Trener Vojvodine otkrio: "Ovo su neprocenjive lekcije koje sam naučio od Siniše Mihajlovića"

Za mnoge je bilo iznenađenje kada je Miroslav Tanjga u martu ove godine postao trener Vojvodine, pogotovo zbog činjenice da je u tom trenutku obavljao funkciju potpredsednika "Stare dame!"

Međutim, odlazak Nenada Lalatovića uticao je na to da se Tanjga iz fotelje preseli na klupu, što mu u suštini i nije bilo strano s obzirom na to da je godinama bio pomoćnik Siniši Mihajloviću.

Preporučujemo

U razgovoru za sajt Superlige Srbije, Tanjga je otkrio kako se uopšte našao u ulozi glavnog trenera Voše – funkciji koju i danas obavlja.

- Iskreno, nisam ni planirao da postanem trener. Sve je počelo na nagovor mog kuma, Siniše Mihajlovića. Prvo sam radio kao skaut u Nemačkoj i za reprezentaciju, zatim sam postao njegov pomoćni trener. To sam radio pet-šest godina i to je bilo iskustvo koje je mnogo značilo. Kasnije, u klubu sam bio potpredsednik zadužen za sportska pitanja. Kada smo te godine promenili tri trenera u kratkom periodu, gospodin Zbiljić me je zamolio da preuzmem ekipu i izvučemo sezonu do kraja. Bilo je to zbog kluba, zbog svega što sam doživeo tamo, i zbog njegovog insistiranja. Tako sam prihvatio trenerski posao i sada se bavim tim poslom. Inače, gospodin Zbiljić je vizionar. Klub koji je napravio govori sam za sebe. Već se osetio pomak i u Zajednici prvoligaša. Po meni, to je čovek koji voli i Vojvodinu i srpski fudbal, i čija dela govore više od reči.

Osvrnuo se i na uticaj koji je Siniša Mihajlović imao na njega, kao i šta je "pokupio" od njega.

- Imao je ogroman uticaj. Dok smo igrali i kasnije radili zajedno – u reprezentaciji, Milanu, Torinu i Bolonji – svakodnevno smo razgovarali o fudbalu. On je imao iskustva kao trener i mnogo sam od njega naučio, ali i ja sam mogao da mu pomognem u nekim stvarima. Siniša je živeo za fudbal, pripremao se za taj posao još dok je igrao i učio od velikih trenera. Nažalost, prerano je otišao, ali lekcije koje sam od njega pokupio su neprocenjive. Prvenstveno odnos prema radu i profesionalizam – 100 ili 110 odsto. Nema improvizacija, nema kašnjenja, nema popuštanja kod stvari koje se ne smeju popuštati. S druge strane, treba biti tolerantan prema igračima, svi možemo da pogrešimo. Takođe, ključan je i dobar stručni štab – ljudi koji su profesionalci, odani klubu i igri. Bez tog zajedništva, nema uspeha.

(Telegraf.rs)