"Umesto da ostanem u Zvezdi ili potpišem za Atletiko, napravio sam veliku grešku i otišao u Partizan"

Bivši fudbaler Crvene zvezde i Partizana, Petar Puača, u opširnoj ispovesti detaljno je opisao svoj neobičan fudbalski put, od pionirskih dana u "večitim" rivalima, preko obaranja rekorda Darka Pančeva, pa sve do saradnje sa Željkom Ražnatovićem Arkanom.

Puača je otkrio da je prve korake napravio u Humskoj, te da je potom prešao u Zvezdu, ali se i vratio u Partizan. Na kraju, posle Obilića i OFK Beograda ponovo je završio na Marakani 1996. godine.

Preporučujemo

- Bio sam u Partizanu pre nego što me je Steva Ostojić video. To zna i Gordan Stojanović, bivši skaut Partizana koji je radio sa Trbojevićem. Partizan me snimi i kaže: „Hajde, dođi na trening.“ I ja odem kod pokojnog Florijana Conja Matekala, koji je, iz ove perspektive, vrhunski trener – možda i najbolji za rad sa decom u Srbiji u to vreme. Kod njega je trening trajao sat i po, a pola treninga se žongliralo. Na onom terenu Milutina Šoškića, koji je bio sav neravan, blato, „grbavica“. I sad, svaki trening žongliranje – leva, desna, leva, desna, da se lopta ne okreće, pa odnošenje spoljnom… stvarno strašni treninzi, sve po PS-u. Međutim, meni se to smučilo. Bio sam dete od devet-deset godina, misliš da si najpametniji, a čovek te uči osnovama - rekao je Puača u podkastu "Wish&Go" i dodao:

- Posle dva meseca prestanem da dolazim na treninge. Zovu iz Partizana, a majka se javlja, kao bolestan sam, pa će se javiti za mesec dana. U međuvremenu me Stevan Ostojić vidi zajedno sa Adžićem i odvede nas u Zvezdu. U Zvezdi – potpuno drugačija obuka. Tu mi se dopalo, tu sam se pronašao. Tada su Zvezda, Partizan, Dinamo Zagreb, Hajduk, Osijek i Vojvodina imali vrhunske omladinske škole, svuda se radilo ozbiljno.

Potom je otkrio kako je napravio najveću grešku.

- Godine ’88. idem sa Saletom Jankovićem u Milano na utakmicu Zvezda – Milan. Njegov otac Bobi Janković me poveo, to mi je bila ogromna želja. Bili smo u hotelu sa prvim timom, sedeli sa Bursaćem i Savićevićem. Sećam se kako Bursać kaže Deji da će možda početi utakmicu, a on odgovara: „Gde iz vojske?“ Završilo se 1:1, Piksi dao gol, magla – neverovatan doživljaj. Posle toga potpisujem profesionalni ugovor za Zvezdu, debitujem protiv Vinkovaca, ulazim umesto Pančeva tri minuta pre kraja. I tada pravim najveću grešku – ne poslušam Dragana Džajića, koji mi je bio kao fudbalski otac. On mi kaže da idem na kaljenje dok ne prodaju Pančeva - rekao je Puača i dodao:

- Te godine oborim omladinski rekord Jugoslavije – Pančev je imao 64 gola, ja dam 68. Postajem zlatna kopačka Evrope za juniore, nagradu dobijem u Italiji 22. juna ’91. I umesto da ostanem ili odem na kaljenje, ili čak potpišem za Atletiko Madrid – gde su dolazili po mene i nudili ugovor, trening sa prvim timom kod Ivića i igranje za B tim – ja napravim najgori potez i potpišem za Partizan. Bjeković, Zečević i Stojančeski me ubede, majka čak mora da slaže Džajića da ide u Kanadu. Ja potpišem za Partizan, a oni me odmah pošalju na pozajmicu u Kikindu. Tamo se nisam snašao dva meseca.

Dalje je nastavio:

- Vratim se u Partizan, trener Miloš Milutinović, ogromna konkurencija – Mijatović, Brnović, Omerović, Gudelj… Strašna generacija. Opet me šalju na kaljenje, ovaj put u OFK Beograd. Kod Ilije Petkovića eksplodiram – dam 11 golova za polusezonu i budem treći strelac lige iza Save Miloševića i Darka Kovačevića. OFK traži da me otkupe ili da me vrate, i Partizan me pusti – napravi veliku grešku. U OFK-u za dve godine dam 45 golova.

- Posle toga dolazi poziv Željka Ražnatovića Arkana. Upoznajem se preko Stojana Novakovića Copea, Arkan je tada bio u Erdutu. Uzima me praktično na reč, daje mojoj majci 5.000 maraka, što je tada bilo ogromno. U Obiliću dam 25 golova i budem drugi strelac Jugoslavije iza Save Miloševića. I onda me vodi nazad u Zvezdu kao zamenu za Darka Kovačevića, koji odlazi u Šefild. Dolazimo ja, Vladan Milojević i Milivojev iz Bečeja… i tu počinje nova faza moje karijere.

(Telegraf.rs)