dotakao se svog "novog" posla, dok su i crno-beli bili neizostavna tema.

Preporučujemo

- Već sam dugo u Volfsbergeru, što kao igrač, što kao trener, ukupno 12 godina. Posle osam godina u kopačkama, odmah sam krenuo da radim kao trener, tim poslom se bavim evo već četiri-pet godina. Dobro se snalazim, zahvalan sam ljudima iz kluba na pruženoj šansi. Generalno, oduvek me je trenerski posao zanimao, pa mi taj prelaz po završetku karijere nije teško pao – rekao je Rnić i dodao:

- Dobio sam šansu da se kroz razne nivoe edukujem i razvijam. Mali koraci su veoma bitni u razvitku karijere u bilo kojoj branši, tako i u fudbalu. Počeo sam kao asistent u mladom timu, tu sam bio godinu dana, pa sam samostalno vodio omladince, takođe godinu dana, i evo već treću godinu uzastopno sam prvi trener mladog tima Volfsbergera.

Dalje je nastavio...

- Naš mladi tim nastupa u trećem rangu takmičenja, to je pandan srpskim ligama u našoj zemlji. Ako bih morao sa nečim da uporedim mladi tim Volfsbergera, povukao bih paralelu na primeru saradnje Partizana i Teleoptika. Mladi igrači preko nas traže šansu za dalji razvitak i pripremu za seniorski fudbal. Za mene lično ovo je veoma zanimljiv nivo rada, posebno zbog činjenice da je prelazak iz omladinskog u seniorski tim izuzetno bitan za igrače i da se tu statistički izgubi najviše fudbalera. Prošle sezone smo izbacili tri-četiri igrača koji su sada pri prvoj ekipi, tu su Erik Kojzek, Florent Hajdini, Emanuel Agjemang… To su vrlo mladi i perspektivni igrači, zanimljivi široj javnosti. Napustilo nas je još šest igrača, otišli su na viši nivo fudbala, neki u prvu, neki u drugu austrijsku Bundesligu.

O Partizanu je govorio sa emocijama...

- Ne treba mnogo o tome da trošimo reči, da objašnjavamo vezu između mene i Partizana. To je moj klub, moja kuća, tu sam odrastao, kroz celu omladinsku školu prošao, pa šest godina bio u prvom timu. Bilo je svega i svačega, ali vezujem taj period samo za lepe uspomene. Nema ništa lepše od igranja za voljeni klub. Želim Partizanu da napreduje i da se izdigne iz ove situacije u kojoj se nalazi, da bude to onaj stari Partizan. Za sve to je potrebno vreme i strpljenje – poručio je Rnić, pa dodao:

Foto: MN Press/Marko Metlas

- Pratim sve što ima veze sa srpskim fudbalom, trudim se da pogledam što više utakmica, dobro je što su u večernjim terminima. I kod nas je, kao i svuda u svetu, trend da ima sve više stranaca. Sa jedne strane je dobro što je otvoreno tržište, ako su ti igrači zaista oni koji prave razliku. Dok sam igrao u Partizanu, ti stranci su stvarno bili vrhunski. I ovaj novi Partizan može tako da funkcioniše, sa kvalitetnim mladim igračima iz svoje škole, sa iskusnim domaćim igračima, plus kvalitetni stranci – to je dobitna kombinacija za sve. Ali, treba sve planski i organizovano raditi i dati prostor mladim domaćim igračima, a ima izuzetno nadarenih.

Istakao je i da bi voleo da jednog dana bude trener u Srbiji.

- Ne bežim od toga, srpski fudbal je praćen, iz godine u godinu pokazuje da ima potencijal, proizvodi veliki broj igrača, što za domaću, što za reprezentativnu scenu. Moj cilj je da budem trener na profesionalnom nivou, edukujem se svaki dan u tom pravcu da budem što bolji i spremniji za nove izazove u karijeri. Ko zna, možda baš u Srbiji u nekom periodu.

(Telegraf.rs)