Voz juri ka provaliji: Partizan poražen i od Vojvodine, crno-belima ugroženo i drugo mesto!

Više nije u pitanju borba za titulu, taj golub je odavno odleteo, ostao je samo vrabac – druga pozicija koja preti da se izbigolji Partizanu iz ruke, jer voz crno-belih nezadrživo juri ka provaliji u 2026. godini. Klubu iz Humske je zasluženo meru uzela i Vojvodina u Novom Sadu, golovima Vukana Savićevića, Marka Veličkovića i Džona Merija iz dva jedanaesterca (3:0), približvši se na samo bod minusa od direktnog takmaca na tabeli, kome je to bio treći poraz u nizu. Verovatno će sutra za neuspehe ponovo biti optužen trener, no, svima je jasno da “riba smrdi od glave” i da se nešto iz korena mora menjati u vrhu kluba, jer ovako više definitivno ne može.

Menja Partizan trenere kao čarape, igrače, promenio je na dan utakmice sa Vojvodinom i golmana i ostalo je da još na red dođu čistačice u klubu ne bi li se i ta mantra srušila kao kula od karata, pa da u Humskoj shvate da su odavno u slepoj ulici i da se svetlo i ne nazire.

Jer, sve ono što su crno-beli pokazali u prvom delu meča sa Vojvodinom daleko je od renomea nekada velikog kluba, daleko od kvaliteta, ideje, makar smernice kako bi trebalo, jer na terenu nije gotovo ništa funkcionisalo.

Tim Mirolsava Tanjge je dominirao u prvih 45 minuta, napadap, pritiskao, stvarao prilike, bio jači u svakom duelu, bliži svakoj lopti, prvoj ili "drugoj", smisleniji u organizaciji igre, ostavljajući Partizan u raljama nemoći. U nekim situacijama gotovo negledljivoj i neutralnom posmatraču, a kamoli navijaču crno-belih.

Da kažemo da je tim u ranoj fazi kako-tako i parirao Novosađanima, ali se to svelo na broj minuta koji se mogu nabrojati prstima jedne ruke, da je ostao u tom periodu bez Milana Roganovića usled verovatnog potresa mozga, da je možda i stegnut serijom loših rezultata.

No, opravdanja na stranu, Partizan objektivno nije zapretio Vojvodini u prvom delu. Insistiranje da organizaciji iz poslednje linije, bez plana i rešenja za presing rivala, sa "morem" loptu unazad, ka golmanu Kruniću čak, slabo pozicioniranje, postavljanje, duel igra i jednostranost u ofanzivnoj tranziciji (insistiranje na Sekuu konstantno) nisu ništa dobro dobeli gostima. Tek, jedan udarac Vukotića sa distance, jedan beg i neartikulisan šut Andreja Kostića (imao prezimenjaka Bogdana na drugoj strani), te centrašut sa početka na koji niko nije odregovao. Premalo za tim koji je jesen završio kao prvoplasirani na tabeli, a sada je u poziciji da grčevito brani drugo mesto.

Vojvodina, pak, daleko bolji tim na terenu u svim fazama igre. Od organizacije koja je, za razliku od crno-belih - funkcionisala, tranzicije, do ofanzivne faze, u kojoj je domaćin, u poslednjoj trećini, bio konstantno opasan. Tome u prilikog i nekoliko dobrih pozicija, posle prodora po bokovima, ulazaka u završnu trećinu, te pokušaja Veličkovića, Vukanovića, Vidosavljevića.

Na kraju je i taj gol došao kao nagrada za daleko bolju partiju Novosađana, jagoda na torti Vukana Savićevića, koji je na teren kročio kao rezervista, menjajući povređenog Poletanovića, ali se isplatilo, jer je "poletela" bomba u 43. minutu, koju ni bolji čuvari mreže od Krunića ne bi zaustavili.

U drugom poluvremenu Vojvodina više nije bila tako agilna kao u prvih 45 minuta, kao da je Tanjga više želeo da sačuva minimalnu pobedu, nego li da "nokautira" crno-bele i potom mirno privede meč kraju. To je nosilo određene rizike, ali i kada su, uslovno rečeno, Novosađani samo čekali greške gostiju da ih dotuku, bili su, makar za nijasnu, bolji tim na terenu.

Sve je moglo da bude rešeno posle samo tri minuta nastavka kada je Ranđelović spojio Veličkovića sa golom, ali fudbaler domaćih nije dobro zahvatio loptu na pet metara od gola.

Vojvodina se u toj fazi igre nije povlačila, no, nije ni kidisala kao u prvih 45 minuta, već je sačekivala rivala mahom u srednjoj zoni i potom, oduzimajući lako loptu vezistima crno-belih, jurišala ka Kruniću. Morao je Čakar nešto da menja, pokušao je Zahidom i Polterom da promeni ritam (umesto dvojice Kostića), no, ništa se značajnije nije menjalo u odnosu snaga.

Štaviše, delovalo je da domaćin bez problema kontroliše dešavanja na terenu, da Partizan naprosto nema način, ideju kako da probije linije Vojvodine i dođe do iole ozbiljnije prilike. Nije to uspelo ni sa Nathom i Trifunovićem u postavi, štaviše, crno-beli su srećni da Veličković iz neposredne blizine i Kolarević sa distance u smiraju, nisu stavili tačku na bledo izdanje.

Na kraju je rezervista Džon Meri naterao Aranđela Stojkovića da ga sruški u smiraju utakmice, posle čega je sudija Jovanović pokazao na belu tačku, a nepogrešiv je bio – Marko Veličković – 2:0,

Dva minuta kasnije neverovatni Meri je izigrao i Milića za novi penal, koji je upravo on i izveo za konačnih 3:0.

Kako bilo, Vojvodina je slavila, prišla Partizanu na bod i ozbiljno se kandidovala za drugu poziciju, a crno-belima ostaje "kletva". Nisu pronašli niti adekvatnog trenera, niti način da postignu gol u drugom poluvremenu od početka 2026. godine.