Prošlo je punih devet godina od poslednje titule Partizana: Tango smrti, trener i igrači jači od svih usuda

Na današnji dan 2017. godine Partizan je u Nišu, u meču sa Radničkim, "overio" i osvojio poslednju šampionsku titulu i srpskom fudbalu... Prošlo je punih devet godina od "Tanga smrti" (simbolika poptuno na mestu), magične noći, koja je, ispostaviće se ubrzo posle toga, zapravo bila početak smislenog posrnuća velikog kluba, čija najveće dostignuća su u godinama posle toga bili poneki Kup Srbije, kao utešna nagrada, te plasman(i) u Evropu. Čisto da se egzistencijalno "pretekne" dok ne dođe neko bolje vreme o kome pristalice crno-belih sanjaju i skoro dekadu kasnije.

Pomenutu titulu, pak, navijačima Partizana niko nikada ne može oduzeti, niti skinuti osmeh sa lica kada se pomene sezona koju je na klupi započeo Ivan Tomić, a okončao Marko Nikolić – trijumfalno.

Preporučujemo

Crno-beli su do 27. šampionske titule stigli neverovatnim preokretom, pošto su posle ispadanja u Evropi od Zaglebja, promene trenera i teške jeseni u domaćem takmičenju, u kome su mesecima bili drugoplasirani, uspeli da vežu neverovatan niz pobeda i da na proleće sustignu i prestignu Crvenu zvezdu, koja je prokockala šest bodova viška...

Taj meč sa Radničkim imao je neverovatnu "predigru", pošto je mimo svih propisa suspendovan Marko Nikolić, usled čega je Partizan počeo rat saopštenjima sa FSS, na čijem je čelu tada bio Slaviša Kokeza. Nije vredelo, trener je morao da ostane na tribinama, te je njegovu ulogu uz teren preuzeo prvi pomoćnik i saradnik (i dan danas) – Radoje Smiljanić.

Ekspediciju iz Humske su u Nišu dočekali veseli, našpanovani domaćini, sa otvorenom telefonskom linijom sa Kinom, najavljujući propast Partizana i predaju pehara u pretposlednjem kolu. Sudija Zoran Široki takođe je bio pod ogromnim pritiskom, pričalo se tih dana sve i svašta, kalkulisalo, govorilo o mogućim scenarijima na štetu gostiju, te su crno-beli odlučili da ga drže pod "video nadzorom" tokom svih 90 minuta, jer mu nisu verovali (kamera bila smeštena iza gola).

Međutim, ništa nije vredelo, Partizan je osetio i ugrabio svoju šansu kada je Crvena zvezda iznenada kiksnula na Voždovcu, te više nije bilo sile koja će da spreči igrače, stručni štab, klub i navijače da ne privedu posao kraju.

U Nišu se tog dana sjatilo hiljade navijača, ulicama grada se orila pesma, "himna" cele te sezone – "Tango smrti", a na terenu su Leonardo i Uroš Đurđević (dva gola) trasirali put ka tituli koju su i oni najstariji navijači crno-belih okarakterisali i dan danas je ocenjuju kao najdražu u istoriji kluba, jer nisu pobeđeni samo rivali na terenu, pobeda je bila mnogo veća...

Utakmica sa Mladošću iz Lučana, u poslednjem kolu prvenstva, bila je samo stvar protokola, jer je najvažniji posao zapravo uspešno okončan tog 17. maja 2017. godine u Nišu... Finale je kasnije bio čuveni korteo kroz centar Beograda, te slavlje navijača Partizana širom Evrope koje potrajalo skoro dva meseca, uz čuveni transparent kao "lajtmotiv" nezaboravne godine i generacije jače od svih usuda:

- Ni 300 titula tvojih nisu vredne k`o jedna od mojih...

(Telegraf.rs)