Treneri se menjaju, ali Partizan i dalje tone: Crno-beli kiksnuli i protiv OFK Beograda

Treneri se menjao kao na traci, a Partizan tone li tone, sve dublje - bez naznake boljitka. Debi trećeg trenera u sezoni Damira Čakara nije prošao slavno, baš lao ni njegovog prethodnika Nenada Stojakovića, jer su crno-beli izgubili još tri boda porazom od OFK Beograda na svom terenu 2:1. Poveo je tim iz Humske golom Andreja Kostića, ali je u smiraju prvog dela izjednačio Milan Rodić, koji je, ispostaviće se, u nadoknadi vremena zadao u završni udarac domaćinu posle očajne reakcije kompletne odbrane.

Promena trenera u Partizanu donela je neka nova igračka rešenja u postavi, bolje rečeno, povratak na neke pređašnje odluke kada su pozicije igrača u pitanju, za nijansu bržu, direktniju igru u polju, ali suštinski – nije donela mnogo toga.

Nije Damir Čakar ni imao vremena da Bog zna šta promeni, odlučio je da Milana Vukotića vrati na prirodnu poziciju u centralnom delu veznog reda, da uvrsti u sastav Bogdana Kostića i postavi ga na krilo, iako ni on u osnovi nije bočni igrač, a da sve ostalo ne “čačka” previše, sem da pokuša da igračima “uđe u glavu”, navede ih da zaborave katastrofalnu igru i poraz u večitom derbiju, te da "izrudare" bodove sa OFK Beogradom.

Naoko, to i nije tako loše izgledalo u prvih 20-tak minuta, u kojima je Partizan bio bolji tim od OFK Beograda, više "na lopti", daleko više u polju protivnika, sa napadima usmerenim mahom na Demba Seka, koji je pravio ozbiljne probleme gostima. Ali, tradicionalno uspevao i da uprska neke dobre napade i situacije.

Počeo je Demba sjajno, asistencijom "kao rukom" na Vukotiću već u četvrtom minutu, koju vezista nije okončao golom, već udarcem glavom u Popovića, a nastavio prodorima, centaršutevima, pritiskanjem levog boka "romantičara" koji se povijao.

Mučili su se gosti i sa Andrejom Kostićem, koji ih je agresivnošću terao na greške, oduzimao lopte, ali je u nekoliko situacija nedostatak elementarne tehnike napadača prourokovao da dobre pozicije propadnu. Upornost se ipak isplatila u 21. minutu, kada je Demba Sek umakao čuvarima na desnom boku, sačekao da se Andrej Kostić demarkira u kaznenom prostoru i potom mu spoljašnnim delom kopačke pošalje loptu kao na tacni. Balša Popović nije imao šanse – 1:0.

Momentum je apsolutno u tim momentima bio na strani Partizana, koji je napadao, pritiskao, ali nije kažnjavao greške OFK Beograda, posebno u organizaciji napada. Jednu takvu je umalo iskoristio strelac Kostić, koji je po isteku pola časa igre ukrao loptu "romantičarima", no, slab pas ka Vukotiću je sve upropastio.

U narednom napadu isti fudbaler je dobio loptu od Seka na 15 metara od gola i, umesto da odmah šutira, odlučio se da "lomi" čuvare, koji su ga sustigli i blokirali.

Sa druge strane, OFK Beograd je pod pritiskom pokušavao da se reorganizuje, da smiri crno-bele kroz miran pas i nanese im štetu preko raspoloženog Siluea, koga su igrači domaćih teško zaustavljali, ali su u tim momentima jedan ili dvojica raspoloženih igrača bili premalo za nešto više. Gosti su pride imali i sreće, jer je posle kontre i akcije Seka i Vukotića crnogorski intenacionalac umalo prevario Popovića sa distance.

Kako to obično biva, crno-bele je u smiraju prvog dela stigla kazna. OFK Beograd je povezao nekoliko napada, pomalo je podigao agresivnost i nivo igre, a onda je u 44. minutu stigao do izjednačenja.

Posle akcije koja je dugo trajala, lopta je došla do Milana Rodića, na 20-ak metara od gola, usledio je sjajan šut levom nogom u dalji ugao i lopta je samo "propala" u malu mrežu. Ništa nije mogao Milošević – 1:1. Hladan tuš za kraj prvog dela i ponovo neizvesnost među navijačima Partizana...

Sve ono što je u prvom poluvremenu važilo za Partizan, da je za nijansu brži, direktniji, opasniji u poslednjoj trećini, prestalo je da važi u nastavku.

Čakar je u svlačionici ostavio nevidljivog Ugrešića i priliku pružio Gajasu Zahidu, koji se vratio u tim posle suspenzije, no, sveopšti utisak koji su crno-beli ostavili u drugom poluvremenu je očajan.

Igrački, trkački, voljno, sve je to bilo na veoma niskom nivou, a podatak da nisu stvorili gotovo nijednu priliku do same završnice svedoči o izdanju domaćina.

OFK Beograd je promenio stil, izašao je visoko u polje Partizana, naterao crno-bele da se brane i greše u serijama, da usled lošeg postavljanja daleko više trče, brane tranzicije gostiju, koje su, uz punu kontrolu poseda, bile veoma opasne. Imao je Partizan i sreće da VAR u Humskoj večeras nije radio, jer bi se moglo raspravljati o jednu startu Seka, koji je otvorenim stopalom nagazio igrača gostiju.

Tek u poslednjih 15-tak minuta crno-beli su imali dva pokušaja, prvo preko Zahida (pored stative), potom i Poltera, posle centrašuta Natha iz kornera, no, Popović je bio spreman...

Završnica je bila pomalo konfuzna sa obe strane, uz puno grešaka, prekida sitnim faulovima, uz strašan volej Despotovskog sa 30 metara, koji je zamalo preleteo iznad gola Miloševića.

Ništa se značajnije desilo ni u petominutnoj nadoknadi, sem što je bilo očito da Partizanovi igrači nemaju snage za poslednji udar, pokušaj da spasu šta se spasti može, što je OFK Beograd iskoroistio u 95. minutu drugim golom Milana Rodića.

Sve u svemu, Pcrno-bele još uvek miluje sreća činjenicom da direktni rival za drugo mesto Vojvodina niže poraze, jer bi u protivnom crno-beli već sada bili u ozbiljnim problemima. Mada, ko kaže da nisu...

(Z. Ivković)