Sa Aldom Kaluluom otišla i poslednja astronomska plata u Partizanu

Prevremenim razlazom sa Aldom Kaluluom Partizan se rešio i poslednje velike (najveće) plate u aktuelnom igračkom kadru, svodeći maksimalnu zaradu fudbalera u rosteru na 15.000 evra mesečno. Crno-beli su tim potezom u osnovi značajno uštedeli, omogućili sebi lakše poslovanje i planiranje u budućnosti, pod uslovom da “slučaj Kalulu” nema sudski epilog, ali je pitanje kako će u budućnosti privlačiti eventualna pojačanja. Jer, taj novac bez većih problema trenutno za igrače isplaćuje i nekolicina srpskih klubova, ne računajući Crvenu zvezdu koja je platežno van svake kategorije.

Aldo Kalulu je u Partizan stigao pre dve godine kao slobodan igrač, Na konto toga je tražio i dobio ugovor koji verovatno ne bi isposlovao nigde na svetu gledajući kvalitet. Zaradio je u prvoj godini 800.000 evra, u drugoj 600.000 (do danas) i sledovalo mu je još toliko do narednog juna.

Preporučujemo

Uz to je dobio bonuse za potpis, pa i ne čudi što prošle zime nije želeo da prihvati ponudu kineskog Šangdonga, jer mu je konačna računica, kada se odbije komisija njegovog agenta, bila ista kao i u Beogradu. Razlog je što po zakonima u Kini, samo tamošnji agenti dobijaju proviziju, dok strani svoj deo kolača imaju od “ugrađivanja” u platu igrača.

Taj brak iz interesa se nekako nastavio tokom proleća, ali kada se Partizan odlučio na potpunu restrikciju zarada, prodajom golmana Aleksandra Jovanovića, te smanjenem plata Bibarsa Natha i Gajasa Zahida (najviše do 18.000 sa bonusima), dok je ostatku ograničeno na 15.000 evra fiksno, bilo je jasno da se omalenom igraču sprema “svilen gajtan” i da je samo pitanje momenta kako će plan biti sproveden u delo.

Foto: MN Press / Nebojša Paraušić

Kalulu je jedini “štrčao” sa 50.000 evra neto mesečno (porezom 60.000 evra), ali ga je iznad vode do juna držao profesionalim i činjenica da je u nekolicini mečeva proletos spasao Partizan. Ipak, jedan pogrešan potez, samoinicijativno kašnjenje na letnje pripreme na Zlatiboru, bio je znak aktuelnim čelnicima da krenu u konačni obračun i reše se igrača što je pre moguće.

Na tom putu su i sami (po)grešili, dopustili su Kaluluu da igra dva prva kontrolna meča na pripremama, a potom su ga iznenada suspendovali sa Bratskog turnira u Moskvi, da bi ga iz nužde, usled neoformljenog tima, ponovo vratili na meč kvalifikacija protiv AEK-a iz Larnake.

Taj potez je verovatno i samom igraču dao nekakvu lažnu nadu da će “preteći”, prevazići animozitet čelnika i ostati, ali je umesto toga dobijao sve manje minuta, da bi pred prvu reprezentatzivnu pauzu ispao iz rostera za meč sa Radnikom.

Posle toga se više nikada nije pojavio u sportskom centru u Zemunu i niko iz Humske nije imao tačan odgovor gde se nalazi, a sve je neodoljivo asociralo na slučajeve Takume Asana, Fusenija Dijabatea i Kcandera Severine, koji su takođe “bežali” iz Humske kod prethodne Uprave usled neisplaćivanja zarada. Ispostavilo se da je i Kalulu, vođen sličnim primerom, pošto nije primio četiri plate od juna – 200.000 evra, odlučio da “nestane” i sačeka UEFA monitoring, koji mu je garantovao da će dobiti svoj novac.

Dan posle UEFA revizije, dve strane su konačno okončale sagu, prevremeno raskinule ugovor, a sa Aldom Kaluluom je “otišla” i poslednja astronomska plata u Partizanu. Pitanje je samo postoji li i “treće poluvreme” na sudu i da li se klub iz Humske “provukao” bez posledica treće godine zagarantovanih zarada igrača. Iz šturog saopštenja o razlazu usled neispunjavanja profesionalnih obaveza igrača se to ne može zaključiti, no, kako bilo, Partizan je sada u potpunosti dobio obrise razvojnog kluba. I po opredeljenju sa mladim igračima i po zaradama...

(Telegraf.rs)