Kako je Cvetković "ukrao" Mihu Partizanu i doveo ga u Zvezdu: "Bio je čudo, tačno je falio takav igrač..."

Srpski sport ostao je bez jednog od svojih najvećih sportskih radnika i istinskih legendi Crvene zvezde. Vladimir Cvetković, legendarni košarkaš, reprezentativac Jugoslavije i dugogodišnji generalni sekretar FK Crvena zvezda, preminuo je u 84. godini života. Bio je jedan od najzaslužnijih ljudi za stvaranje generacije crveno-belih koja je 1991. godine osvojila Kup evropskih šampiona u Bariju i Interkontinentalni kup u Tokiju.

Cvetković je rođen 24. maja 1941. godine u Loznici, a zanimljivo je da je sportski put započeo kao fudbalski golman. Međutim, posle preloma ramene kosti leve ruke sa 14 godina, po savetu lekara prešao je na košarku i postao jedan od najboljih igrača u istoriji Crvene zvezde.

Preporučujemo

Ipak, najveći trag ostavio je u fudbalu. Kao generalni sekretar FK Crvena zvezda zajedno sa Draganom Džajićem okupio je tim koji je postao prvak Evrope i sveta. Jedan od ključnih poteza bio je dolazak Siniše Mihajlovića na Marakanu tokom sezone 1990/91.

Malo je poznato da Mihajlović kao pionir nije prošao probu u Crvenoj zvezdi. Posle toga vratio se u Borovo, a zatim preko Vojvodine izrastao u jednog od najboljih fudbalera tadašnje Jugoslavije. Upravo tada Cvetković je procenio da Zvezdi nedostaje baš takav igrač.

- Miha je još kao pionir došao na probu u Zvezdu. I nije prošao iz milion razloga, ko to zna. I vratio se u Borovo, pa posle otišao u Vojvodinu, ali verovatno mu je ostala ta neka žal i ljutnja što nije prošao probu u Zvezdi. On se toliko razvio u dobro igrača da je zahvaljujući njemu Vojvodina osvojila prvo mesto i titulu. Bio je čudo od igrača - ispričao je Cvetković.

Foto: MN Press

Reakcija u pravom trenutku bile je ključna.

- I onda smo, praveći taj veliki tim Crvene zvezde, u pravom trenutku reagovali, tačno je falio igrač kao Miha. Mi smo u delegaciji predsednik Miša Sljepčević, tehnički direktor Džaja (Dragan Džajić) i ja generalni sekretar otišli na sastanak u Novi Sad da razgovaramo s Vojvodinom. Bili smo na ručku, mislim da je bio Petrovaradin. Miha je već bio dogovorio s Partizanom, odnosno Vojvodina se dogovorila. Trebali su da dobiju nekih 600-700.000 maraka. Praktično su se dogovorili, ali je Vojvodina nas primila iz kurtoazije i dobrih odnosa.

- U toku razgovora meni je stvarno palo na pamet nešto, bez konsultacije s Mišom i Džajom. Ja sam u klubu vodio sve finansije, pa i kasnije kad je došlo do nekih nesporazuma ja sam rekao da sam u klubu odlučivao od kafe do aviona. Pa palo mi je na pamet, bez konsultacije sa dvojicom vrlo bitnih ljudi, da im kažem "znate šta, mi vam sutra plaćamo milion maraka". Oni se pogledaše, ovo-ono, kažu "pristajemo". Kad se završio sastanak, Miša i Džaja me gledaju i kad smo krenuli za Beograd pitaju "Cvele, o čemu se radi". Rekoh, sad ću da vam kažem.

- Mi smo tada ušli u četvrtfinale Kupa evropskih šampiona, čekao nas je Dinamo Drezden. Sa Mihom su velike šanse da prođemo, jer je on tačno taj igrač koji nam je falio. Pa im kažem "ako prođemo Drezden, Miha se već isplatio. Ako ne prođemo Drezden, Miha se opet isplatio, a dobili smo savršenog igrača". Oni se nasmejaše. I došao je čovek koji je stvarno postao lider, i igrački, i ljudski, i po ponašanju.

Foto: MN Press

Samo reči hvale imao je Cvetković za legendarnog Mihu.

- Bio je čudesan. Sećam se tog dana kada je došao da potpiše ugovor, došao je sa Mišom Kosanovićem, koji je odigrao veliku ulogu, jer mu je on tada bio i direktor, inače veliki zvezdaš, kasnije je i on postao trener Zvezde. On je dosta uticao na njega da prelomi i da zaboravi onu probu koju nije prošao kao pionir. To je tako, fudbalske sudbine su jako čudne, ima igrača koji su izbačeni kao netalentovani, a onda su posle nekog vremena postali nenormalni asovi. Tako ni Miha nije prošao probu u Zvezdi, ali je postao istinska zvezda. I lično mislim da nije došao onaj prokleti rat i sankcije, Miha i Dejan (Savićević) bi vrlo brzo, posle godinu dana, bili proglašeni za nove Zvezdine zvezde, jer su i po kvalitetu, i po ponašanju, i po doprinosu u Zvezdi to zaslužili. Međutim, sudbina je takva.

Klub je tada ispunio Mihine uslove.

- Inače, Miha je dobio dosta, onoliko koliko je tražio. I nije to neka para bila, ali je dobio. Dobio je i stan. Normalno je to bilo, stan su dobijali svi igrači. To je bio jedan od uslova velike Zvezde. Nije bilo igrača koji je potpisao za Zvezdu, a da nije dobio stan. Uostalom, mi smo vodili takvu politiku da su i svi službenici dobili stanove. Osim Džaje i mene svi su dobili stanove, i čistačice, i čuvari, i igrači logično, i radnici na terenu, i ekonomi, svi. To je bila Zvezdina politika.

Dobio je čak i auto...

- Dobio je i auto, tada je popularna bila mazda 323. Svi su voleli taj auto zbog farova koji se dižu i spuštaju. A ja sam mu rekao "samo da je crvena". Ima i jedna priča apropo toga. Miha je bio čudak, pozitivan čudak. Kada je prešao u Romu, tamo je bio trener Vujadin Boškov. I mene zove Boškov "Cvele, ajd dođi malo u Rim, malo da razgovaramo s Mihom, ima problema". Rekoh "Dobro". Odem u Rim i... Da skratim... Svi igrači Rome su morali da voze oficijalni klupski auto od sponzora - mazda ili tojota ili micubiši, ne mogu da se setim, ali bio je neki japanski.

- Jedino Miha je kupio zeleni mercedes! I neće da menja, nema šanse. Kaže mi Boškov "molim te utiči na njega, ipak treba da poštuje stav Rome, da ga ne kažnjavamo". Ja onda sednem s Mihom, odemo na večeru, pitam ga "Miho, što be ne ispoštuješ ovo". Kaže mi "Cvele, majstore, otkako znam za sebe sanjao sam zeleni merdcedes sa žutim sedištima. Evo, sad sam ga dobio i ne interesuje me drugi auto". Eto, to je on - govorio je o Mihi Cvetković.

(Telegraf.rs)