Miladinović o sjajnom golu koji je postigao za Sent Etjen: "I sam sebe sam iznenadio..."

Kad je pre nešto više od godinu dana potpisao ugovor sa francuskim Sent Etjenom, mnogi su rekli da je Igor Miladinović načinio pogrešan korak. Radilo se o bivšem prvotimcu Čukaričkog, zvanično najboljem mladom igraču Super lige Srbije u sezoni 2023/34, koji je iza sebe imao sjajan učinka u dresu kluba sa Banovog brda. Učinak koji ga je lansirao i u mladu reprezentaciju Srbije.

Teško je bilo odbiti Sent Etjen. Iako se radilo o povratniku u elitni rang francuskog fudbala, ipak je to ekipa sa neverovatnom tradicijom, po tom segmentu jedan od najboljih francuskih timova u istoriji. Klub je osnovan 1919. godine, deset puta je bio prvak Francuske, šest puta osvajač nacionalnog Kupa, jednom Liga Kupa. Klub iz istoimenog grada bio je i vicešampion Evrope u sezoni 1975/76 sa Ivanom Ćurkovićem na golu, titula je tada pripala minhenskom Bajernu.

Preporučujemo

Sve je to imao na umu stariji od braće Miladinović kad je birao novi klub, ali prve sezone je zaista bilo teško u gradu smeštenom u centalnoj Francuskoj. Brojke dovoljno govore, Sent Etjen je bio tek 17. u Ligi 1, što je značilo povratak u drugi rang francuskog fudbala. A Miladinović, momak rođen u Kruševcu 2003. godine, odigrao je tek četiri utakmice, sakupio prilično skromnih ukupno 27 minuta u prvoj inostranoj sezoni.

- Kad sam došao, očekivao sam da ću dobiti brže šansu nego što je to bio slučaj. Jesam bio svestan da je za mene ovo velika promena, drugačiji jezik, drugačije su navike, jednostavno daleko kvalitetniji nivo fudbala. Ujedno, bio sam i potpuno realan i spreman na to da ću prvih šest meseci morati da se privikavam. Ali, nije se namestilo da prošle godine igram, da dobijem veću šansu. I, naravno, zbog toga je bilo prilično upitno gde ću biti na početku ove sezone - iskren je Igor Miladinović, koji je potom nastavio:

- Imao sam razgovore i sa direktorima kluba i sa novim trenerom… Kad sam došao, tim je već bio formiran, teško je bilo menjati ekipu koja je izborila plasman u viši rang. Kad je došao novi šef struke Norvežanin Eirik Horneland, i meni je bilo lakše, iako sam na šansu morao da čekam do početka ove sezone. A moglo je i da ne dođe do toga…

Otkriva Miladinović da je bilo govora i o odlasku na pozajmicu, da je čak i razmišljao na taj način, ali da na kraju takva opcija nije realizovana.

- U prvoj utakmici sam ušao sa klupe, pa me tri meča ponovo nije bilo u protokolu. Tada mi je i tražen klub u koji bih otišao na pozajmicu, bilo je razgovora, čak i obećanja da ću biti u ekipi gde ću konstantno igrati po 90 minuta, pa da se za šest meseci ili godinu dana vratim. Na kraju se to nije dogodilo, odlučio sam da ostanem, a to je i najbolje. Taman sam se potpuno privikao, ušao sam u ritam, a napokon i dobio šansu da više igram. Normalno, imao sam prethodno i razgovor sa trenerom, on je hteo da ostanem, meni je najbitnije bilo da igram, a dobio sam obećanje da ću imati podršku. I u takvim okolnostima moja odluka je bila da budem tu i da se borim za mesto.

Vrlo brzo je Miladinoviću stigla nagrada, već u trećem meču u sezoni postigao je neverovatan pogodak, mnogi kažu najlepši u dosadašnjem toku takmičenja u drugoj ligi Francuske.

- Uh, posle tog gola… Ne mogu da vam opišem osećaj, dobio sam neverovatnu dozu energije, i sam sam sebe iznenadio. Nisam igrao godinu dana, a tada sam dobio sam šansu čitavih 90, još sam dao takav gol… I mnogo mi je značilo što je to doprinelo ekipi da pobedi, na kraju je bilo 3:2, osvojili smo važna tri boda protiv Remsa, jednog od najvećih kandidata za plasman u elitni rang.

Sada je sve mnogo lakše za Igora Miladinovića.

- Prvi smo na tabeli, mnogo nas vide kao najveće kandidate da osvojimo ligu i vratimo se u elitu, gde je Sent Etjenu i mesto. I još jedna stvar, zaista igramo onako kako meni odgovara, kad to kažem, mislim da u toj igri najviše do izražaja mogu da dođu moji kvaliteti.

A otkrio je Miladinović i šta je tačno trenerova zamisao i gde vidi njegovu ulogu u ekipi.

- Igram nešto između osmice i desetke, ali to je upravo ono što mi odgovara. Imam slobodu, mogu da se pozicioniram napred, ali i budem nazad i da organizujem igru. Za sad sam izuzetno zadovoljan. Krenuli smo dobro, a verujem da smo uz Monpelje i već pomenuti Rems najbolje ekipe u drugoj ligi - kazao je Miladinović, koji je želeo da istakne još jednu stvar:

- Atmosfera kad igramo na našem stadionu, to je nešto neverovatno, to mora da se doživi. Na svakoj utakmici imamo posetu od 36.000 gledalaca pa na više. Oseća se na svakom koraku koliko je veliki klub Sent Etjen, kakvu tradiciju ima. Osećamo i mi kako druge ekipe gledaju na nas, pogotovo sad kad smo krenuli u sezonu na najbolji mogući način. Opet, svesni smo da će sigurno biti daleko teže u nastavku sezone.

Želeo je Miladinović da doda još jednu činjenicu.

- Dosta srpskih igrača je bilo deo Sent Etjena, drago mi je da je i sada tako, da je pored mene tu i Strahinja Stojković. Dva imena se ipak izdvajaju, ono najveće je Ivan Ćurković, koji je legenda kluba, njegove slike imaju zavidno mesto u prostorijama na stadionu, sa razlogom. Drugi je Neven Subotić, nekadašnji reprezentativac Srbije. Kad sam pričao sa ekonomom kluba, odmah je pomenuo Subotića, u najpozitivnijem mogućem kontekstu.

Sa francuskog tokom razgovora sa Igorom Miladinovićem vratili smo se na srpski fudbal.

- Gledam stalno utakmice, pratim sve, evo baš sam za vikend gledao utakmicu između mog Čukaričkog i TSC-a, drago mi je da su bivši saigrači dobili derbi meč. Normalno, mene je obradovala i dobra partija brata Uroša, eto dao je i gol iz mrtvog ugla. Verujte mi, lucidniji je od mene, ja na primer ne bih verovatno ni pomislio da šutiram iz te pozicije, gledao bih da uputim povratni pas. I mene je iznenadio u toj situaciji. Pratim i njegov razvoj, prolazi kroz slične stvari kao i ja dok sam bio u Čukaričkom, u klubu koji izuzetnu pažnju poklanja razvoju mladih igrača. Igra standardno, treba tako da nastavi. Nikad nisam voleo da pričam i o sličnostima i razlikama u našoj igri, on ima svoj put i tako treba da ostane. Svakako se čujemo svaki dan, izuzetno smo vezani od malena, na kraju smo i bili u istom klubu, ali sada smo prvi put odvojeni.

Da li bi Igor voleo da ga put ponovo spoji sa mlađim bratom Urošem u istom klubu?

Evo, znaju ovde u Sent Etjenu da imam brata, znaju gde igra, rekam sam im da malo obrate pažnju na njega, videćemo - zagonetno se smeje stariji od braće Miladinović, koji potom u ozbiljnijem tonu dodaje:

- Možda ljudi to i ne znaju, ali nas dvojica u Čukaričkom nismo bili u istom trenutku zajedno na terenu. Malo smo vremena proveli zajedno u klubu u prvom timu, on je jedno vreme bio na pozajmici, potom i čekao šansu na klupi, na teren uglavnom ulazio kad sam ja već menjan… Ali, moj najveći san je da ponovo budemo u istom klubu, da budemo zajedno na terenu.

I Uroš je sada mladi reprezentativac Srbije, jedan od najboljih srpskih igrača u svom uzrastu, svakako je sjajnim partijama na početku sezone privukao pažnju brojnih fudbalskih skauta.

- Videćemo šta će biti, ali ponavljam, Uroš igra svoju igru i imaće svoj put. Jedno je šta bih ja voleo, drugo je realnost i gde će ga put odvesti.

(Telegraf.rs / FK Čukarički)