Zaradio milione, divi se Mihajloviću, danas radi kao konobar i poručuje: "Dotakao sam dno, svi okreću glavu"

Fudbalske sudbine često znaju da budu surove, ali priča Đuzepea Belušija (38) ostavlja bez daha i služi kao najbolnija opomena svim mladim sportistima. Čovek koji je sakupio preko 130 nastupa u Seriji A, nosio dresove Katanije, Palerma, Monce i Empolija, danas vodi potpuno drugačiji život.

Umesto reflektora "San Sira" ili "Olimpika", Belušija danas možete sresti u jednom restoranu u regiji Marke, ali ne kao gosta – već kao konobara.

Preporučujemo

- Radim kao konobar. Subotom popodne igram za Monćeli u šestoj ligi, a odmah posle toga počinjem smenu. U restoranu sam i nedeljom, i za ručak i za večeru. Dotakao sam dno. Suočavam se sa teškom finansijskom situacijom, ali se ne predajem - počeo je svoju ispovest Beluši.

Iako je tokom karijere zaradio milione, loše odluke i prevaranti doveli su ga do ruba egzistencije.

- Kriv sam samo ja. Da mogu da se vratim kroz vreme, donosio bih drugačije odluke. Verovao sam pogrešnim ljudima. Uvek sam bio iskren sa svima – saigračima, trenerima, predsednicima. Neki to nisu tolerisali. Sada kada sam u problemu, svi okreću glavu od mene - priča ogorčeni defanzivac.

Beluši je tokom zlatnih dana u Kataniji sarađivao sa našim Sinišom Mihajlovićem, o kome ima samo reči divljenja.

- Imam prelepe uspomene na Sinišu. Uspeli smo da izborimo opstanak koji je bio ravan čudu, a to je mogao samo trener sa takvom harizmom. Uvek mi je govorio: "Vidim u tebi istu onu glad koju sam ja imao". Bio je fantastična osoba, osećali ste tu njegovu urođenu sposobnost da savlada svaku prepreku.

Beluši je tokom karijere vodio bitke sa najvećima.

- Čuvao sam Totija, Iguaina, Sedorfa... Jednom sam čak ukrao loptu Ronaldinju! Bio sam oštar, impulsivan. Sećam se derbija protiv Palerma 2013. godine, napravio sam grešku, Iličić je izjednačio u 94. minutu i nastao je opšti haos. Bila je to prava "Royal Rumble" tuča na terenu, nas dvojica smo dobili po tri meča suspenzije.

Poseban period bila je Monca kod čuvenog Silvija Berluskonija.

- Bilo je to sjajno iskustvo. Predsednik Berluskoni bi svratio svakog petka pre utakmice da nas pozdravi. Sećam se božićnih večera u njegovoj vili u Arkoreu, pričao nam je viceve, ludo smo se zabavljali. Tu su bili i Baloteli i Boateng, ozbiljna ekipa.

Uprkos tome što danas konobariše kako bi sastavio kraj s krajem, Beluši ima plan za budućnost. Želi da ostane u fudbalu, ali na drugoj poziciji.

- Fudbal je moj život. Želim da završim školu za trenera. Učiću mlade igrače da ne prave iste greške koje sam ja napravio. Fudbal me je spasao gladi i ulice kada sam bio dete, a sada se ponovo borim iz početka - zaključio je Beluši.

(Telegraf.rs)