"Odlazak u Zvezdu mi je bio drugi najteži trenutak u životu, jer je tri nedelje kasnije..."

Legendarni jugoslovenski golman Tomislav Ivković u velikoj ispovesti prisetio se prelaznog roka koji mu je obeležio život, sukoba sa Miroslavom Ćirom Blaževićem i dana provedenih u Crvenoj zvezdi, gde je, kako kaže, osetio moć tadašnje mašinerije crveno-belih!

Nekadašnji čuvar mreže reprezentacije Jugoslavije, zagrebačkog Dinama i Crvene zvezde, još jednom je otvoreno govorio o razlozima odlaska sa "Maksimira" i dolaska na "Marakanu" početkom osamdesetih godina. Njegov prelazak podigao je tada veliku prašinu, a Ivković danas otkriva da je ključni razlog bio narušen odnos sa tadašnjim trenerom Dinama, Miroslavom Ćirom Blaževićem.

Preporučujemo

Ivković se prisetio kako mu Blažević nije pružio priliku ni u trenucima kada je titula već bila osigurana.

- Naravno da je mogao da mi ukaže bar jedan minut, čak mi je to i obećao, ali je pogazio svoju reč, prevario me je. Ćirinu karijeru neizmerno poštujem, ali odnosi između nas dvojice nisu bili nimalo normalni. On je na meni gradio disciplinu, a ja na njemu karakter. Bilo mi je jasno da moram da sedim na klupi jer je Vlak imao sezonu karijere, ali nakon što nije hteo da me uvede u igru, među nama je bilo svršeno - rekao je Ivković u razgovoru za "Sportske novosti".

Nakon jedne sezone u vinkovačkom Dinamu, usledio je poziv iz Beograda koji je promenio sve. Ivković ne krije da je odlazak iz Zagreba bio traumatičan za njega i njegovu porodicu.

- Najteži trenutak u mom životu bio je dan kad sam morao da napustim Maksimir. Drugi najteži bila je spoznaja da sam potpisao za Zvezdu, a Ćiro Blažević je možda tri nedelje kasnije odlučio da ode iz Dinama. Da je to uradio malo ranije, odmah bih se vratio. Ja sam zagrebačko dete, svi smo kod kuće plakali kad sam odlazio u Beograd - iskren je bivši golman.

Foto: MN Press/Marko Metlaš

Ivković je povukao paralelu između dva najveća kluba tadašnje države, ističući da je Dinamo bio "gospodski klub", dok je Zvezda bila "politički nedodirljiva". Odmah po dolasku na "Marakanu", shvatio je strogu hijerarhiju kluba kroz susret sa Draganom Džajićem.

- U Dinamu smo imali kafić u sklopu kluba, sedeli smo sa zaposlenima, pozdravljali se. U Zvezdi je bilo drugačije. Jednom sam ušao u hodnik uprave i sreo Dragana Džajića. Pozvao me je u kancelariju i rekao: "U upravu kluba dolaziš samo ako te zovemo ja ili predsednik. Tvoje mesto je u svlačionici i na terenu, a naše je u kancelarijama." U dve rečenice mi je rekao sve što je trebalo da znam.

Iako je u to vreme takav transfer bio visokorizičan, Ivković ističe da u Beogradu nikada nije imao problem, čak i pored činjenice da se nije odricao svojih korena.

- Navijači su me primili sjajno, bio sam dobrodošao na svakom mestu, zvali su me "Brat Hrvat". Sve vreme sam u Beogradu vozio svog "golfa" sa zagrebačkim tablicama.

On je objasnio i zašto je Zvezda u to vreme dominirala jugoslovenskim fudbalom, dok je Dinamo na titulu čekao decenijama.

- Dinamo je uvek teško prolazio u Zenici, Tuzli, Kruševcu... Kad sam tamo došao sa Zvezdom, osetio bih ogroman respekt. Oni bi bili u panici čim bi videli Zvezdu, toga nije bilo kad bi dolazio Dinamo. Odmah mi je postalo jasno zašto je Zvezda osvajala titule svako malo.

Na pitanje kako je Zvezda slavila titulu 1983. Ivković je rekao:

- Ništa posebno, kao da su osvojili neki turnir. Rekli su mi da je njima normalno osvajati titule, a da će ludo slaviti evropski trofej kad ga dočekaju. Dinamovo slavlje ‘82. i Zvezdino ‘83. zaista se ne mogu uporediti.

(Telegraf.rs)