Sa 16 godina oduševio Srbiju, sada stavio tačku na karijeru: Danijel Aleksić se penzionisao

Danijel Aleksić je završio fudbalsku karijeru.

Rođen je 30. aprila 1991. godine u Puli, a fudbalski je stasavao u Novom Sadu, gde je prve korake napravio u Veterniku, pre nego što je prešao u omladinski pogon Vojvodine.

Preporučujemo

Upravo je u dresu Vojvodine veoma rano dobio priliku da zaigra na velikoj sceni. Za prvi tim debitovao je 2007. godine, tada je bio i najmlađi debitant u istoriji Superlige kada je imao svega 16 godina i pet dana (rekord sada drži Savo Radanović sa 16 godina i dva dana), čime je pokazao da se radi o fudbaleru od kojeg se mnogo očekuje.

Aleksić je važio za jednog od najtalentovanijih igrača svoje generacije. Prošao je kroz gotovo sve mlađe reprezentativne selekcije Srbije, a posebno se isticao golovima i kreativnošću. Njegove igre nisu prošle nezapaženo ni van granica Srbije, pa je već kao tinejdžer napravio veliki korak u karijeri i prešao u Đenovu.

Ređali su se klubovi u njegovoj karijeri, ali je najveći otisak ostavio u Bašakšehiru gde je odigrao 182 utakmice i uspeo da osvoji titulu. Aleksić je objavio kraj karijere putem Instagram naloga:

- Zdravo svima.

Došao je trenutak da završim svoju profesionalnu fudbalsku karijeru.

Nikada ne znaš kada je pravo vreme za to, ali ja sam siguran da je to sada i miran sam sa tom odlukom,jer znam da sam dao sve.

Probaću da budem što kraći, iako nije jednostavno u nekoliko rečenica opisati i iskazati sva osećanja prema nečemu što je bilo moj život, moja strast i moja ljubav — od trenutka kada sam prohodao pa sve do dana današnjeg.

Sve što sam oduvek želeo bilo je da šutiram loptu i trčim za njom, da padam i ponovo ustajem, i tako u nedogled.

Na ulici, školskom dvorištu ili bilo kom stadionu na svetu — manje je bilo bitno, samo da je lopta tu.

Jedina igračka oduvek.

Hteo sam da me fudbal nauči životu. Drugarstvu, deljenju, zajedništvu, odgovornosti i disciplini. Da naučim kako da se ponašam kada pobedim i kako da nastavim dalje kada izgubim.

Dobio sam mnogo više od toga i na tome sam neizmerno zahvalan.

Bio sam privilegovan da živim i igram u mnogo zemalja i gradova širom sveta. Upoznao sam različite ljude i kulture, stekao poznanstva i prijateljstva i doživeo iskustva koja ću nositi sa sobom čitav život.

Sve zahvaljujući sportu i fudbalskoj lopti.

Zato sport nije samo krajnji rezultat ili medalja.

Sport gradi čoveka.

Gradi karakter.

Uči te kako da budeš deo društva, da deliš PRAVE vrednosti i da poštuješ druge.

Daje ti životne lekcije koje nosiš sa sobom mnogo duže od same karijere.

Jer na kraju, ono što poneseš iz sporta nije samo ono što si osvojio — već ono što si postao.

Hvala svima koji su bili deo mog putovanja - napisao je Aleksić.

(Telegraf.rs)