Hladan tuš u Humskoj u Superligi posle zimskog sna: Partizan ni sa igračem više nije pobedio Radnički iz Niša

Kada ne valjaju pripreme, kada prelazni rok nije isplaniran, urađen kako treba niti na vreme, kada u svlačionici nema autoriteta, znanja i ideje, onda je i pobeda nad davljenikom na sopstvenom terenu misaona imenica. Taj i takav Partizan je danas remizirao sa Radničkim iz Niša (0:0), ali kao da je izgubio, jer je gostujući tim od 37. minuta igrao sa igračem manje usled isključenja Franka Kanutea, pa je neuspeh crno-belog tima još veći, a prva pozicija već sada upitna.

Jedva su navijači Partizana dočekali nastavak Superlige Srbije, u tom pogledu su, po prilično hladnom vremenu, dobrano popunili stadion u Humskoj, ali u prvih 45 minuta meča sa Radničkim iz Niša nisu imali mnogo toga da vide. Igra na mahove, stihijska, nedorečena, nedovoljno koncepcijski definisana, uz poneku šansu, više kao plod slabosti gostiju, nego li dominacije crno-belih.

Činjenica je da Partizan nije mogao da računa na nekolicinu prvotimaca, da u timu nema i kod zna kada će biti Marija Jurčevića, nema ni Nemanje Trifunovića, nisu spremne ni novajlije Saša Zdjelar i Stefan Mitrović... Sa druge strane, debitovali su mladi Stefan Petrović na poziciji levog beka, odnosno napadač Sebastijan Polter, koji je u uvodu utakmice imao kolosalnu priliku, ali nije iskoristio dobru tranziciju i pas Dimitrija Jankovića.

Pre i posle toga Partizan je imao različite faze u igri i ostavljao je različite utiske na oko posmatrača. U početku veoma loše, nedovoljno agresivno, nedovoljno smisleno, kako u fazi organizacije napada, tako i na protivničkoj polovini gde je Radnički iz niske i srednje zone bez problema rešavao svaki pokušaj ataka,

Potom bi došao period u kome su crno-beli bili bolji u polju, konkretniji, pogotovo po bokovima gde su Sek i prinudno Milan Vukotić donosili prevagu, ali se neretko kasnili sa predajom lopte, baš kao i Polter čija rešenja definitivno nisu kao rešenja Jovana Miloševića ispred gola rivala.

U takvom odnosu snaga, crno-beli su ostali nedorečeni, uz pomenuti zicer Poltera, sa još dve prilike za Vukotića i Ugrešića, čiji je udarac u završnici poluvremena završio pored stative.

Uz navedeno, valja napomenuti da je Radnički koji se takođe nije ofanzivno istakao, u 37. minutu ostao bez igrača, pošto je Frank Kanute u jednom napadu nagazio Vanju Dragojevića, a sudija Mitić prvo pokazao žuti, da bi posle intervencije VAR sobe, isključio vezistu Nišlija i time meču doneo novi tok.

Pokušao je Stojaković u poluvremenu da reaguje, ostavio je Ugrešića u svlačionici, na teren poslao Natha ne bi li dobio završni pas ili bilo sta kreativno u polju. Ali – nije dobio ama baš ništa.

Partizan je u nastavku, iako sa igračem više, bio potpuno nedorečen, neorganizovan, bez glave i repa, bez ikakve napadačke ideje čak i u višku prostora.

Što je još poraznije, u nekim situacijama koje su bile izgledne ispoljavala se sebičnost (Sek), samim tim su dolazila loša rešenja i odluke, uz problematične izmene Stojakovića, koje su počele da se gomilaju tek da bi se reklo da reakcija sa klupe postoji.

Tako se Polteru priključio Andrej Kostić, igrač sličnih karakterisdtika, pa kasnije crnogorskom igraču mladi debitant Lekić. Priliku su dobili i Ninić, Bogdan Kostić i kako je koja izmena vršena, tako je Partizan delovao sve bezopasnije.

Radnički, pak, fanatično borben u nastavku, može se slobodno reći i bolje fizički spreman, jer se niški tim sa igračem manje nosio sa crno-belima, a u 75. minutu je mogao i da ih šokira pošto je Arijibi nanizao celu odbranu domaćina, pretrkao 40 metara sa loptom i – pogodio prečku.

U završnici je nervoza dosegla tačku ključanja, pošto su pristalice crno-belih "grickale nokte" zbog nemoći svog tima, a potom i nekih odluka sudije Mitića, koji je seckao igru prekršajima. Nervirao ih je i golman Nišlija koji je branio završnicu kao u transu, potom "kupovao" vreme kada god bi imao loptu u posedu. Na kraju su crno-beli tražili i jedanaesterac, ali je i njima bilo jasno da ni hrabriji od sudije Mitića u tom periodu meča ne bi pokazali na belu tačku.

No, objektivno Partizanu sve te činjenice nisu odnemogle u velikom kiksu već na startu proleća već sopstvena nemoć, koja ima duboke korene u svemu onome što je, odnosno što nije urađeno tokom zime.