"Stanojević nam je rekao: "Idite u kupovinu, obiđite grad, ulazimo u Ligu šampiona", pokojni Radiša Ilić..."

Prošlo je petnaest godina od kada je Partizan drugi i poslednji put igrao u grupnoj fazi Lige šampiona. Te sezone 2010/11 u kvalifikacijama su najpre pali Pjunik i HJK Helsinki, a onda je red došao na tada moćni Anderleht.

Sa mladim Romeluom Lukakuomu timu, klub iz Belgije je bio veliki favorit pred dvomeč, ali su crno-beli do cilja došli, pošto su dva puta odigrali po 2:2 i u Briselu na penale ušli u grupnu fazu.

Preporučujemo

Gostujući u emisiji "Priče iz svlačionice" na Partizanovom Jutjub kanalu, tadašnji igrač kluba iz Humske, sada član stručnog štaba Marko Jovanović otkrio je neke nepoznate detalje pred utakmice sa Anderlehtom.

- Dvomeč sa Anderlehtom bio je specifičan. Od pet mogućih ekipa koje smo mogli da dobijemo na žrebu, Belgijanci su bili ubedljivo najjači – sa Romeluom Lukakuom u timu. Iako je bio mlad, već je tada bio vrhunski napadač. Imali su zaista sjajan sastav. Sećam se, igrali smo ševu kada je stigla vest. Dolazi pokojni Slobodan Kuljanin i kaže, Anderleht. Mi svi u šoku: „Ma daj, da li je moguće?!“ A Sale Stanojević, onako pun energije: „Šta vam je?! Proći ćemo! Nemoj da vidim da je neko spustio glavu, ajde, nastavljamo trening.

Jovanović je otkrio na koji način je tadašnji trener Aleksandar Stanojević opustio ekipu pred revanš.

- Na prvoj utakmici bilo je fantastično, 2:2 pred krcatim tribinama našeg stadiona. Onda je Sale uradio sjajnu stvar, otišli smo dva dana ranije u Brisel. Stigli smo u nedelju, a u ponedeljak do treninga nam je dao slobodno i rekao: „Idite u kupovinu, prošetajte, obiđite grad, odmorite se“. Inače, kad je tako važna utakmica u pitanju, to je obično strogi karantin, sastanci, sve pod konac, a Stanojević nam je baš dao da se relaksiramo. Sećam se, vraćamo se u hotel, pred ručak ulazi Moreira sa četiri, pet ogromnih kesa – baš se opustio.

Nemanja Tomić se možda i previše opustio pred duel u Briselu.

- Veče pred utakmicu, i o tome sada prvi put govorim, nekoliko igrača je igralo karte. Ne za novac, ali voleli su to. Uvek su igrali Neca Tomić, Raća Petrović, Saša Ilić, Lola Smiljanić, Aleksandar Davidov... Bio sam cimer sa Necom. Krenuo sam u sobu, on mi kaže: „Idem malo kod njih“. Rekoh mu: „Nemoj dugo, sutra igramo najvažniju utakmicu“. Budi me Neca u tri ujutru, tek tad se vratio. Kažem mu: „Gde si do sad, sutra je utakmica?!“ A on mi odgovara: „Ajde bre, opusti se – prolazimo sutra.

Tokom meča je bilo naporno, ali je na kraju osećaj bio neprevaziđen.

- Poveli smo 2:0, a onda su Belegijanci dali dva gola, dobili dodatnu energiju. Gledam u Krstajića, odmahuje glavom, ne može ni on više. Došlo je do produžetaka, tada je i Anderleht malo pao, posle čega su usledili čuveni penali, gde je junak bio pokojni Radiša Ilić. Ne mogu da opišem osećaj kada smo ušli u Ligu šampiona. Raća i ja smo se od sreće popeli na mrežu kod navijača, i dan-danas postoji ta slika - rekao je Marko Jovanović za "Priče iz svlačionice".

(Telegraf.rs)