Lukas Podolski o susretu s Dončićem, Orlovima, smeni Piksija: "Srbija ne sme da odustane!"

Nakon bolnog poraza Srbije od Albanije rezultatom 0:1 u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, "Orlovi" su ozbiljno ugrozili šanse da se domognu Mundijala. Jedan od najuspešnijih reprezentativaca Nemačke u poslednjoj deceniji, Lukas Podolski, ovim povodom je podelio svoje utiske ekskluzivno za srpske medije.

Svetski šampion i legendarni igrač otvoreno je govorio o trenutnim izazovima Srbije, značaju pokazivanja karaktera na terenu u odnosu na priču o velikim imenima, i razlozima zbog kojih veruje da Srbija nikada ne bi trebalo da odustane. U iskrenom razgovoru, Podolski je ispričao šta je zaista potrebno da bi se izgradila pobednička ekipa, koje lekcije Srbija može da nauči iz nemačke doslednosti i zašto su srce i zajedništvo i dalje najveća snaga u fudbalu.

Preporučujemo

Foto: Nicole Campbell / Capelli Sport

Srbija je izgubila važan kvalifikacioni meč za Svetsko prvenstvo protiv Albanije, čime su značajno umanjene šanse da završi kao druga u grupi. Kakvi su vaši utisci o situaciji u kojoj se nalazi naša reprezentacija?

- Srbija ima dobre igrače, kvalitetne fudbalere, i uvek je bila poznata kao težak protivnik zbog svog čvrstog balkanskog karaktera. Vlahović i Mitrović su odlični napadači, Milenković i Petrović pokazali su svoje defanzivne sposobnosti u Premijer ligi. Tu su i Gudelj, Lukić, Tadić, Terzić, Jović i Kostić, važni igrači sa međunarodnim iskustvom iz najjačih svetskih liga. Ali poslednji rezultati pokazuju da to ponekad nije dovoljno.

- Uvek sam govorio da je najvažnije u fudbalu kada se boriš i ostaviš sve na terenu. Tada je cela zemlja uz tebe, daje ti podršku i neverovatnu energiju sa tribina. Situacija možda deluje teška, i više ne držite sve pod kontrolom kada su kvalifikacije u pitanju, ali Srbija nikada ne sme da odustane i siguran sam da će vaši igrači pokazati pravi duh u poslednjim mečevima.

Foto: Nikola Tomić

Igrali ste na tri Svetska prvenstva, a 2014. ste i podigli trofej. Iz vašeg iskustva, šta je ključno da bi se redovno kvalifikovali na velika takmičenja?

- Po mom mišljenju, najvažnija je doslednost. Kada menjate selektora za svake kvalifikacije i on dolazi sa novom strategijom, ekipa mora sve da uči ispočetka. Kao fudbalski savez, važno je da imate filozofiju i da pružite podršku ljudima kojima verujete. U Nemačkoj smo tačno znali šta se od nas očekuje i kako to možemo da postignemo. Onda na to dodate kvalitet, samopouzdanje i borbu za svaku loptu, što je od ključnog značaja. Znam da je Srbija pre 2021. imala četiri selektora u pet godina, ali se od tada pristup promenio. Isti stručni štab radio je od 2021. i 2024. ste se plasirali na Evropsko prvenstvo prvi put posle 2000. godine. Ali sada je selektor opet promenjen, što će sigurno uticati na ekipu. Videćemo da li će to doneti pozitivne promene.

Nedavno ste viđeni i na Evropskom prvenstvu u košarci, gde ste se sreli sa Lukom Dončićem. Gledajući Srbiju, iako smo imali Nikolu Jokića, višestrukog MVP NBA lige, tim je ostvario rezultat ispod očekivanja?

- Veoma volim košarku i pratim je od detinjstva. Luka Dončić je jedan od najboljih u istoriji i bilo je sjajno što sam ga sreo. Ceo turnir je bio organizovan na visokom nivou. Nažalost, nisam gledao Srbiju uživo, jer nisu igrali u Poljskoj, ali mislim da je ovaj turnir pokazao ono o čemu smo govorili i na početku za fudbal, a to je da velika imena nisu dovoljna. Jasno je svima da je privilegija deliti svlačionicu sa igračem kao što je Nikola Jokić, ali on ne može da pobedi sam. To je timski sport. Stav i kolektiv su sve.

Srpska reprezentacija je nedavno promenila boju domaćeg dresa, sa crvene na plavu. Novi dres proizvela je kompanija Capelli Sport. Kakve asocijacije ili utiske lično imate kada je reč o ovom sportskom brendu?

- Saradjujemo sa Capelli Sport u Gorniku Zabrže, mom matičnom klubu u kojem i dalje igram. Svaki dres je drugačiji, ima nešto posebno, ali na kraju klub ili reprezentacija treba da odluče koja je boja i ideja najbolja za njih. Ako mene pitate, plava boja izgleda odlično na srpskim igračima.

U Gorniku ste ostvarili više od 100 nastupa i i dalje igrate u sjajnoj formi, iako imate 40 godina. Koje ciljeve danas sebi postavljate na terenu?

- Još uvek igram fudbal jer ga jednostavno volim. Kada je to tvoja strast, bilo da imaš sedam godina ili četrdeset kao ja, ne treba ti posebna motivacija da bi izašao na teren. Volim da igram i srećan sam što i dalje mogu da dam sve od sebe za svoj klub, za Gornik. Želim da klub razvijam svojim iskustvom iz timova širom sveta gde sam nastupao. Pomažem im u sponzorstvima, marketingu i transferima. To želim da radim i posle završetka karijere, jer planiram da nastavim da ulažem u klub kao vlasnik Gornika.

Foto: Nicole Campbell / Capelli Sport

Na ličnom planu, o čemu sanjate van fudbala? Koja misao vas pokreće svakog jutra kada se probudite?

- Volim da uživam u životu. Ništa me ne motiviše više od porodice i najbližih prijatelja. Razmišljam i o celoj zajednici Gornika. Želim da se probudim što ranije ujutro i borim za njih, da im dam sve što mogu, dok mogu. Kada te jednom ne bude, ne možeš sa sobom da poneseš ni skupi sat, ni brzi automobil. Zato verujem da je najvažnije da delite dobru energiju sa ljudima i ostvarujete uspehe zajedno.

Izgradili ste uspešan biznis van fudbala, ulažući u kebabe i sladoled. Recite nam, koja je tajna savršenog kebaba i koji je najbolji ukus sladoleda koji ste do sada kreirali?

- Uvek sam spreman da iskoristim priliku u životu. Igrao sam u Turskoj za Galatasaraj, a kebab je veoma popularno jelo širom sveta, naročito u Nemačkoj. Tada sam sa svojim partnerom pomislio da je to dobra ideja za biznis. Gradili smo ga korak po korak. Počeli smo u Kelnu, a sada nas ima širom Nemačke, Turske, Poljske, Holandije, Engleske, pa čak i u Japanu. Ništa vam ne pada sa neba, zato smo išli postepeno, otvarali smo restoran po restoran, fokusirajući se na kvalitet i razvoj poslovnog plana. Isto je i na terenu, moraš da spojiš kvalitet sa upornošću i napornim radom. To je početak svakog uspeha.

(Telegraf.rs)