Edin Džeko - Pravi dijamant nikad ne gubi svoj sjaj

Mnoga deca su u svojim dvorištima zamišljala kako im navijači skandiraju, kako njihovo ime odlazi u legendu, oponašali poteze svojih junaka… Jednostavno, kada postaneš profesionalni sportista san ti je da budeš besmrtan, ostaviš trag koji će se pamtiti, pečat za večnost.

I onda dolazi onaj poseban trenutak, kada uradiš nešto posebno za svoju zemlju, odakle si ponikao i načinio prve korake, koja te je lansirala u orbitu, predstavila svetu i proslavila. Ne kažu mnogi za džabe da je reprezentacija nešto posebno, taj grb kraj srca je mnogo teži od bilo kog klupskog i uspesi se ne mere isto na tasu vage. Osetio je to Edin Džeko ove večeri! Jeste i pre bajkovite noći, ali je Bosna i Hercegovina u Zenici shvatila - niko nikada neće biti kao “bosanski dijamant”, jer on je večan…

Preporučujemo

Zaista, posle svega se samo može skinuti kapa čoveku koji je odigrao svih 120 minuta, napunio je 40 godina, a slavio je kao malo dete kada dobije igračku za koju se pre toga pošteno isplakalo. Ne može se to objasniti mnogima, mlađe generacije bi trebalo da uče na primeru Edina Džeka, koji i dalje ne želi da karijeru približi kraju.

Rekao je skoro u jednom od intervjua da je spreman da se povuče iz reprezentacije kada ne bude bio spreman da pruži 100 odsto sebe. U Zenici je sinoć dao "nešto malo više”, pa se to umnožilo bezbroj puta. Prethodno je u Kardifu san održao živim svojim golom u poslednjim trenucima utakmice. Peta decenija kuca na vrata, on šalje poruku svima “nisam gotov, imam još toga da pružim”.

Sada će sa svojom zemljom imati priliku da ponovo nastupa na Svetskom prvenstvu, i ne samo to, nego da bude i glavni oslonac reprezentacije u dalekoj Americi. Njegovo iskustvo su osetili Italija, Nemačka, Engleska, ali pre svega Džekova domovina - Bosna i Hercegovina. Ona će jednog dana zaista žaliti kada legendarni napadač okači kopačke o klin, a do tada će moći da uživa u majstorijama i diči se da upravo odatle potiče.

(Telegraf.rs)