"Bio sam 4. u izboru za Zlatnu loptu i 3. na Mundijalu, sada zarađujem milione na usisivačima i igram poker"

Život Tomasa Brolina, nekadašnjeg fudbalskog reprezentativca Švedske, je umnogome poznat! Bio je treći na svetu sa nacionalnim timom 1994. godine, četvrti u izboru za Zlatnu loptu, proslavio se u dresu Parme, da bi sa 28 godina neočekivano završio karijeru!

Poznat je Brolin i po tome što se danas bavi prodajom usisivača i zarađuje ogroman novac, a pre dva dana je dao jedan intervju za "Gazeta dello Sport" u kom se, posle dužeg vremena, "obratio" javnosti.

Preporučujemo

- Fudbal je bila zabava kad sam bio dete, a posao kada sam malo odrastao. Bila je to nezaboravna avantura, jer sam mnogo toga osvojio: sa Parmom Kup Italije, Kup pobednika kupova, Superkup Evrope i Kup UEFA. Sa Švedskom, treće mesto na Svetskom prvenstvu 1994. godine. Te godine sam završio četvrti u izboru za Zlatnu loptu, iza Stoičkova, Roberta Bađa i Maldinija. Nije loše, ha?

Ipak, sa samo 28 godina, odlučio je da okači kopačke o klin.

Foto: Bildbyran / Zuma Press / Profimedia

- Iskreno, bio sam umoran od svakodnevnih treninga i imao sam druge ideje koje su mi se motale po glavi. Oduvek sam bio vrlo radoznao.

Prekretnicu je doneo – usisivač.

- Prišao mi je jedan čovek. Bio je to čudan lik – izumitelj. Predložio mi je svoju novu ideju za usisivač. Bukvalno me je privuklo i pokrenuo sam firmu sa njim. To je bio momenat kada više nisam želeo da se vratim na teren - rekao je Brolin i dodao:

- U to vreme su svi govorili da je 28 godina prerano da se završi karijera, ali sam ja odgovorio: ‘Zavisi šta si uradio u tih 28 godina.’ U karijeri sam postigao mnogo. A život je prekratak da bi radio dosadne stvari. Ne radim stvari koje ne volim.

Otkrio je i kako je napustio fudbal.

Printskrin: Instagram/bymariellebrolin

- Trebalo mi je nešto drugo. Um me je vukao ka novim iskustvima, a preduzetništvo mi je u tome pomoglo. Otkrijete novi svet, naučite novi zanat, ponovo se bacite u vatru. Danas kad razmislim – uvek sam želeo da se izazovem u svakom polju. Uradio sam to u fudbalu, uradio sam to u biznisu…

Jedan od izazova bio je i – poker.

- Slučajno sam počeo da igram sa prijateljima u Stokholmu, dopalo mi se, i iz partije u partiju stigao sam do velikih kazina u Las Vegasu. Kakav sam u pokeru? Smiren, kao na terenu. Mogao sam da imam sjajne karte ili očajne – lice mi to ne bi odavalo. Pokušavao sam da čitam protivnike. To je suština igre. Ali i to me na kraju zamorilo. Nekad se pitam: jesam li previše nemiran? Ali činjenica je – uvek mi treba novi podsticaj.

Printskrin: Instagram/bymariellebrolin

Fudbal više ne igra, niti planira da se vrati.

- Nikad. Pratim ga, gledam mečeve koji me zanimaju, posmatram igrače, nikad ne propuštam Parmu, jer taj klub nosim u srcu, ali ne mogu da kažem da ne mogu da živim bez fudbala. To bi bila laž, a ja sebe smatram iskrenim čovekom. Fudbal je lep – i igrati ga i posmatrati – ali to vreme je prošlo. Nisam ni za to da budem trener. Trener mora da brine o 25 ljudi, a ja jedva o sebi brinem. Zadovoljan sam sobom: imam svoje strasti, hobije, igram padel s prijateljima, golf… Može li trener to da radi? Ne. Zato sam ja srećniji od trenera. Tajna je u tome da se živi lagano, da se uživa u trenutku.

(Telegraf.rs)