Sahranio ćerku, pa 4 dana kasnije igrao protiv Zvezde: Ispovest bivšeg asa o onom čuvenom meču u Beogradu

Nekadašnji defanzivac splitskog Hajduka, Mili Hadžiabdić, dao je jednu potresnu ispovest za hrvatske medije, gde je otkrio da je onaj čuveni meč protiv Crvene zvezde, u finalu Kupa, igrao nekoliko dana posle smrti ćerke.

Hadžiabdić trenutno živi u Nemačkoj, bio je jedini igrač na terenu koji je stavio ruku na srce prilikom intoniranja himne "Hej Sloveni", a u razgovoru za "Večernji" je počeo:

Preporučujemo

- Nijedan drugi igrač Hajduka, niti Crvene zvezde nije to uradio. I onda je stigao nalog od predsednika države, Tuđmana, da se ja sklonim iz Hajduka. Ja to znam sigurno, to je živa istina! Odigrao sam to finale i nakon njega bio sam odstranjen iz tima. Pozvao me je na razgovor pokojni Stanko Poklepović, bili su prisutni Katalinić i pokojni Mijač, i rekao mi: 'Izvini, Mili, ti si dobar čovek, ti si super igrač, žao mi je, ali moraš da odeš iz Hajduka.' Tada sam pozvao i trenera i upravu u svlačionicu, pa sam im pred igračima, čije su oči bile pune suza, održao emotivan govor. Meni je to bilo izuzetno teško, jer su mi to uradili sve iza leđa – otkriva Hadžiabdić pozadinu svog odlaska iz Splita.

On iznosi i specifičnu teoriju o smeni trenera Josipa Skoblara odmah nakon osvajanja trofeja usred Beograda, tvrdeći da upravi kluba trijumf nije bio u interesu zbog novca.

- Smatram i danas da je Hajduk morao da izgubi tu utakmicu od Crvene zvezde. Da smo i izgubili, mi bismo se kao finalisti Kupa plasirali u Evropu i svakako bismo skinuli jednu godinu evropske suspenzije. Verovatno je zbog toga Skoblaru bilo rečeno da ne stavlja u igru neke igrače, na primer, ja uopšte nisam bio u planu da igram. Meni je Skoblar došao na sahranu kćeri u Mostar i tada mi je kazao: 'Mili, danas je subota, imaš nedjelju da razmisliš, ti mi trebaš u finalu Kupa, treba mi tvoj karakter, tvoja hrabrost, s tobom nećemo izgubiti utakmicu'. To su meni bile velike reči! Tako sam ja u ponedjeljak u šest ujutro krenuo iz Mostara, te u devet sati u Splitu bio na treningu. U sredu sam nastupio u finalu – rekao je Hadžiabdić i dodao:

- Hajduk je tada svakom igraču trebalo da isplati velike premije za osvajanje Kupa, ja sam odigrao pet utakmica i isplatili su mi sve, nekih 8-9 hiljada nemačkih maraka. To je tada bio veliki novac – jedan auto, 'Zastavu', mogli ste da kupite za 8.000 maraka. A da smo izgubili, ne bi bilo ni premija. Zato ja mislim da upravi Hajduka nije bilo u interesu da osvoji Kup! Pa koji bi to klub smenio trenera koji je osvojio Kup usred Beograda? Nigde logike nema, osim novca.

Foto: MN Press/Nebojša Paraušić

Najteži deo ispovesti odnosi se na samu tragediju, a Hadžiabdić opisuje udes u kojem je poginula njegova ćerka.

- Moja ćerka Romana poginula je sa deset meseci. Supruga je bila sa majkom i bratom u Čapljini, vraćali su se automobilom, a kod takozvane 'krivine smrti', iz pravca Mostara naišao je brzinom 120-140 km na sat jedan naš komšija, koji je obilazeći autobus frontalno udario svojim Volvom u našu Ladu. Taj čovek nije stradao, ali on je isključivi krivac za pogibiju moje ćerke, a ni dana zbog toga nije proveo u zatvoru. Bio sam toliko gnevan da sam želeo da ga ubijem! Vest me je zatekla u Stobreču, seo sam u auto i krenuo za Mostar, vozio sam 160 na sat i jedva živu glavu izvukao. U subotu sam ćerku sahranio, a supruga je bila u bolnici i nije ni znala da nam je dete umrlo. Ne dao Bog nikome takvu tragediju.

Iako slomljen bolom, samo četiri dana kasnije istrčao je na stadion JNA protiv najjačeg tima Evrope.

- Bilo mi je teško, ne samo zbog smrti deteta, nego je tih dana sve bilo protiv fudbala. Ali, tako dobijete taj neki inat, naboj, ne znam kako bih vam to opisao. Kada dođe utakmica, preplavi te adrenalin i na sve zaboraviš. Okolnosti su bile teške, moraš i želiš po svaku cenu da pobediš, a vidiš da tamo nema naših navijača. Sve je to uticalo na nas, da 'krvarimo' na terenu za tu pobedu. I mi smo pobedili najjači tim Evrope – zaključuje Hadžiabdić.

(Telegraf.rs)