Nije imao klub, pa za godinu dana ušao u istoriju Zvezde: Ispovest bivšeg napadača crveno-belih

Mnogo je fudbalera koji su ostavili trag u srpskom fudbalu, onih koji su stekli status “legende” Superilge, ali i malo onih koji su zaista postali zaštitno lice elitnog domaćeg karavana, na čije ime i prezime strastbeni zaljubljenici u srpske “oranice” ustaju i osmehnu se.

Čini se da je jedan od takvih bio Ognjen Mudrinski, koji je baš za sajt Superlige evocirao uspomene, početak u Vojvodini, prelazak u Jagodinu i dolazak u Crvenu zvezdu.

Preporučujemo

- Tada sam potpisao za Vojvodinu, počeo pripreme sa njima i odradio zimski deo, kada je trener bio Sosa Babić. Nisam debitovao kod njega, već kod pokojnog Milana Đuričića i na debiju sam dao gol protiv OFK Beograda – utakmica je završena 2:2. Odigrao sam još nekoliko utakmica, dao sam gol i Napretku u Kruševcu, mislim u poslednjem kolu, i igrao sam finale Kupa protiv Zvezde. Vojvodina mi je ostala u lepom sećanju. Debitovao sam za prvi tim, ali nisam dobio pravu šansu da se izborim za veću minutažu. Bilo je i turbulentno vreme u klubu – često su se menjali treneri, dolazilo je mnogo novih igrača, a bilo je i odlazaka - rekao je Mudrinski za sajt Superlige, pa nastavio:

- Posle tih prvih šest meseci usledila je pozajmica, prvo u Hajduk iz Kule, gde situacija nije bila najbolja, jer se i klub u tom periodu tražio. Ubrzo sam se vratio sa te pozajmice, posle dve ili tri utakmice. Ljudi iz kluba su mi samo rekli da se javim Vujadinu Boškovu i tako se završila ta moja epizoda u Kuli. Trenirao sam sa prvim timom, tada je trener bio Kiza Milinković, ali nisam dobijao priliku. Odigrao sam možda jednu utakmicu protiv Rada na Banjici, koja je završena 0:0, i to je bilo to. Posle toga usledila je pozajmica u Novi Sad, koji se tada takmičio u Drugoj ligi. To je bila slična situacija – klub je bio bukvalno pred gašenjem. Pokušavalo se na razne načine da se ostane u ligi, ali, iskreno, ne mogu ni da se setim kako se to na kraju završilo. U svakom slučaju, još jedna neuspela epizoda za mene. Na kraju 2011. godine došlo je do razlaza sa Vojvodinom. Jednostavno me nisu videli u tom trenutku i raskinuli smo ugovor.

O odlasku u Jagodinu.

- Znam da me menadžer zvao dok sam bio u Srbobranu. Tadašnji agent mi je samo rekao: „Jagodina je zainteresovana za tebe“ i to je to. Nije bilo nekih pregovora, bukvalno ništa više. Iskreno, tad u tom trenutku nisam znao mnogo o Jagodini. Nenad Nastić je tada bio u Jagodini, on je takođe iz Srbobrana, pa sam njega kontaktirao da se raspitam o klubu. Rekao mi je sve najbolje i bukvalno sutradan sam se spakovao i otišao za Jagodinu.

- Moj dolazak u Jagodinu na početku nije baš krenuo kako treba. Došao sam sedam-osam dana pred početak sezone, a ekipa se već iskristalisala – znalo se prvih 11 i nisam bio siguran gde ću se uklopiti. Moram da kažem da tada, 2011. godine, nije bilo bonusa. Simo Krunić je voleo da stavi iskusnije igrače, imao je više poverenja u njih, a mladih igrača u Jagodini nije bilo mnogo. Tražio sam se četiri-pet kola dok sam se uklopio i izborio za svoje minute. Nije bilo lako. Prvih pet kola možda sam odigrao dve utakmice, i to ulazeći sa klupe. Imali smo jedno nerešeno i četiri poraza, a u šestom kolu igrali smo protiv Rada na Vračaru, na stadionu Obilića. Dan pre utakmice Simo je odvojio 18 igrača za tim, a ostatak je trenirao na pomoćnom terenu. Tad nisam bio selektovan – rekao je Mudrinski i dodao:

– Međutim, tokom treninga povredila su se dva igrača i oslobodilo se jedno mesto u timu. Bukvalno sam upao poslednjih tri minuta treninga, zvali su me da se priključim. Odradili smo sprintove i otišlo se u Beograd u karantin. Bio sam ushićen i srećan što sam upao u 18, a dobro sam se istrčao. Simo je to video i kasnije mi je rekao da je sa svojim saradnicima posle treninga odlučio: „Ući će Mudri sutra.“ Početak utakmice je bio 0:0, a u 82-83. minutu Rad je poveo 1:0. Minut-dva kasnije ulazim u igru i bukvalno za pet minuta postižem dva gola – preokrećem utakmicu, sezonu i sebi sve. Tad sam bukvalno dan pre bio 20. ili neki igrač, a 24 sata kasnije napravio preokret. Ti golovi su mi otvorili put za dalje. Od te utakmice smo počeli da nižemo dobre rezultate i da igramo dobro. Krenuo sam da igram konstantno i imao sam kod Sime u Jagodini svojih 60 minuta po utakmici, šta god da sam radio – dao gol ili ne, bio najbolji ili najgori – 60 minuta sam igrao. Kad bi isteklo 60. minuta, polako sam išao ka aut-liniji da sednem na klupu.

Poziv Crvene zvezde.

- Moram prvo da kažem da sam došao na inicijativu Saleta Jankovića. On je tada preuzeo Crvenu zvezdu i poznavao me je iz mlade reprezentacije. Debitovao sam za mladu reprezentaciju na prijateljskim utakmicama dok sam bio igrač Jagodine, pa me je znao iz tog perioda. Na njegovu inicijativu sam i došao u Crvenu zvezdu. Sve se desilo mnogo brzo. Posle trećeg kola igrali smo protiv Partizana, izgubili smo 1:0, ali sam odigrao dobru utakmicu. Posle toga se sve odigralo praktično preko noći. Igrali smo za vikend, a ja sam već u utorak bio u Beogradu. Zvali su me i rekli: „Zvezda je zainteresovana za tebe”.

Pojasnio je Mudrinski kako je došlo do potpisa ugovora.

– Godinu dana pre toga bio sam bez kluba i nisam znao šta će biti sa mnom, a onda stiže informacija da me traži Crvena zvezda. Sve se odvijalo brzo i lako smo se dogovorili. Sećam se da je Maza Vasilijević došao po mene u Jagodinu, pokupio me i odvezao za Beograd. Potpisao sam ugovor u utorak, a Zvezda je već u četvrtak igrala revanš utakmicu protiv Bordoa - izjavio je Mudrinski.

(Telegraf.rs)