Nenad Stojaković, jedini čovek koji se javio na oglas za trenera Partizana

Naslov će nekome zvučati sumorno, nekome ironično ili cinično, možda će i neki zalutali navijač Hajduka iz Splita, mereći slova srpskih medija, autora nazvati “mrziteljem kluba”, ali činjenice su neoborive: Nenad Stojaković, dojučerašnji trener Teleoptika, jedini se javio na Partizanov improvizovani oglas za trenera. Jer, u cajtnotu između prilično diskutabilne i panične smene Srđana Blagojevića, te potrage za njegovom zamenom, čelnici crno-belih su, baš kao i pre tačno godinu dana, završili u ćorsokaku. Potraga, pozivi, ideje, ubeđivanja – sve je puklo kao mehur od sapunice i svelo se na trenera iz baze, koji verovatno nije ni imao previše izbora, već je bio pred činom “uzmi ili ostavi”, spasavaj ako Boga znaš, a za njegovo imenovanje biran je tajming koji je u javnosti trebalo da “proguta” meč Engleske i Srbije. Uzalud, jer kontrola štete nije uspela.

Da odmah raščistimo, Nenad Stojaković, kao bivši fudbaler Partizana, čovek koji je sa omladincima crno-belih osvojio titulu, potom igrao i Ligu šampiona za mlade, treba da dobije podršku. Zaslužuje priliku u javnosti i među navijačima, makar na konto činjenice da je, kao i Blagojević pre manje od godinu dana, skočio u vatru da gasi požar koji su drugi upalili.

Preporučujemo

O Stojakoviću u sportskom centru u Zemunu nećete čuti nijednu ružnu reč, sem možda od jednog od saradnika u aktuelnom stručnom štabu sa kojim će silom prilika ubuduće morati da sarađuje, jer sila Boga ne moli, pogotovo kada je nepotizam na snazi. Kao trener je, kažu, posvećen, studiozan, odmeren i ne previše glasan, te podseća na prethodnika Blagojevića, što opet pokreće pitanja o smeni, pokazivanju mišića među pojedinim čelnicima, egu, sujeti, koji su očito Partizan doveli u kovitlac novih promena, rokada, u vrtešku bez kraja.

Foto: MN Press / Marko Metlaš

Kako bilo, nije se dogodio ni trofejni stručnjak “koji zna kako se osvajaju titule na Balkanu”, te neki Španac, te bajke su na drugom spratu, Stojaković se zapravo jedini “javio na oglas”, očito voljan da stavi glavu gde neko ne bi nogu. Spreman da ne “probija” nepostojeći budžet kluba, jer da je bilo novca, sigurno ne bi bio ni razmatran kao trener, te da pokuša, kao i prethodnik, da napravi ni od čega nešto, ne traži pojačanja pošto ih neće biti (čuli smo i to u jednoj od intervju-tirada početkom sedmice) i najvažnije – da bude pripravan da podleti pod autobus ako se, u slučaju da krene po zlu, potegne pitanje šire odgovornosti u Humskoj.

Treći je trener Partizana u samo godinu dana, četvrti ako računamo i V. D. rešenja koja su u dva navrata gasila pomenute požare, izazvane odlaskom Miloševića i smenom Blagojevića. Verovatno ne i poslednji u aktuelnoj takmičarskoj godini, jer se za leto slavodobitno najavljuje i peti šet struke na duže staze – Španac, jelte – i ta činjenica je jednako porazna kao i fakat da od velikana Partizana i dalje svi okreću glavu. A poziva je bilo i te kako, na sve strane.

Poslednji primer smene šefa stručnog štaba učinio je da posao trenera u Partizanu izgleda kao reklama za pakao i verovatno će mnogi, čak i oni koji očajnički traže angažman, staviti prst na čelo ako im, posle svega što su videli, pročitali, čuli, stigne poziv iz Humske. Pa i onaj ko se na leto odvaži, moraće za početak da se suoči sa rekonstrukcijom tima, jer prodaje su neminovne, dok na drugoj strani visi mač nad glavom obaveznog plasiranja u Evropu, koje izmiče već tri godine i vodi ka kolapsu.

Može li Partizan, ako je već plan prespavati zimu u besparici bez pojačanja (ako se to uopšte može nazvati planom), da u mesec dana juna pripremi novog trenera, tim, igru i domogne se grupne faze? To je pitanje na koje ni Nostradamus ne bi znao odgovor. Jer, realni će stvari postaviti jednostavnije: daj prvo da se sezona izgura do kraja bez novih potresa, promena, nepredviđenih tumbanja na tabeli, pa da se onda sprema ražanj dok je zec u šumi. Ne bi bilo prvi put, setimo se samo minulog leta...

(Z. Ivković)