Kraj: Partizan smenio Nenada Stojakovića

Kratkotrajni mandat Nenada Stojakovića na klupi Partizana okončan je danas pošto su čelnici kluba konačno rešili da smene trenera posle poraza u 178. večitom derbiju u kome su crno-beli ubedljivo poraženi, ali i nadigrani od večitog rivala. Očekivano, kako smo i najavili, jer je tim iz Humske pod Stojakovićem izgubio prvu poziciju na tabeli, gubeći bodove od daleko slabijih ekipa, stagnirao, čak i nazadovao, vrednost igrača je drastično opala, a u susretu sa Crvenom zvezdom pokazao i nemoć kakva se ne pamti u susretima večitih.

Sada već bivši šef stručnog štaba tim je predvodio na ukupno devet utakmica, na kojima je zabeležio pet pobeda, tri poraza i jedan nerešen ishod, no, "suvi" rezultat samo je jedan od razloga zbog koga je Stojaković smenjen.

Preporučujemo

Sve i da se ignoriše poslednji meč sa Crvenom zvezdom, koja je u ovom momentu daleko jača od Partizana u svakom smislu te reči, Partizan je pod Stojakovićem delovao kao neorganizovan tim, koji nema ni glavu ni rep.

Timovi koji su se praktično borili za goli život u Superligi uspevali su da nadigraju i iznenade (IMT, Radnički Niš, Spartak), neki drugi su, pak, bili na ivici iznenađenja uspevajući da namuče crno-bele (Napredak, Radnički 1923), te je neizvesnost izostala samo protiv Javora.

O susretu sa večitim rivalom ne treba ni trošiti reči, jer je Partizan, izuzev početnih 20-tak minuta, delovao kao omladinski sastav koji igra takmičarski meč sa seniorima. Istumban, pretumban, sa štoperom (Nikolom Simićem) na poziciji zadnjeg veznog, defanzivnim veznim na mestu organizatora igre (Vanja Dragojević), organizatorom igre na krilu (Milan Vukotić).

Pride, ne računajući prinudnu izmenu Saše Zdjelara krajem prvog dela, svaka druga promena na terenu je kasnila, te je u opštem metežu i rasulu na terenu, kada je večiti rival već razbio crno-bele u paramparčad, Stojaković posegao za prvom sledećom izmenom tek u 77. minutu?!

Foto: Marko Jovanović

Da ne ulazimo u "sitna creva" da je, recimo, Bibars Natho sa 38 godina i posle tolike zaostavštine u Humskoj, kao kapiten tima, na teren poslat u 90. minutu kad je Partizan već uveliko poražen i potučen do nogu.

Predrag Mijatović je već jednom spasao Stojakovića "giljotine" ostatka Uprave, oponirajući najpre čelnicima sa kojima nije u dobrim odnosima, ali i zdravom razumu. Jer, sigurno je i njemu odavno bilo jasno da Stojaković nije dorastao poslu prvog trenera Partizana i taj eksperiment, koji je za cilj imao samo da se smeni Srđan Blagojević bez obzira na štetu koju će prouzrokovati – neće dobro proći.

Već na mečevima posle Radničkog iz Niša navijači su horski terali Stojakovića, no, izgleda da je i njega samog dobrano "zavozala" uloga, odnosno prilika koja se retko pruža u životu, a to je klupa Partizana.

Došao je sa obrazloženjem (Mijatovića) da je neko ko poznaje i razume mlade momke u timu, jer ih je predvodio u mlađim selekcijama, odlazi kao neko ko ih izgleda uopšte nije razumeo ili nije bio svestan da su "deca porasla i osamostalila se".

Kao što nije razumeo šta je potrebno da bi se moglo nositi sa bremenom klupe Partizana, izazovima, ali porukama koje dolaze iz kluba ili sa tribina. Jer, ako te ne želi veći deo čelnika i to jasno apostrofira čak i kroz zvanična saopštenja, a navijači teraju zbog očajne igre tima i rezultata, onda nije potrebno odučavanje od fudbala u režiji Crvene zvezde da bi odstupio. Dovoljno je samo jedno ogledalo u kome se lice jasno oslikava, savest, zrno odgovornosti i samokritike.

No, nismo valjda svi isti, nemamo svi prašnjavi parkirani "mercedes" u garaži (sa sve Lebronom Džejmsom)... Stojaković, doduše, svoj nikada nije izvezao na svetlost dana.

Nije Stojaković, ali nije ni Predrag Mijatović čija odgovornost, kao prvog čoveka sportskog sektora, jednaka je trenerovoj. S tom razlikom da će se njegova i sudbina ostalih čelnika rešavati do ili od leta, jer je Partizan u slepoj ulici iz koje se ne nazire izlaz.

(Z. Ivković)