"Nikad nisam video toliku mržnju, Džoni prekrstio celu tribinu, posle tog meča znao sam da je Zvezdina titula"

Čak 12 godina je prošlo od čuvene titule Crvene zvezde koja je prekinula šestogodišnji post na Marakani, a ključna bitka te generacije vodila se u Novom Pazaru. Akteri tog meča, Slaviša Stojanović, Darko Lazović i Nejc Pečnik, u emotivnom razgovoru otkrivaju nepoznate detalje o utakmici koja je "lomila" sezonu.

Bilo je to proleće 2014. godine. Crvena zvezda je, predvođena Slavišom Stojanovićem, nizala pobede, ali najteži ispit usledio je na stadionu kraj Jošanice. Pobeda od 1:0 golom Nenada Milijaša ostala je upisana zlatnim slovima, ali ono što se dešavalo pre i tokom meča, prava je drama.

Preporučujemo

Slaviša Stojanović: "Pazar nam je bio teži od Partizana"

Trener koji je vratio titulu na "Marakanu" priznaje da takvu atmosferu linča nikada nije doživeo.

- Pazar nam je bio teži od Partizana. Ja... tada je Pazar isto bio mnogo jak. Uf, Pazar... Pazar je bio nemoguć doček. Tu toliku količinu mržnje nikad nisam osetio kad sam igrao u Srbiji. I ceo stadion je bio njihov - počinje priču Stojanović i nastavlja:

- Ovaj deo gde su trebali da budu Delije, kad je počela utakmica, bio je prazan. Mislim da su ih pustili u nekom 15, 16. minutu. I to, ja se sećam, ta doza olakšanja kad sam video da oni dolaze. E to je to što... to je Zvezda. To je taj vetar u leđa koji mi nismo imali. Kad su oni ušli na stadion, kad ti znaš da imaš svoje navijače, da imaš sa nekim da uđeš u borbu.

Nejc Pečnik: "Budili smo se u šest ujutru kao pekari"

Pritisak na igrače bio je ogroman, a dolazio je sa svih strana. Priče o premiranju rivala od strane večitog rivala stizale su do svlačionice.

- S te strane priča 'Partizan premija ovoliko para, onoliko', sve to dolazi do nas. Mi ne možemo da izađemo u grad da nam neko ne priđe i da nam to ne kaže. I onda idemo u Pazar... ja sam sa Kelhijem (Dejanom Kelharom) bio u sobi i nismo mogli da spavamo - priseća se Pečnik.

- Sećam se, mi smo išli u restoran u 12 sati, pijemo kafu, voleli smo da zapalimo cigaru... To je sve neki stres bio po nas neverovatan. Budimo se ujutru u šest kao pekari, ne možeš da spavaš. Ali dolazimo na doručak zategnuti već. Džoni (Nikola Mijailović), njegovo „jako samo“, „biće haos“. Slaviša nas onako na onaj njegov mekan način sprema za tu atmosferu.

Darko Lazović: "Potpuno ludilo, Džoni je prekrstio celu tribinu"

Atmosfera na stadionu bila je na ivici incidenta, sa turskim zastavama na tribinama, što je dodatno motivisalo crveno-bele.

- Tamo je bilo jako teško, jako. Cela atmosfera pre tu utakmicu, za vreme utakmice. Ali mislim da je to jedna od ključnih utakmica ako bih morao da izdvajam. Potpuno ludilo, potpuno. Sećam se, nikad neću zaboraviti, Džoni izlazi, tri prsta, krsti se... što kaže onaj „celu tribinu je prekrstio - priča Lazović:

- Oni su bili specifičan naš deo dole, gde su oni sa tribine samo sa turskim zastavama pratili onako, svaki čovek je imao. Pa to je baš bilo onako teška, teška pobeda te generacije tamo.

Meč je rešen golom kapitena Nenada Milijaša iz slobodnog udarca sa velike udaljenosti.

- Milijašu uopšte nije čudno da da gol iz kornera, čak i u Turskoj tamo gde je posle otišao je isto imao sjajan prekid. Znao sam, samo sam mislio da je daleko, da je mnogo teško, bilo je preko 35 metara kad je bilo to... I onda ta njegova božija leva noga - priča Stojanović, a Pečnik se nadovezuje u šaljivom tonu:

- I za Milijaša i za ne znam koga, pošto Milijaš baš nije nešto trčao, ali je bila tu nogica... Nogicu je imao, da.

Slaviša Stojanović otkriva i neverovatan detalj o jedinstvu ekipe, gde su stranci prihvatili srpski inat kao svoj.

- Znali smo koliko je teška atmosfera, onda smo i mi bili bezobrazni. Imali smo mi plan B sa 'Otažbina' majicom i sa tri prsta. Ovo je bilo najluđe: ova dva Slovenca, mislim ova dva moja drugara... nosio čovek majicu 'Otažbina'. Jedan i drugi Slovenac nose majicu 'Otažbina'. Koliko je to sve bilo spojeno, koliko je to sve bilo kao jedna familija!

Kraj meča doneo je erupciju oduševljenja, ali i opasnost po igrače.

- Sećam se, ja sam prvi bio go do pojasa sa Isusom na leđima, tri prsta gore. Ma ja mislim nema šta nije odletelo: od telefona, upaljača, stolica. Da su mogli, ja mislim da bi me uzeli u svoje ruke, kraj bi mi bio. Ali dobro, to je sve mladost, ludost i emocija - kaže Stojanović.

Pečnik opisuje scenu iz svlačionice nakon pobede:

- Ulazimo u svlačionicu, onako srećni smo ali smo onako emocionalno ispražnjeni. Ušli smo, seli, sedeo je Bajko do mene... skroz slomljen, on koji je golman hajde, ali je bio više pod pritiskom i on, seo i rekao: „Savke, mislim da je to to.“

Stojanović potvrđuje:

- Kad smo dobili Pazar znao sam da je titula. Ja sam počeo da ih ljubim po svlačionici, znao sam da je 99 odsto gotovo.

(Telegraf.rs)