Skupe greške u koracima: Ode i Milošević, Partizan ponovo tumara u prelaznom roku

Saga Partizana, Štutgarta i Jovana Miloševića zvanično je završena danas, nezvanično – još sredinom decembra. To je shvatio i znao svako ko je iole “zagrebao” ispod površine celog slučaja, ignorišući bajkovita obećanja iz Humske kojima su zamajavali i javnost i navijače. Tada je u neformalnim razgovorima nemački klub preko posrednika poručio crno-belima da je cena igrača deset (plus) miliona evra, čime je na fin način poslao jasnu poruku da napadač nije na prodaju, te da eventualno postoji još neki mali prostor za pozajmicu, ali da je i to na klimavim nogama posle sjajne polusezone Čačanina.

Sve drugo što smo slušali, čitali, pa i očekivali (ko god da je očekivao) – kosilo se sa zdravim razumom. Tog 31. decembra Miloševiću je zvanično istekla pozajmica u Partizanu, od tog trenutka crno-beli nisu više polagali nikakva prava na njega, mogli su eventualno da izboksuju novi produžetak, ali da pritom stanu u red uz još “more” klubova kojima je fudbaler zapao za oko.

Preporučujemo

Prvobitne poruke da će Milošević biti otkupljen od “švaba” i to za milionski iznos, u trenutku kada klub nije sposoban da isplati ni redovne obaveze prema igračima, Radnoj zajednici (posle više decenija svi otišli na praznike bez plata), niti je sposoban da iznese UEFA monitoring bez pozajmica i asistencije države, samo su bacale prašinu u oči, kulminirajući danas, kada je sve zvanično – razočaranjem.

Takođe, očekivati da će Nemci, u vreme kada je fudbal postao najveći biznis i kada u rukama imaju fudbalera koji je razigran, pride je postao A reprezentativac jedne zemlje, prihvatiti imaginarnih pet miliona evra pa čekati sledeće leto da neko drugi preproda nešto što im već pripada i njima “dodeli” pomenuti novac, da eventualno kiksnu i izgube, ravno je ludilu. Tim pre što su na stolu već imali nekoliko ponuda od osam miliona evra koje su glatko odbili.

Foto: MN Press / Ivica Veselinov

Pošto poruka sa “lupanjem” cifre za odbijanje očito nije dovoljno doprla do čelnika Partizana, iz Štutgarta su primenili jasniju taktiku. Ponudili su napadaču novi ugovor kao uslov za bilo kakav naredni korak, a Milošević je priključen prvom timu “švaba” već 3. januara. Trener i sportski sektor pomenutog kluba su, u krajnje smirenom tonu, jasno davali do znanja da je igrač praćen, da je značajno napredovao, da ostaje uz tim i da se sa odlukama ne žuri. Na kraju su odbili imaginarnih 5.000.000 evra, a danas, na dan kada je Partizan pozajmio 1.500.000 evra od košarkaškog kluba da preživi monitoring, bili su još brutalniji – Milošević se ne vraća u Srbiju. Dobro za njih, verovatno i za igrača, jer je očito prevazišao sredinu, ali veoma loše po Partizan, koji od prvog do poslednjeg dana, da se ne lažemo, nije imao šanse da ga zadrži.

Ima li pilota u avionu?

Nije prvi put da Partizan nema plana niti takta u prelaznim rokovima, samo u poslednjih godinu i po dana crno-beli su propuštali ozbiljne prilike da tim dovedu u kakav-takav red, pokrivajući se plaštom podmlađivanja. Međutim, odlazak trojice ofanzivaca u samo tri dana – Ibrahima Zubairua, pa i Dušana Jovanovića u momentu kada se (kao) ne zna, ali naslućuje sudbina Miloševića, što je svakako i najveći udarac za crno-bele – samo je potvrdio nemoć ili, blago rečeno, nesnalaženje na fudbalskom tržištu u momentu kada se, uslovno rečeno, tim (kako-tako) bori za naslov prvaka države.

Na kraju, Milošević će u Verder, Jovanović u Železničar, Zubairu u drugu ligu Turske, a Nenad Stojaković ostaje sa Andrejom Kostićem i dvojicom momaka iz škole – Pavlom Cvijovićem te Dušanom Radovićem, nadajući se da će klub ipak da odreaguje. Makar kratkoročno da “zakrpi”, kao i u slučaju Miloševića prošle zime, jer novca za ozbiljnu kupovinu nema, to je i vrapcima na grani jasno.

(Z. Ivković)