Partizan položio prvi ozbiljan test: Crno-beli nadigrali i savladali Nefči, viđena i velika tuča kao "začin"

Možda je u prva dva meča bilo kritično, ali je meč sa Nefčijem već dao nagoveštaj da se u redovima Partizana ipak dešava nešto pozitivno, a i dobro radi. Crno-beli su u najtežem testu na pripremama do sada savladali tim iz Azerbejdžana golom Erika Kojzeka, uz dobru igru praktično dva sastava kojima je trener Saša Ilić pružio priliku, a mrlju na utakmicu je bacila opšta tuča u 58. minutu, posle koje je isključen Stefan Milić.

Najozbiljnija provera i sigurno najbolje izdanje Partizana na pripremama u Sloveniji. Za razliku od prva dva meča gde je kombinovao, isprobavao sa sastavom tima, Saša Ilić je protiv Nefčija izveo na teren najkvalitetniji sastav u ovom trenutku, lišen pomoći Vanje Dragojevića i Ognjena Ugrešića koji iščekuju transfere, uz jednu improvizaciju na poziciji levog beka, gde je priliku dobio mladi Samson, inače po vokaciji zadnji vezni fudbaler.

I, delovalo je to sasvim zadovoljavajuće u prvih 45 minuta. Pre svega, defanzivno čvrsto, bez previše rizika sa konturama u igri koje se naziru, u sistemu 4-1-4-1, u kome je, recimo, Šaka Traore pomeren sa krilne pozicije više ka unutrašnjem delu terena, dok je Milan Vukotić praktično imao ulogu "osmice" koja se po potreni, uz Zorana Alilovića, spuštala kao ispomoć i do poslednje linije, u organizaciju igre.

U početnom periodu meča Partizan je imao malo problema da prenese loptu na protivničku polovinu, no, kako je utakmica odmicala tako su i crno-beli hvatali konce i bivali sve opasniji. Svi oni koji su prisustvovali treninzima crno-belih minulih dana, mogli su jasno da uoče neke od postulata koje su Ilić i njegov stručni štab nametali, prioritete kada se lopta ima u posedu, odnosno, kada se isti izgubi i kada treba reagovati na pravi način.

Da je Demba Sek bio malo više zainteresovan i koncentrisan u smiraju prvog dela, kada su uspešno odbijeni svi pokušaji napada Nefčija, Partizan je mogao na poluvreme i sa prednošću, jer je stvorio nekoliko dobrih situacija u kojima se Senegalac našao u povoljnim pozicijama da ugrozi gol rivala. Ali je tradicionalno ili birao loša rešenja ili je, pak, bio neodlučan kada je trebalo završiti akcije u poslednjoj trećini, bilo udarcem ili asistencijom.

Ono što Ilića svakako treba da raduje je činjenica da je njegov tim u dobroj meri defanzivno zatvorio prilaze golu, da su propusti bili smanjeni u dobroj meri i nisu nanosili štetu odbrani i golmanu Miloševiću, a na ofanzivi, pogotovo na igri u tranziciji, bez previše komplikovanja i viška kontataka sa loptom, svakako će morati da poradi u danima koji slede. Veovatno i uz neka nova imena u sastavu...

Početkom nastavka Partizan je delovao još ubedljivije u odnosu na završnicu prvog dela. Trener Ilić je u poluvremenu pružio priliku Aleksiću i Miliću, ali crno-beli, za razliku od Nefčija nisu izgubili ritam. Štaviše, pritisli su Nefči na njihovoj polovini i već posle dva minuta uspeli su da povedu. Akcija je tekla po desnom boku, gde je veliki posao odradio Milan Roganović, koji je fintom izbacio čuvare, odigrao za Seka u kaznenom prostoru, a Senegalac "produžio" pas ka Aleksiću, čiji je udarac odbranio golman Čafarov. Ipak, lopta se odbila do Erika Kojzeka, napadač je zamahnuo, potom prebacio loptu na levu nogu i pogodio – 0:1!

Imali su crno-beli još jednu odličnu akciju i napad u tom periodu, koju je udarcem završio Vukotić, ali je golman Nefčija bio spreman. A, onda – haos na terenu.

Stefan Milić je malo jačim startom presekao moguću kontru Nefčija na sredini terena, ali je fudbaler azerbejdžanskog tima dobio napad agresije i započeo tuču sa defanzivcem Partizana, koja je prerasla u opšti metež. Nije se zanlo ko koga udara, vuče, jer su igrači Nefčija od početka negodovali gotovo za svaki start, na svakom delu terena.

Epilog – Milić je isključen, a Saša Iliće je promenio kompletnu postavu, sem golmana Miloševića i Samsona koga je prebacio na desni bok. I, iznenađujuće, uslovno slabija postava nije odstupila ni za jotu. Mladi momci su "grizli" još jače, presingom terali protivnika na greške, u nekoliko navrata ozbiljno ugrozili Nefči, stvorili i prilike preko Lekića, Aleksića, Marinkovića iz prekida, da bi zicer promašio i Ninić (pas Lekića).

I, "drugopozivci" nisu spuštali gas do kraja, potvrđujući pobedu koja je morala da bude i ubedljivija.