Navijači Partizana naoružajte se strpljenjem, jer ovo je kockanje i proces

Animozitet koji navijači Partizana gaje prema Radničkom, kao produktu vremena koje najčešće vezuju za Slavišu Kokezu na čelu FSS, sudijske bahanalije u međusobnim duelima, te insinuacije da je u mandatu Nenada Lalatovića “niški Real” znao da upriliči besane noći azijskim vlasnicima kladionica, dok je samo protiv crno-belih “grizao do koske” i često nanosio ogromnu štetu u domaćem takmičenju. Taj osećaj nelagodnosti i dalje se negde prožima u mislima pristalica kluba iz Humske, pogotovo kada se na “Čairu” ostave bodovi, iako to više nije taj Radnički, niti je taj uticaj u fudbalskim organizacijama, jer u današnjem vremenu i Nišlije imaju svoje muke, jedva su se spasli ispadanja, dok je sa druge strane Partizan na putu kojim se ređe ide. Silom prilika, pokušavajući da objedini dve gotovo nespojive stvari – sportski rezultat i uštedu.

Razočaranje, posle 2:2 u Nišu, i te kako je prisutno, tim pre što je mlada ekipa crno-belih protekle sedmice eliminisana iz evropskih takmičenja, ali će navijači Partizana jednostavno morati da shvate, prihvate da će takvih mečeva biti u sezoni pred nama. Biće pobeda, ali i remija i poraza i moraće da se naoružaju strpljenjem, odnosno da spuste prag tolerancije i očekivanja ako su već stali uz tim i trenera Srđana Blagojevića na tom putu.

Preporučujemo

Foto: MN Press/Marko Metlaš

Mladim igračima šteti medijsko breme

Klub iz Humske se, pritisnut dugovima i nedostatkom stvarnog izvora finansiranja, upustio u projekat podmlađivanja tima, gotovo bez ulaganja i pojačanja, ta odluka je “plaćena” sa izgubljenih desetak miliona evra od plasmana u grupnu fazu nekog od takmičenja pod okriljem UEFA, treću godinu zaredom, te je fokus usmeren na domaću ligu. No, i u tom slučaju treba biti oprezan i objektivan u procenama krajnjih dometa postojećeg tima, jer se radi o sličnom kockanju kao i u slučaju kvalifikacija za Ligu Evrope i Ligu konferencije, pa ishod može biti džekpot – borba za trofeje, ali takođe sve može otići i u drugu krajnost, što bi verovatno izazvalo gnev, razočaranje, nezadovoljstvo. Bez obzira što je prevashodna ideja vodilja kluba finansijska konsolidacija.

Zavaravanje, medijsko “pumpanje” pojedinaca bez osnova, koje posle demantuje sam učinak na terenu, mogu samo da proizvedu kontraefekat, natovare breme na igrače, trenera, pa i sam klub, pride proizvedu razočaranje koje je dan posle Niša sveprisutno i brzo je nadvladalo osećaj sreće i euforije. Još ništa nije urađeno, osvojeno da bi slale takve poruke i oglašavale fanfare, jer sve je još uvek na krhkim nogama i sinonimi koji se najčešće koriste (često i kao izgovor) uz postojeći tim Partizana – dečurlija, deca, klinci, u Srbiji začas zamene kritike, osporavanja, a godišta i krštenice se zaboravljaju ako na kraju ulice nema opipljivog rezultata.

Doza talenta postoji, ne na nivou kao u prošlosti, ali je prisutna, međutim, ogledalo je pokazalo dve strane upravo u proveri sa Radničkim. Gotovo romantiziranu prvu u kojoj mlada ekipa melje iskusne kolege iz Niša, radi šta želi u prvih pola časa igre, povede na vreme i promaši sijaset prilika da dokusuri grogiranog rivala. A, onda naprasno – stane, što je normalno, no, na našim prostorima i teško razumljivo.

Foto: MN Press/Foto: Marko Metlaš

Kad je frka, tu je Bibars Natho

I, tu počinje zaplet, postaju očigledne neke manjkavosti u igri, jasan pad u formi i nedostaci igrača koji su u medijima i najviše eksploatisani, dolazi do izražaja samozadovoljenje, doza sebičnosti u trenucima kada na terenu treba zajedništvo i kada više ne ide sve po loju, pa se od gotovog pravi veresija, na kraju jedva spasava i živa glava.

A, spasavaju je “dečaci u četrdesetim” - Bibars Natho i Janis Karabeljov, koji su na teren morali već od poluvremena, kao i Bogdan Kostić umesto indisponiranog i nedefinisanog Dembe Seka, jer je u centralnom delu i na tom desnom boku, posle početnih pola časa igre, škripalo, duvalo, uz ranije detektovane probleme u defanzivi...

Video je to sigurno i Srđan Blagojević, ali je pratio klupski plan podmlađivanja, čekajući do krajnjih granica da neko od mladih momaka ponovo proradi, da se trgne iz letargije, krize, da bi potom, kad je vrag odneo šalu, posegao za Izraelcem, koji je u 15-tak minuta ubilačkog kompetitivnog instinkta demonstrirao šta znači takmičarski fudbal i želja da se posao završi.

Suma sumarum – navijači Partizana naoružajste se strpljenjem, svesni činjenice da će mečeva poput jučerašnjeg u Nišu biti i u bliskoj budućnosti, da vas očekuje rolekoster emocija, jer se tim, pa klub iz Humske se trenutno nalaze u procesu koji je poput kockanja sa sudbinom, težak, rizičan i krajnje neizvestan. Bar dok sunce ne zasija (a, najmračnije je pred svitanje) na nekim drugim poljima društva. Što bi naš narod rekao – nadajte se najboljem, očekujte najgore i prihvatite šta god dođe...

(Telegraf.rs)