Direktor Superlige o pripremama za derbi, infrastrukturi, povratku publike: "Srpska liga je jača od hrvatske"

Na poziciji direktora takmičenja Super lige i Prve lige Srbije, Aleksandar Pivić nalazi se već šestu sezonu! U otvorenom razgovoru za naš sajt, analizirao je dosadašnji tok sezone, istakao ključne napretke, ali i detektovao probleme koji i dalje stoje pred srpskim klupskim fudbalom.Od rasta kvaliteta i poboljšane infrastrukture, preko izazova sa regularnošću, do smanjenja lige i večitog pitanja – kako vratiti navijače na tribine.

Pivić je otkrio i detalje iz svog posla koji ostaju daleko od očiju javnosti, podelio najteže trenutke u karijeri i dao svoj pogled na budućnost domaćeg fudbala.

Preporučujemo

Ipak, pre svake teme vezane za posao, Pivić je uputio saučešće porodici nedavno preminulog Dejana Milovanovića, bivšeg kapitena Crvene zvezde i reprezentativca Srbije.

- Izrazio bih saučešće porodici Dejana Milovanovića, stvarno velika tragedija za naš fudbal. Sve je već rečeno u ova dva dana i nama samo ostaje da sve utakmice 9. kola Super lige i Prve lige Srbije počnu minutom ćutanja u znak sećanja na Dejana - rekao je Pivić.

Rast kvaliteta, infrastrukture i poređenje sa regionom

Na početku razgovora, dotakli smo se opšteg utiska o dosadašnjem toku sezone. Direktor Pivić smatra da je napredak evidentan iz godine u godinu, a kao ključne tačke ističe značajno poboljšanu infrastrukturu i finansijsku stabilnost klubova, zbog čega liga postaje sve kvalitetnija, čak i u poređenju sa takmičenjima u regionu.

Foto: MN Press/Marko Metlaš

- Generalno, liga iz sezone u sezonu raste. Svake godine je bolja i kvalitetnija. U dosadašnjem toku sezone vidimo kvalitetan i atraktivan fudbal a primer za to je i poslednje kolo gde smo imali čak 32 pogotka na osam utakmica ili u proseku tačno četiti po utakmici. Koliko god to nekome delovalo kao neozbiljna izjava, ja zaista mislim da je naš fudbal kvalitetan, pogotovo u odnosu na region. Svi hvale hrvatsku ligu kao izuzetno zanimljivu i kvalitetnu, gde se prvak ne zna do poslednjeg kola. Ja imam suprotno mišljenje. Mislim da njihova liga nije kvalitetnija od naše. Jeste zanimljivija zbog neizvesnosti, ali mislim da se pobednik nije znao do poslednjeg kola ne zbog velikog kvaliteta vodeća tri kluba, već upravo suprotno – jer ta tri kluba nemaju konstantan, ozbiljan kvalitet. Dešavalo se nekoliko puta da sva tri kluba izgube u istom kolu od timova sa dna tabele. Činjenica da je prvak osvojio titulu sa šezdesetak procenata osvojenih bodova govori za sebe. Prošle sezone se stalno potencirao kvalitet hrvatske lige, a ja smatram da je naša dosta kvalitetnija - rekao je Pivić i dodao:

- Najveći napredak smo napravili u infrastrukturi. U poslednje dve sezone imamo potpuno nove terene u gotovo celoj ligi. Sa renoviranjem terena Čukaričkog, ostaju praktično samo Radnički iz Kragujevca i OFK Beograd koji ne igraju na novim podlogama. Kragujevac ima kvalitetan teren, iako podloga nije menjana dugo, dok OFK Beograd ove sezone igra u Pazovi na hibridnom terenu. Kada se vrate na Karaburmu, videćemo u kakvom će stanju biti teren koji je uvek bio solidan. Dakle, od 16 klubova, 14 igra na potpuno novim podlogama, i to je ogroman iskorak. Doduše, od 14 novih terena čak pet je sa veštačkom podlogom i mislim da je to više nego dovoljno za najjači rang i ligu od 16 klubova koja će se kroz dve sezone smanjiti na 12. Sledeći iskorak po pitanju infrastrukture bi trebalo da bude izgradnja trening centara za klubove kako bi im glavni tereni služili samo za utakmice a tako ćemo smanjiti i potrebu za veštačkim podlogama u najjačem rangu.Takođe, budžeti klubova su značajno veći. Igrači više ne odlaze u inostranstvo jer sada u domaćim klubovima mogu da zarade isto ili čak i više nego u nekim ligama gde se ranije odlazilo. Manje je odlazaka igrača u srednjim godinama, ostaju ovde sa porodicama i time direktno podižu kvalitet lige. Sada odlaze ili igrači koji nemaju kvalitet za našu ligu ili mladi talenti koji prave vrhunske transfere. Kako god to zvučalo, naša liga je kvalitetna.

Reforma takmičenja: Kraća liga za veći kvalitet i novi izazovi

Jedna od najvažnijih tema za budućnost jeste reforma sistema takmičenja, koja podrazumeva smanjenje lige prvo na 14, a zatim na 12 klubova. Pivić objašnjava logiku iza ove odluke, poredeći situaciju sa drugim evropskim zemljama, i analizira potencijalne benefite, ali i rizike koje ova promena nosi.

- Ranijih godina je bilo pokušaja, ali nije postojala stvarna volja za smanjenjem lige. Ako uzmemo u obzir veličinu države i broj stanovnika, 16 klubova je previše. Svi daju primer Rusije i veličinu Rusije, koja takođe ima 16 klubova u svojoj Premijer ligi. Zatim, kao primer se navodi i Hrvatska sa 10 klubova. Stručne službe u Savezu su procenile da je 12 klubova optimalan broj za Srbiju, i ja se sa tim slažem. Međutim, možete imati ligu i sa osam i sa 24 kluba, ali ako druge stvari nisu na mestu, ništa niste uradili. Preduslov za sve su regularnost, publika, dobra infrastruktura i stabilni budžeti. Kada to dovedemo na nivo jedne Poljske, biće nebitno koliko klubova imamo. Poljska ima 14 stadiona četvrte UEFA kategorije, sa kapacitetima od 22 do 55 hiljada mesta, i svi su puni. To su ozbiljni objekti koji ispunjavaju najstrože kriterijume, u redu, većina je napravljena za potrebe EP 2012. godine i bez te organizacije verovatno ne bi bilo ovoliko stadiona. Mi u ligi stalno navodimo primer Poljske, oni su dugo infrastrukturno, finansijski i organizaciono ispred nas ali nisu za razliku od naših klubova imali rezultate u Evropi što se prošle i ove sezone promenilo. Svedoci smo da su sva četiri poljska kluba u grupnoj fazi LK. To je nešto čemu i mi težimo i nadamo se da ćemo u tome uspeti za nekoliko godina a da će predstojeća reforma ubrzati proces. Ne treba zaboraviti da je naša liga pre samo nekoliko sezona bila 11. u Evropi. Zbog spleta raznih okolnosti kojima je najviše doprineo Partizan neuspesima, kako u domaćem prvenstvu kada smo imali sigurne predstavnike u grupnim fazama UEFA takmičenja, tako i kasnijim neuspešnim nastupima u kvalifikacijama, izgubili smo dosta bodova. Da se razumemo, tome su kumovali i loši nastupi ostalih naših predstavnika sa izuzetkom Crvene zvezde.

- Sigurno je da će budžeti rasti. Manja liga znači da će se i „kolač“ od TV prava i sponzorstava deliti na manji broj klubova. Naredne dve sezone, gde će ispadati po četiri kluba, doneće veliki strah od ispadanja. To može imati i negativnu stranu – neki klubovi bi mogli da idu preko svojih finansijskih mogućnosti u potpisivanju igrača, pa da se taj rizik ne isplati i da dođu u probleme ako ispadnu iz lige. To je jedina potencijalno negativna stvar u celoj reformi.

Foto: MN Press/Nebojša Paraušić

Skraćenje elitnog ranga neminovno će se odraziti i na Prvu ligu Srbije.

- Sigurno. Kvalitet Prve lige trenutno nije na zadovoljavajućem nivou, jer svake godine dobijamo četiri kluba iz amaterskog ranga. Nemamo prelazni rang takmičenja koji bi ih pripremio za profesionalni nivo. Taman se priviknu na uslove, neko od njih ispadne, dođu četiri nova i tako ukrug. Svake godine se menja 25 odsto lige, što nije normalno. Ove godine je, po mom mišljenju, kvalitet slabiji nego ranije. Osnovni problem je novac. Klubovi nemaju budžete ni približne superligaškim, a takmičenje ne ostvaruje prihod kao Super liga, teže je i igrače prodati iz Prve lige. Sve se svodi na finansiranje od strane privatnih lica ili lokalnih samouprava, što u ovom drugom slučaju nije prirodno. Onog trenutka kada lokalne samouprave prestanu da finansiraju profesionalni sport, a mislim da je to neminovno, mnogo klubova će biti u problemu ako ne naprave samoodrživ sistem sa jakim omladinskim školama.

Finansije, spozori i večito pitanje - kako vratiti publiku?

Nastavljajući priču o izazovima, dolazimo do hroničnih problema finansiranja klubova i nedostatka publike na stadionima, uprkos značajnim ulaganjima u infrastrukturu.

- Osnovni problem našeg fudbala je što, za razliku od ostatka sveta, klubovi ne pune budžete iz tri osnovna izvora: TV prava, sponzora i ulaznica. Toga kod nas nema. TV prava postoje, mada možda vrede i više ali to je neko drugo pitanje. Prihod od ulaznica je statistička greška, gotovo mizeran ako nisu u pitanju evropske utakmice, zbog čega se mnogi odlučuju i na slobodan ulaz. Jedino je segment sponzora počeo da raste. Vidimo da i manji klubovi formiraju sponzorske pulove i ideja je da od sledeće sezone na svim stadionima budu obavezne LED reklame što će klubovima donositi značajan prihod. Već sada na većini stadiona imamo led reklame, kod najvećih klubova i nekoliko redova. Osnovni problem ostaje publika. To je teško pitanje. Ko pronađe rešenje kako vratiti ljude na stadione, mislim da treba da dobije ozbiljnu nagradu. Ranije je glavni problem bila loša infrastruktura. Sada se i to promenilo. Dosta stadiona je renovirano, izgrađeni su novi. Nije svaki idealan, ali se radi na tome i nivo je podignut. To je po meni prvi preduslov za povratak publike. Trebalo bi raditi i na izmenama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Stidljivo se pominje i ideja o uvođenju "matine" termina utakmica, kao potencijalnog rešenja za privlačenje porodične publike.

- Apsolutno se slažem. Mislim da bi to bio izuzetno zanimljiv termin. Vidimo tu praksu u najjačim ligama, Španci i Italijani redovno igraju u 12:30. Taj termin, pogotovo u jesenjem periodu, bio bi odličan. Ljudi mogu da dođu porodično, završe do ručka. To je odličan predlog i sigurno ćemo ga predstaviti klubovima. Zašto da ne probamo?

Regularnost, suđenje i mankavosti UEFA sistema prijava

Foto: MN Press/Marko Metlaš

Jedna od večitih tema u srpskom fudbalu jeste regularnost. Pivić ističe da je napravljen ozbiljan iskorak u radu Sudijske komisije pod vođstvom Domenika Mesine, ali ukazuje na specifičan problem koji se javio poslednjih sezona – sistem prijava iz UEFA zasnovan isključivo na kretanju kladioničarskih kvota, za koji smatra da ima ozbiljne manjkavosti.

- Napravljen je ozbiljan iskorak u radu Sudijske komisije, ne samo dovođenjem stranca na čelo, već i načinom rada. Analize su javne, transparentne, nema laži i prevare. Ko pogreši, biće kažnjen. Sada čekamo zimsku pauzu da vidimo da li će biti rezova na sudijskim listama. Suština je da greške nisu sporne, svi greše, bitno je samo da nisu namerne. Mislim da se ide u tom pravcu i da je dolazak stranca na čelo komisije, kao deo reformi FSS-a, pozitivna stvar koja je doprinela boljitku - rekao je Pivić i dodao:

- Praksa UEFA, koja funkcioniše na osnovu prijava zbog kretanja kvota i uplata u svetskim kladionicama, ima i određenih manjkavosti. Sa nešto novca možete da izmanipulišete tržište, oborite kvotu i izazovete da prijava stigne nekom klubu. Problem sa UEFA sistemom prijava leži u njegovoj automatizaciji, gde se alarm pali isključivo zbog pada kvote, bez obzira na visinu uplata ili realna dešavanja na utakmici. Ali, ta problematika nije za mene ili Zajednicu već za UEFA, eventualno FSS.

Iza kulisa: Kako izgleda posao direktora Superlige

Javnost najčešće vidi samo finalni proizvod – a to je utakmica. Zanimalo nas je kako izgleda proces organizacije jednog kola, saradnja sa klubovima i koji deo posla ostaje potpuno nevidljiv, a oduzima najviše energije.

- Meni je ovo šesta sezona kao direktora Super lige i već sam se navikao na sve, sve sam prošao i teško da nešto može da me iznenadi. Naravno da se to nikada ne zna, znamo često da se našalimo i da kažemo da se sve već desilo što može da se desi ali verujte, svake sezone iznenadi nešto što nikada ne bi ni pomislili. Generalno, teško je udovoljiti svima – klubovima, stručnim štabovima, navijačima. Kad kažem udovoljiti, tu su termini utakmica osnovni problem. U normalnom svetu igraš kad ti se kaže, tj. kada nosilac TV prava kaže. Kod nas je osnovni problem što nemamo fiksne termine utakmica u kolu I to je ono čemu mi u ligi zajedno sa TV Arena sport težimo. Kod nas pojedine navijačke grupe bojkotuju utakmice radnim danima, iako se petkom i ponedeljkom igra fudbal svuda u Evropi, i to pred punim stadionima. Često se nepravedno optužuje TV Arena za termine. Verujte mi, u 90 odsto slučajeva klubovi sami traže te termine. Ja dobijem zahteve, usaglasim ih sa Arenom i klubovima, i raspored nikada ne izađe, a da nije dogovoren sa svima. Dešava se da klub domaćin iz raznih razloga traži da igra u ponedeljak, a njihovi navijači onda istaknu transparent protiv Arene, koja sa tim nema nikakve veze i maksimalno se trudi da svima izađe u susret. To je jako bitno da se zna - rekao je Pivić i dodao:

Foto: MN Press/Marko Metlaš

- Zakazivanje 16 utakmica svakog kola, pogotovo onih osam u Super ligi. To su bezbrojni telefonski pozivi sa klubovima i TV Arenom, kojoj dugujem veliku zahvalnost na saradnji. Gospodinu Panjkoviću i gospodinu Aranđeloviću koji često idu preko svojih mogućnosti, takođe i Ivanu Raduloviću. Ponekad imamo pet prenosa u danu, a oni pokrivaju sve sportove u Srbiji, od fudbala do konjičkih trka i često im nedostaje tehnika, ali uvek nađu rešenje.

- Prva liga je dosta lakša za zakazivanje jer su direktni TV prenosi retki. Međutim, i tu treba voditi računa da se termini ne preklapaju, posebno u Beogradu što ne može uvek da se izbegne. Kada se utakmice zakažu sledeći korak je određivanje 16 delegata. I tu mora da se vodi računa o dosta faktora. Nakon toga dolazi vikend gde mi je u opisu posla odlazak na utakmice. Utakmice biram po potencijalnim rizicima a rekord mi je šest za vikend. Petak jedna, subota dve, nedelja dve i ponedeljak još jedna. Kao direktor takmičenja imam uvid bukvalno u sva dešavanja. Delegati su u obavezi da me pozovu pre utakmice, na poluvremenu kao i posle utakmice, to je 48 telefonskih razgovora. I to pod uslovom da je sve u redu. Ako nešto nije u redu, to je onda još. Ako nisam na utakmici pratim je na televiziji. A kada se sve završi, kad prođe kolo i kada delegati i službena lica urade izveštaje predstoji čitanje i kontrola svih izveštaja i kao finale podnosim disciplinske prijave za načinjene prekršaje na utakmicama. Jako je zanimljivo kada imamo vanredno kolo i 48 utakmica za 7-8 dana.

Derbi, pirotehnika i najteži trenuci u karijeri

Priprema najveće utakmice srpskog fudbala je poseban izazov, ali Pivić ističe da je najveći problem ponašanje navijača, pre svega nekontrolisana upotreba pirotehnike.

- To je već ustaljena praksa, nemamo velikih tenzija u pripremi. Najveći problem može biti termin, pogotovo kada oba kluba igraju grupnu fazu UEFA takmičenja u različitim danima. Sada kada samo Crvena zvezda igra grupnu fazu, lakše je. Nekoliko dana pred utakmicu održava se organizacioni sastanak kojem prisustvuju predstavnici klubova, Zajednice, FSS-a, policije, žandarmerije i tužilaštva. Razmenjuju se sve informacije i pravi se jasan plan. Dva sata pred utakmicu održava se još jedan sastanak da se provere sve informacije. Na predstojećem derbiju imaćemo i dve akcije, sudije će nositi majice sa parolom Budi i ti fudbalski sudija po ugledu na UEFA kampanju dok u saradnji sa Mozzart fondacijom pripremamo iznenadjenje humanitarnog karaktera.

- Najveći izazov je tokom samog derbija – ponašanje navijača. Lomljenje stolica, paljenje, pirotehnika... To je prevazišlo svaku meru. Ne prođe intervju u kojem ne apelujem da se smanji upotreba pirotehnike. To više nisu samo baklje. Bacaju se topovski udari blizu redara, policije, fotoreportera, skupljača lopti. Počeli su da ispaljuju vatromete sa tribina ka terenu. Ponoviće nam se slučaj da neko izgubi život na tribini a tada će biti kasno za sve. Po meni, samo ozbiljne kazne to mogu da reše ili da odemo u drugu krajnost i dozvolimo pirotehniku jer svakako ne možemo da je sprečimo ali uz dogovor o vrsti pirotehnike i kontrolisanu upotrebu. Sigurno je i to jedan od razloga manjih poseta na stadionima. Teško je dovesti decu na stadion koji se tokom cele utakmice trese od eksplozija topovskih udara.

Foto: Nikola Tomić

Posao nosi i teške trenutke, a Pivić izdvaja dva slučaja koja su posebno ostavila trag.

- Bilo ih je, ali izdvojio bih prekinutu utakmicu Čukarički – Partizan pre nekoliko sezona gde je procedura bila jasna. Sudija je prekinuo meč jer je procenio da bezbednost nije na adekvatnom nivou i pored pražnjenja tribine sa gostujućim navijačima jer su ostali u prostoru oko stadiona. Po propozicijama, imam dva sata da zakažem termin nastavka utakmice, što sam i uradio. Onda kreću pritisci od strane FK Čukarički i pretnje da neće igrati jer su smatrali da je utakmica morala biti registrovana službenim rezultatom. Kao direktor takmičenja bih tu situaciju rešio u skladu sa propisima ali se tada umešao FSS i tadašnje rukovodstvo gde su zajedničkim saopštenjem FK Čukarički i FSS osudili moj rad. Apsolutno bih razumeo saopštenje kluba, ali da se FSS meša i stavlja svoj potpis na saopštenje kluba je bio presedan. Naravno da je utakmica kasnije nastavljena i odigrana, čak je Čukarički i pobedio.

- Derbi mečevi sa pirotehnikom, uništavanjem imovine, semafora, stolica, toaleta su uvek teški. Ipak, poseban je bio slučaj kada su Novica i Stanislav Tončev ušli u sudijsku svlačionicu na poluvremenu utakmice u Surdulici, a Var soba sve zabeležila. Sudije su napisale dopunske izveštaje na osnovu kojih sam po službenoj dužnosti podneo disciplinske prijave koje su kasnije rezultirale kaznama za Tončeve. Tokom procesa, Tončevi su podneli disciplinsku prijavu protiv mene jer sam ulazio u sudijsku svlačionicu na utakmici Kolubara – Radnički Niš. A meni je to deo posla i rutine. Uvek pre utakmice, ako stignem, uđem kod sudija da ih pozdravim i poželim sreću, i posle meča da pitam da li je sve bilo u redu. Neko je to video, a Tončevi su pokušali da iskoriste u svojoj odbrani. Sve bi bilo u redu da je ta prijava odbačena u startu kao neosnovana, ipak je slučaj otvoren i tek kasnije je odbačena.

Uspesi, ciljevi i život van fudbala - porodica na prvom mestu

Nakon šest sezona na čelu lige, Pivić se osvrnuo na svoj najveći uspeh, ali i na buduće ciljeve i život kada se reflektori ugase.

- Verovatno je moj najveći uspeh dobra saradnja i odnosi sa klubovima i ljudima koji vode klubove. Dosta sam kvalitetnih ljudi upoznao za 20 godina rada u fudbalu, što u klubu što na trenutnoj poziciji. Nisam čovek konflikta i uvek tražim rešenje. Trudim se da idem linijom manjeg otpora, što verovatno i nije uvek najbolje, ali takva mi je priroda. Svestan sam da to nije uvek dobro, I da je to u pojedinim situacijama slabost ali ne mogu protiv sebe. A i sve ove godine sistem funkcioniše. Mislim da imam odličan odnos sa svima i verujem da retko ko može da kaže lošu reč o meni. Ako grešim, onda sam u velikoj zabludi - rekao je Pivić i dodao:

Foto: MN Press/Marko Metlaš

- Glavni cilj je ono što svi priželjkujemo – povratak publike na stadione. Ali da bismo došli do toga, mnogo stvari mora da se poklopi. Iskreno, ni sam ne znam tačan recept.

Za kraj, otkriva nam i drugu stranu svoje ličnosti.

- Imam porodicu, dva sina, trudim se da im nadoknadim vreme koje gubimo zbog posla, posebno vikende kada sam na utakmicama. Porodica ispašta, pa gledam da svaki slobodan trenutak provedem sa njima. Uglavnom sam kod kuće, ali volim da sa porodicom ili prijateljima odem na koncerte i festivale, to mi je izduvni ventil. Ranije, dok sam radio u klubu, mnogo sam više vremena provodio na sastancima i viđanjima sa ljudima iz fudbala van radnog vremena. To sam sada sveo na minimum.

- Porodica je na prvom mestu i prijatelji koji su van fudbala. Koncerti, pozorište. Za vreme rada u klubu pokušavao sam i mlade igrače da usmerim u tom pravcu – organizovao sam im kurseve jezika, odlaske u pozorište. Nažalost, mladim fudbalerima je to teško objasniti. Imali smo učionicu za engleski, a oni prođu pored i odu u kladionicu, dok maštaju da igraju u Real Madridu. To je veliki problem. Ne rade na sebi. Svedoci smo da naši klinci odlaze u inostranstvo sa 18-19 godina potpuno nepripremljeni. Rano napuštaju školovanje i to je bitna tema za koju je potrebno odvojiti vreme.

Za kraj, Pivić nije mogao, a da ne pomene jednu bitnu stvar.

- Bitna tema a koju ne mogu da ne pomenem i koju godinama pominjem je da je sve manje sportskih radnika. Mladi ljudi sve ređe odlučuju da rade u sportu i fudbalu konkretno. Moramo se zapitati zašto je to tako. FSS radi na tome i dodatno planira da otvori akademiju za sportske radnike i nadam se da će to promeniti situaciju. U prošlom kolu smo imali ženu delegata prvi put u istoriji SL, Svetlanu Bilić dok će na predstojećem derbiju biti najmlađi delegat ikada, Darko Bradonjić, generalni sekretar FS RZS. Oni mogu biti pozitivan primer i motiv mladima da počnu da rade u fudbalu, u klubovima ili savezima.

- Za kraj, moram pomenuti i sve saradnike iz Zajednice za koju mislim da funkcioniše na zavidnom nivou, predsednika Zbiljića, Darka Ramovša i Nešu Popović, Svetu Stojkovića i Marka Osmajlića, Saleta Antića kao i Maju i Tamaru. Uvek pomenem i rado ga se svi sećamo, Vladu Bulatović, čoveka koji je prerano otišao i čiju sam poziciju nasledio - poručio je direktor Zajednice za kraj razgovora.

(Telegraf.rs)