Legenda je fudbala, odbio milione zbog porodice, danas traži pečurke po šumi i uživa u rakiji

Jedan od najneobičnijih i najvoljenijih fudbalera italijanskog fudbala, Dario Hubner, i dalje živi jednostavno – kao i u danima kada je tresao mreže u Seriji A.

Nekadašnji golgeter, poznat pod nadimkom „Tatanka“ (Bizon), danas vreme provodi sa unucima, u šumi tražeći pečurke i na klupi malog kluba Zeta Milano.

Preporučujemo

- Uživam u trenerskom poslu. Radimo u Drugoj diviziji, sa sjajnim momcima i bez prevelikog pritiska. Ne znam ni da li bih bio sposoban da vodim tim na najvišem nivou, više se vidim kao pomoćnik. Nikada nisam želeo luksuz, samo fudbal i mir. I dalje sam isti čovek – srećan uz porodicu i loptu – iskreno kaže Hubner.

Hubner je 2001. imao ponudu iz Premijer lige i ugovor vredan milione, ali ju je odbio.

- Promenilo bi mi život, ali bio sam srećan u Romanji i nisam želeo da uzdrmam porodicu.

Umesto toga, izabrao je Pjaćencu, klub najbliži njegovom domu u Kremi. Upravo tamo je, sa 35 godina, postao najbolji strelac Serije A u sezoni 2001/02, rame uz rame sa Davidom Trezegeom – podvig koji i danas deli samo sa Igorom Protijem: da bude najbolji strelac u svim italijanskim profesionalnim ligama.

- Danas u Seriji A ima previše pasova i previše opreza. Timovi se više plaše da izgube nego što žele da pobede. Nedostaje onaj fudbal iz devedesetih, kad su u svakoj ligi igrali vrhunski napadači – Tovalijeri, Marula, Paći... Danas je klasični centarfor gotovo nestao –  žali se Hubner.

Kritikuje i trend odlaska igrača u Saudijsku Arabiju:

- Retegi je napravio životni izbor koji ja nikad ne bih. Bolje deset godina u Italiji za četiri miliona nego dve godine za dvadeset u Arabiji.

Hubner je oduševljen dolaskom Luke Modrića u italijanski fudbal sa 40 godina.

- On pokazuje da nije sve u trčanju. Ne sprinta 100 metara za 10 sekundi, ali razmišlja 100 puta brže od drugih. Igrao sam sa Pirlom – ni on nije bio najbrži, ali je u glavi bio sekundu ispred svih.

Seća se dana kada je debitovao i postigao gol protiv Intera

- Bio sam u sobi, gledao TV i čuo da je poginula princeza Dajana. Sledećeg dana debitovao sam u Seriji A protiv Intera i dao gol za 1:0. Posle meča sam zapalio cigaretu i rekao sebi: "Bravo, Dario, posle 15 godina si dao gol u Seriji A." Ali nažalost, Rekoba je dao dva i izgubili smo 2:1.

Na istom meču debitovao je i Ronaldo Fenomeno.

- Pokušao sam jednom da mu uzmem loptu – i već je bio metar i po ispred mene! Neverovatan igrač i divan čovek. Posle meča mi je dao svoj dres. To ne zaboravljaš. Takođe, na utakmici Breše i Milana, Paolo Maldini mi je u tunelu rekao: "Darijo, mogu li tvoj dres?" Mislio sam da se šali, ali me je sačekao na poluvremenu. Možda ga je poklonio nekom prijatelju, ali ako Maldini traži tvoj dres – to je kao het-trik u Seriji A.

Bez poziva u reprezentaciju – jedino što ga boli

- U moje vreme, ako nisi imao 200 utakmica u Seriji A, nisi ni sanjao o reprezentaciji. Imao sam ispred sebe Vijerija, Inzagija, Totija... ali mogli su makar da me pozovu za prijateljski meč. Danas vidim igrače sa pet nastupa ili čak one koji dobiju poziv pre nego što debituju u Seriji A. To me boli – priznaje Hubner.

(Telegraf.rs)