Čukarički održao lekciju Partizanu: Golčina Filipa Matijaševića, Brđani dali 4 gola crno-belima u derbiju SL

Mačva je otvorila Pandornu kutiju početkom radne sedmice, Čukarički je u smiraju došao kao novi šamar otreženjenja Partizanovom projektu koji je bio kratkog daha, bez suštinskog plana, šarena laža za naivne i lakoverne. Epilog, klub iz Humske je razbijen na Banovom brdu sa 4:1, golovima Bojice Nikčevića, Slobodana Tedića (penal), Nemanje Miletića i Filipa Matijaševića, dok je utešni pogodak za crno-bele postigao Ibrahim Zubairu, čime je dodatno poljuljan i u Superligi Srbije.

Na terenu “čedomorstvo”, jer bebe su naprasno, posle samo tri meseca veštačkog pumpanja balona do pucanja - porasle preko noći, a u svečanoj loži “ožalošćena porodica” u likovima aktuelnih čelnika da sve to isprate i zapitaju se kako je sreća i do sada pratila tim koji belodano nema kvalitet za veće domete.

Tužnu spoznaju istine je na plastičnom primeru demonstrirao Čukarički, koji je posle prvoligaša Mačve iz Šapca, primenio isti recept: agresivna igra bez kočnice, borba za svaku loptu, izlazak u presing, te opterećivanje igrača koji su sa loptom “na Vi” i koji će, rezonovali su domaćini, bar dva ili tri puta pogrešiti u pasu ili pokloniti posed u zoni odakle mogu da ugroze golmana Marka Miloševića.

Vratio je Srđan Blagojević u sastav defanzivce Stefana Milića i Mateju Milovanovića, veziste Karabeljova i Vukotića, ali je voda očito ušla u uši, crv sumnje se uvukao u tim koji je do meča sa TSC plenio odlučnošću, agresivnošću, pa i efikasnošću, da bi posle toga polako počeo da se gasi, zaključno sa šabačkim fijaskom.

Pomenute promene otuda nisu donele ništa specijalno, sem prividnog balansa na terenu u uvodnim momentima, u kojima su gosti koliko-toliko delovali kao tim, da bi, kako je poluvreme odmicalo počeli da srljaju iz greške u grešku, te dopuštaju iskusnoj ekipi Čukaričkog da ih nadigra i matira.

Brđani zapravo zaslužuju mnogo više ispisanih redova, jer je njih plan bio jasan i striktno je sprovođen u delo. Ušli su bolje u utakmicu od crno-belih, pritisli su poslednju liniju gostiju, koja se koprcala na početku, ali je insistiranje na ulasku u igru kroz pas počelo da se naplaćuje vrlo brzo. Možda bi sve bilo drugačije da je Andrej Kostić iskoristio centrašut Seka u petom minutu, ali ne bi bilo pravedno, jer Partizan od prvog zvižduka nije ličio na sebe.

Umesto poklona s neba, stigao je susret sa surovom realnošću i to u sedmom minutu kada je Vanja Dragojevića odigrao katastrofalan poprečni pas u poslednjoj trećini terena, lopta je stigla do Bojice Nikčevića, koji je uputio udarac sa 20-tak metara, prilikom koga je lopta zakačila blok i prevarila Miloševića – 1:0.

Mogao je možda kapiten Partizana da se iskupi, šokušao je udarcem sa distance tri minuta kasnije, ali je golman Kaličanin dobro intervenisao i ulio dodatno samopouzdanje domaćinu. Dragojević je i ubrzo posle toga bio glavni akter, samo na drugoj strani terena kada je ponovo pogrešio ispred svog kaznenog prostora i omogućio Miladinoviću dobru poziciju za šut sa distance (preko gola). Pomenuti fudbaler je mogao do gola i u 17. minutu, pošto je posle akcije Partizana sevnula kontra Čukaričkog, potom sjajan pas Matijaševića za Miladinovića, koji je predriblao dva igrača, no, slabo je šutirao sa sedam, osam metara.

Uzvratio je Partizan dobrom akcijom posle kornera, koju nije dobro završio Roganović, ali je u 26. minutu mač nad glavom ponovo visio gostujućem timu. Sudija Predrag Janjuš iznenada je pozvan iz VAR sobe zbog situacije koja je većini promakla na stadionu, a kada se ipostavilo da je posle centrašuta sa desne strane Milan Roganović igrao rukom u kaznenom prostoru. Arbitar je i sam pogledao situaciju, potom pokazao na belu tačku, da bi Slobodan Tedić sigurno pogodio pod prečku – 2:0.

U tom trenutku Partizan je gotovo prestao da igra, prestao da pokušava i bude iole opasan, dok je Čukarički nastavio u istom stilu, samo još mnogo sigurnije, konkretnije, rešenije. To se, pre svega, odnosi na igru u polju, gde su domaćini u potpunosti držali situaciju pod kontrolom, ne dozvoljavajući crno-belima ni promil šanse u tim momentima da se vrate u meč. Kako je vreme odmicalo, nervoza u redovima gostiju je sve više rasla, kao odraz nemoći, činjenice da nisu mogli da povežu dva dobra napada, a kamoli da dođu do prilike za gol.

Nije ni Čukarički “umirao u lepoti” do poluvremena, nije ni morao, jer je imao kapital na svojoj strani i još samo 45 minuta da ga sačuva. Tek jedan pokušaj Mijailovića sa distance, odnosno Tedića glavom, dva gola u suficitu iz kaznenog prostora i puna kontrola utakmice – puna kapa za domaćina.

Morao je trener Blagojević da reaguje već u poluvremenu, ostavio je dve najslabije karike u prvom delu – Dragojevića, koji je uz slabu igru dobio i žuti karton, pa je pretilo da u nervozi bude isključen, te Bogdana Kostića, koga je, baš kao i Andreja Kostića, odbrana Čukaričkog potpuno zaustavila. Priliku je dobio Natho, ne bi li povezao redove, odnosno Ibrahim Zubairu, povratnik iz teške povrede.

Nije dobro počeo ni nastavak, jer je Miladinović već posle dva minuta, ponovo iz presinga, imao zicer da postigne i treći gol, na taj način stavi tačku na utakmicu, ali je golman Milošević ostavio crno-bele u životu.

Tek tada se prenuo Partizan, malo povezao linije i počeo da liči na tim, a na krilima dobre akcije Natha koji je uputio završni pas, Milić je u 51. promašio veliku priliku sa nekoliko metara.
Zapretio je i Zubairu ubrzo, ispostaviće se prvi put, da bi u 56. minutu pomenuti krilni napadač pogodio mrežu, posle dobre saradnje Vukotića i Seka, koji je bio asistent u ovom slučaju – 2:1.

Odškrinula su se Partizanu makar vrata remija, jer je mnogo vremena preostalo do kraja meča, međutim, crno-beli kao da nisu imali energije da nastave u istom stilu. Činjenica je da su u određenoj meri preuzeli inicijativu, pomerili linije ka sredini terena, ali su delovali kao tim koji najdalje može do izjednačenja. Jer, Čukarički niti je popuštao, niti menjao plan. Ako bi se napad ili dva spustili u niski blok, već naredna dva bi izašli visoko i pritisli goste crpeći im snagu za naredne pokušaje.

Vreme je proticalo, Blagojević je usput promenio i centralnog napadača (šansa Dušanu Jovanoviću), do jedne poluprilike je stigao greškom Tomovića, koju Vukotić nije iskoristio, jer je golman Kaličanin bio brži, ali sve ostalo u igri crno-belih bilo je bledo, nedorečeno.

Nekoliko promena je izvršio i Lešnjak (jedna silom prilika, povredio se Mijailović), ali se činilo da njegov tim, posebno u poslednjih desetak minuta nema problem da zaustavi Partizan.

Štaviše u periodu posle 85. minuta, domaćini su vezali seriju kornera koje je maesgtralno izvodio Docić. U 89. minutu, vezsita je pogodio u glavu Đokovića na drugoj stativi, lopta je završila “na prečki”, ali je sve pratio Nemanja Miletić i pogodio mrežu sa metar – 3:1. Na kraju je Filip Matijašević dotukao Partizan fantastičnim lobom sa 40 metara za konačnih – 4:1. Imali su Brđani posle četvrtog priliku i za peti pogodak, ali mreža Miloševića se nije tresla.

Bilo je to surovo prizemljenje tima, kome će večeras, sutra i u danima koji slede svi tražiti mane, baš kao i Srđanu Blagojeviću, iako je krivica igrača i trenera najmanja, jer riba smrdi od glave.
P.S. Koga zanima, Real Madrid večeras igra meč protiv Valensije u Primeri, nekima od čelnika Partizana je to važnije nego li šta se događa u klubu u kome rade. Zato valjda tako dobro i ide na terenu...