Mamić: "Srbin mi je u danu dao 22 miliona! Rekao je - j**e mi se za rizik, ti si moj brat"

Zdravko Mamić, svojevremeno alfa i omega zagrebačkog Dinama i jedan od najuspešnijhih sportskih radnika u ovom delu Evrope, detaljno je otkrio kako mu je jedan Srbin iz Republike Srpske pomogao i dao mu 22 miliona maraka na "lepe oči".

Mamić je godtovao u emisiji "Sve u 16", na teleziviji K1, i tom prilikom se podsetio važnog perioda iz njegovog života.

Preporučujemo

- To se ne zaboravlja. Stvarno, to je za Ginisovu knjigu rekorda, ili ne znam, za Netfliks, za neku seriju. Ja nemam ni evro, nemam račun, ali imam ideju. I naravno, i ljubav ljudi ima svoje granice, ali ovaj čovek me nikada u životu nije video... Čuo sam za tog gospodina, vlasnika banke iz Banjaluke, i najavio sam se da dođem. On je vlasnik banke, a ja sam došao sa ćerkom Ivom, tada je imala 26 godina. Kad smo stigli, odmah sam osetio da tu ima nešto posebno. Dočekao me je lično, zajedno sa celom upravom banke. Naravno da je moj fudbalski pedigre imao ulogu u svemu tome. Mislim, da se ne lažemo – hajde da vidimo tog Mamića: kakav god da je, je l’ sposoban čovek, ili baraba, ili galamdžija? Čak i oni koji me ne vole, žele da me upoznaju. A meni je to dovoljno – pa onda dolazi stvarnost.

Dalje je Mamić nastavio:

- U tom razgovoru, saznajem da je gospodin iz Mrkonjić Grada, veliki biznismen, ima mnogo poslova i u regionu i po Evropi. I, iako ga nikada nisam video da pije – jer smo se kasnije više puta viđali – tada mi je pričao bajke o svojoj šljivovici koju sam proizvodi. I tako – maznemo nas dvojica celu bocu šljivovice. A ja inače ne pijem - rekao je Mamić i dodao:

- U tom trenutku on je gradio oko 3.000 stanova u Banjaluci, a sinovi su mu radili na tim zgradama. Odmah ih je pozvao, rekao im: "Mamić nam je u gostima", i zvao ih da dođu da se slikaju. I, reč po reč, ja njemu iskreno kažem: “Slušajte, ja sam došao da mirne savesti pitam – postoji li šansa da mi pomognete? Jer ja sam reputacioni rizik. Nijedna evropska banka mi neće dati ni evro kredita. Postoji li mogućnost da kreditirate projekte moje ćerke?” A on meni odgovori: “J**e mi se za reputacioni rizik. Ti si moj brat. Ja ću ti dati kredit za šta god treba.” I čovek – u jednom danu – 22 miliona maraka! To je bio moj novi početak.

Nije Mamić tu stao, nastavio je da govori o čoveku koji mu je pomogao.

Foto: MN Press

- U jednom trenutku, tokom te posete, dolazi jedan čovek i donosi poklone – domaćin ustaje, uzima ih i predaje mojoj ćerki. Posle dolazi jedna dama, donosi poklone – on ustaje, prima ih i daje ih meni. I znate, nije meni problem da se emotivno otvorim kad mi neko pruži takvo gostoprimstvo. Inače, tokom celog razgovora – i kasnije sam to video – čovek stalno drži brojanicu u ruci, 24 sata. Meni je to mnogo značilo. Verujem da je vernik. I to je za mene posebna dimenzija. Mada, veruj – ne veruj – najvažnije je da li si čovek.

- I onda sam mu rekao: “Ne znam šta ste mi napravili – razvalili ste me.” Kad se čovek nađe u problemu, pa mu neko pokaže takvu ljubav – to je neopisivo. Dignem se, pogledam ga i kažem: “Slušajte, pa ja sam go. Ne znam kako da vam uzvratim. Nemam šta da vam dam. Da izvadim bubreg? Srce?” I skinem sat sa ruke – skupocen sat – i kažem: “Hoću da imate uspomenu na mene.” Inače to nikad ne bih pričao, ali eto... Međutim, taj čovek kasnije dolazi u Hercegovinu da obiđe moje projekte – iako nema vremena za to. Stvarno je prezauzet. I kaže mi: “Imam ja sad nešto za tebe.” I pokloni mi – isto tako skupocen sat. Kao revanš. Tako da – jedan drugom imamo uspomenu.

Za kraj je dodao:

- Žao mi je što ne mogu da govorim o njemu punim imenom i prezimenom, iako će mnogi naslutiti o kome se radi. Nema puno takvih ljudi. Mene ne zanima ništa – i neka se mojoj deci desi ono što ja njemu želim – i njegovoj porodici. A ono što sam stvorio sa svojim ćerkama, između ostalog i zahvaljujući njemu – da mu sutra zatreba – sve bih mu prepisao. Eto, toliko mislim o njemu.

(Telegraf.rs)