Partizan vapi za rekonstrukcijom tima: Crno-beli su suvi prosek koji je sezonu pretvorio u fijasko

Koja god od zavađenih struja, a čine ih na jednoj strani usamljeni potpredsednik za sportska pitanja Predrag Mijatović, odnosno na drugoj ostatak Uprave – predsednik Rasim Ljajić, generalni direktor Danko Lazović, potpredsednica za poslovnu politiku Milka Forcan i Vojin Lazarević, pobedi na Skupštini 1. juna, istoga dana ili najkasnije 24 časa potom trebalo da započne kompletnu rekonstrukciju igračkog kadra. U protivnom treća pozicija na kojoj će Partizan okončati aktuelnu takmičarsku sezonu biće lepa uspomena u odnosu na ono što čeka crno-bele tokom letnjih kvalifikacija i u narednoj Superligi Srbije. Jer, postojeći tim biće upamćen kao jedan od najslabijih u istoriji kluba iz Humske, čiji se kvalitet meri u tragovima, dok pobednički mentalitet praktično i ne postoji.

Tome u prilog i činjenica da aktuelni sastav Partizana ne samo da nije prikučio najvećem rivalu Crvenoj zvezdi, već se tokom sezone mučio i gubio bodove protiv timova koji su po rejtingu (zvanično) ispod crno-belih (veliko je pitanje da li i po kvalitetu) – Železničara iz Pančeva, OFK Beograda, IMT, Vojvodine, te Čukaričkog protiv koga nije slavio ni treći put u sezoni. A, pitanje je da li bi tim iz Humske postigao gol u nedeljnom meču sa "brđanima" da se igrao i tri dana..

Preporučujemo

Sve i da donekle postoji opravdanje u činjenici da je u Humskoj trenutno kao u vulkanskom grotlu usled tenzija među čelnicima. Da se negativna atmosfera sigurno prelila na tim i igrače, da otuda postoje "iskakanja", nervoza i svađe na treninzima i to onih najiskusnijih koji bi valjda trebalo da drže mlađe pod kontrolom, ali je ključ svega – kvalitet sastava. Odnosno, odsustvo istog.

Ceo tim zavisio od jednog igrača

I, nije to od juče, Partizan ni prošlog leta, a pogotovo prošle zime nije odradio dobre prelazne rokove. Milovan ogromnom dozom sreće i velikom podrškom navijača na početku sezone, pregurao je jedan period bez posledica, ali kada su jesenas, bez Jovana Miloševića u sastavu, crno-beli eliminisani od Mačve u Kupu i glatko poraženi od Čukaričkog, bilo je jasno da ceo jedan tim zavisi od kvaliteta jednog ili dvojice igrača i da se bez njih u sastavu sve se pretvara u suvi prosek, pa i ispod toga.

To se potom kristalno jasno videlo tokom zimskih priprema, osuđenim na propast već krajem jeseni izborom trenera u režiji Predraga Mijatovića, te očajnim potezima u prelaznom roku, koji su dodatno osakatili tim i doveli ga u fazu da u prolećnom delu sezone nije u stanju da nadigra nikoga u ligi. A, podatak da je "mister promašaj" - Demba Sek, najbolji igrač ovog sastava Partizana, porazan je sam po sebi.

Zato, kod god da u Humskoj 1. juna izađe kao pobednik, ako uopšte dođe do "odmeravanja mišića" među čelnicima, prvo što bi trebalo da uradi, ukoliko želi dobro Partizanu, navijačima, pa i sebi samome, jeste da rekonstruiše ceo tim. Da rasproda šta može iz aktuelnog kadra po realnim cenama koje će diktirati tržište, a ne basnoslovnim, bajkovitim klauzulama u ugovorima, u koje ne veruje ni onaj što ih je osmislio i da – počne od nule.

Rasprodaja, pa sve ponovo od nule

Taj neko, ko se bude pitao u vezi sa sastavom, trebalo bi, pored rasprodaje, da se reši nagomilanog "zastarelog" i sujetnog tereta, navučenog prošle zime. Da zatim pronađe mlade, kvalitetne igrače na tržištu i njima pridoda iskusnije, ali ne prestare fudbalere na zalasku karijere, već igrače koji mogu da doprinesu i koji će nositi najveći opterećenje.

Bilo bi poželjno, mada to nikada sa sigurnošću ne možete da odredite, da se u budućoj dopudnoj selekciji odaberu i pravi karakteri, svesni gde su došli i čiji grb nose, a ne da, kao posle nedavno ubedljivog poraza u večitom derbiju, deo igrača najžučiniju raspravu ima o tome odakle će naručiti brzu hranu, dok ih činjenica da nisu šutnuli na gol za 95 minuta i ne zanima.

Takvi Partizanu više nisu potrebni, u neko srećnije samo sa ulaznicama bi mogli mogli na stadion u Humskoj, a danas se nazivaju "nosiocima igre"...