Nenad Lalatović nikada emotivniji posle odlaska iz Pazara, o anegdotama iz grada i rečima koje neće zaboraviti

Novi Pazar i Nenad Lalatović se rastaju, a iskusni stručnjak će voditi samo još utakmicu protiv Vojvodine u poslednjem kolu Superlige Srbije.

- Prvo da kažem, bila je velika čast, zadovoljstvo i privilegija da budem trener jednog ovakvog velikog kluba kao Novi Pazar. Emocije su bile velike kada sam došao i emocije su se prepoznale između mene i Novog Pazara. Ja nijednog trenutka nisam došao u Novi Pazar zbog para, Jankalića i Marka. Ja sam isključivo došao zbog navijača Novog Pazara, zbog grada Novog Pazara i zbog toga što sam prepoznao ljubav prema meni i kada sam bio trener nekog drugog kluba. I ja sam želeo da dođem u Novi Pazar i kada sam došao, nisam pitao za cenu, nisam pregovarao o ugovorima i uslovima, prihvatio sam sve što mi je Fikret Međedović rekao.

Preporučujemo

- Sad kada smo pričali o novom ugovoru, opet da kažem, ja sam tražio u ugovoru kao što sam, primera radi, imao u Lučanima. Došao sam za manji ugovor ovde nego što imam u Lučanima. Ali Novi Pazar, što sam govorio i pričao, je klub sa možda najmanjim budžetom u ligi. I Novi Pazar nije mogao da mi da ugovor kakav su mi dali Lučani, GAT i neki drugi klubovi. A i naravno, kao trener koji zna da ispada od 14 klubova 4, želeo sam da možda dođu neki igrači tipa Nikolić, Kamil Sabojević iz Niša, Kovačević iz Spartaka. To su igrači koji bi tražili možda neki veći novac, neki novac na ruke, a Pazar jednostavno nije u stanju to da ispoštuje. I zato sam ja, kao što sam pričao, možda nijedan trener nije pričao, apelovao da se našem klubu nađu neki sponzori, da bi Pazar sledeće sezone mogao da konkuriše za mesto u prvih šest i da proba da izbori Evropu, a ne da se bori za opstanak.

Pričajući sa ljudima iz kluba, oni su meni, Fikret Međedović je jedan veliki gospodin i čovek sa kojim sam imao prelepu saradnju. Čovek kod kog sam od prvog dana osetio ljubav prema meni, nisam osetio ni deset sekundi da je nešto loše prema meni. I ja sam onda njemu vratio tu ljubav na duplo veći način. I jednostavno, kako njemu, tako i navijačima.

- Želim da se zahvalim prvo navijačima sa Zapada. Sad ću reći samo zašto navijačima sa Zapada, jer i celom stadionu, jer ovo je nešto posebno. Ovo treba da se doživi. Ja sam doživeo od majstora „Lalate, ostani“, i onda me je još više pogodilo: „Lalate, ti si naš Simeone, ne ideš nigde“. To samo pokazuje kako me ovde poštuju i cene. I kažem stvarno, da je situacija u klubu onakva kakva treba da bude, ja bih sigurno ostao ovde. Mislim, finansijska situacija u klubu je besprekorna. Moram da pohvalim uslove za rad, da pohvalim grad Novi Pazar, infrastrukturu atletskog stadiona, uslove za trening, hotel gde sam živeo, da spomenem gospođu i HBAL-u koja nije samo čistila, prala i peglala, to je jedna predivna žena, Esada Kameščanina, ekonoma, znači svi ostali, da bih Bekira Sebečevca spomenuo i sve ostale koji su stvarno uvek bili tu za mene 24 sata. Da se zahvalim zapadnoj tribini, istočnoj tribini, da se zahvalim našim najvernijim navijačima, našim grupama navijača kao što su Torcida Sandžak i Ekstremi. Svi su oni želeli da ja ostanem, ja sam želeo, želeo je Fikret Međedović, želeo je ceo grad. Eto, nažalost, nekad možda nismo uspeli da nađemo neki zajednički jezik, ali opet ću da kažem da svi znate – odlazim podignute glave. Ništa nisam nikad uslovljavao. Samo sam tražio ono što je za mene normalno i one uslove koje imaju neki ozbiljni klubovi. Ali kažem, nažalost, pazarska finansijska situacija je takva.

I zato bih voleo da Pazar stane što pre na noge finansijski, da proda Hadžimujovića, da možda neki sponzor dođe za ovaj klub. Jer ovaj klub, ovaj grad, apsolutno zaslužuje sve najbolje. Zaslužujete da igrate Evropu. I evo, ja vam sad kažem, kao da sam osetio da možda neću ostati. Nažalost, želeo sam da ostanem, ali eto, takve su stvari. Dešavaju se. Želim vam sa sledećim trenerom sve najbolje, ali vam želim od srca zbog ovog grada, zbog ovih ljudi, ljubavi koju ste mi dali i pružili. Ja sam je vraćao na isti takav način. A ovakvu ljubav prema meni nikad nisam osetio. Želim vam da osvojite trofeje sa novim trenerom. To vam želim od srca jer ovaj grad to zaslužuje. Duša me boli, krivo mi je.

- Kažem vam, ja sam za mene malo emotivan, nikada se ovako nisam opraštao. Ja sam neko ko obično ode i ne oprašta se jer je to za mene emotivno. Kada se za nekoga vežem. Za vas sam se vezao, za grad sam se vezao, za ljude sam se vezao.

Želim da se zahvalim, prvo ovako, svoj deci od dve godine, tri, četiri, pet, koja me vide na ulici i trče ka meni: „Lalate, Lalate“. Sećam se devojčice koja je imala možda četiri godine. Sa mamom je utrčala meni u krilo i rekla: „Lalate moj, Lalate moj“. Ja sam bio u šoku, to je dete od četiri godine.

- Pa sva ta deca, ljudi, žene i muškarci, stvarno su me, osim porodice, ostavili oduševljenim. Žao mi je, to je život. Život ide dalje. Nikoga od vas neću zaboraviti. Dao sam sebe 100% Pazaru.

Ono što sam obećao, to sam ispunio, da ćemo igrati plej-of. Nisam obećao Evropu. Kad sam došao, bili smo na pet bodova pete pozicije. Imali smo sjajan niz utakmica. Četiri pobede zaredom, tri nerešena rezultata, sedam utakmica zaredom bez poraza, sa tri primljena gola.

No, od tada su došle neke nepredviđene okolnosti, neki igrači su se povredili. Da ti igrači nisu bili povređeni, danas bismo igrali Evropu.

I ono što je najveći uspeh moj sa vama, i možda jedan od mojih najvećih uspeha u trenerskoj karijeri, jeste da smo uspeli da pobedimo Crvenu zvezdu. Ja sam pobedio Crvenu zvezdu sa Voždovcem 1:0, sa Vojvodinom 1:3, odigrao dva puta nerešeno, i uspeo sam sad sa vama, prvi put u istoriji kluba, da budem prvi trener koji je u istoriji kluba pobedio Crvenu zvezdu na Marakani sa Novim Pazarom 1:2.

Ispred nas su ostali samo Crvena zvezda, Partizan, Vojvodina i Železničar iz Pančeva, gde smo peti na tabeli. Ispod nas su ostali OFK Beograd, Čukarički, Kragujevac, TSC, Radnički Niš, Spartak Subotica, Kruševac. To su sve klubovi koji imaju veće budžete od nas, a ispod su nas - pričao je Lalatović u dahu.

(Telegraf.rs)