Boško Đurovski se javio nakon što se srušio i završio u bolnici: "Snimak je jeziv, Deki je bio moje dete..."

Legendarni fudbaler Crvene zvezde - Boško Đurovski, zabrinuo je celokupnu javnost kada je pre sedam dana na komemoraciji prerano preminulom Dejanu Milovanoviću pao u nesvest tokom govora. On  mu je bio trener, jedva je stajao na govornici, posle toga mu je pozlilo.

Odmah je Đurovski transportovan u bolnicu, na insistiranje Milovana Bojića je operisan, uspeošno se oporavio i spreman je da ponovo bodri svoju najveću ljubav. Ispričao je u intervjuu za "Kurir" šta se zapravo desilo.

Preporučujemo

- Super se osećam. Dobro je sada. Bogu hvala. Sećam se svega, što se desilo prošle subote. Pao mi je pritisak. Sve mi se valjda nakupilo, malo su me stigle i emocije, jer je Dejan Milovanović bio moje dete, moj kapiten. Bilo je i vruće. I eto, desilo se to, što se desilo. Dobro sam. Snimak je jeziv, gledao sam... Po nekoliko puta. Sve je to za ljude. Važno je da sam sada dobro. Idem danas na utakmicu protiv kragujevačkog Radničkog. Mogao sam i na Seltik, nego bila je velika gužva... - rekao je Đurovski za Kurir.

Bez svesti je bio samo nekoliko sekundi, posle se svega seća.

- Samo na par sekundi izgubio sam svest. Brzo sam došao k sebi. Prvi mi je pritrčao Terza (Zvezdan Terzić op.a.), polio me vodom... Odmah sam se povratio. Znao sam da nije ništa strašno, dešavaju se ti emotivni stresovi... Ali, doktor Milovan Bojić je insistirao da odem na snimanje glave i svega ostalog. Imao sam ogrebotinu na glavi, jer sam udario o sto, ali sve je u redu. Pregledi su pokazali da je sa mnom sve kako treba, da su glava i srce u redu. Čeka me i vađenje konaca u nedelju prepodne, ili u ponedeljak.

Poto mje otvorio dušu o Dejanu Milovanoviću.

- Deksa je previše igrao fudbal, čini mi se. Previše je voleo fudbal. Otišao je u večnost. Svaki dan je bio u patikama, onako ležerno obučen, uvek spreman da ide na termin. I dalje sam potresen njegovom smrću. Bio je moj kapiten, kada smo zajedno sa Crvenom zvezdom uzeli prvu srpsku duplu krunu. Lider, pravi vođa i primer kakav čovek treba da bude. Mnogo mi je žao, što je otišao tako prerano... Pomagao je svima, igrao humanitarne utakmice... Njegovim odlaskom ostaće jedna praznina, koja se teško može popuniti.

(Telegraf.rs)