Vuk Rašović želi da vidi promene u Partizanu: "Direktna posledica neznanja, strategije! Ružno je..."

Sve veći broj bivših fudbalera i trenera Partizana javno se zalaže za promene u Humskoj, a među potpisnicima Apela za spas crno-belih nalazi se i Vuk Rašović.

Nekadašnji štoper i trofejni trener priključio se Vladimiru Stojkoviću, Ivanu Golcu, Goranu Bogdanoviću i Đorđu Tomiću, koji su prethodnih dana takođe ukazivali na neophodnost promena u klubu.

Preporučujemo

Rašović je u razgovoru za Sportski žurnal detaljno govorio o stanju u Partizanu, razlozima zbog kojih je podržao apel, ali i o odgovornosti aktuelnog rukovodstva. Posebno oštar bio je kada je govorio o predsedniku Rasimu Ljajiću.

- Apelu sam pristupio jer smatram da imam i pravo i obavezu da javno govorim o onome što se godinama dešava u Partizanu. Proveo sam praktično čitav život u tom klubu, poznajem ga iznutra, njegov sistem, način funkcionisanja i vrednosti na kojima je građen - rekao je Rašović, pa nastavio:

- Upravo zbog toga smatram da imam dovoljno iskustva i znanja da prepoznam probleme i anomalije koje su se godinama nagomilavale, kako tokom mandata prethodne, tako i tokom mandata sadašnje uprave. Partizan pripada svima nama – igračima, trenerima, sportskim radnicima, a pre svega navijačima. Mi, bivši igrači koji smo svojim radom, rezultatima i trofejima učestvovali u stvaranju njegove istorije, imamo obavezu da podignemo glas kada vidimo da klub ide u pogrešnom pravcu. Ćutanje u takvoj situaciji za mene nije opcija - istakao je Rašović.

Nekadašnji fudbaler nema dilemu da su Partizanu potrebne ozbiljne promene, a kao glavne pokazatelje naveo je rezultate, finansijsko stanje i urušavanje omladinske škole.

- Odgovor je više nego očigledan. Dovoljno je pogledati rezultate na svim poljima. Dug koji je u jednom trenutku premašio 50.000.000 evra, deset godina bez šampionske titule, četiri godine bez evropskih takmičenja i opšte stanje u klubu i oko njega govore sami za sebe.

- Posebno me zabrinjava stanje u omladinskoj školi, koja je decenijama predstavljala temelj Partizanovog identiteta i uspeha. Nekada su u njoj radili eminentni stručnjaci, bivši igrači i treneri sa ozbiljnim iskustvom, dok danas, po mom mišljenju, ona više ne funkcioniše na nivou koji tradicija i veličina Partizana zahtevaju.

- Partizan vapi za promenama. Ali ne za kozmetičkim promenama i zamenom jednih ljudi drugima, već za suštinskim zaokretom koji će klubu vratiti stabilnost, identitet i mesto koje mu pripada u srpskom i evropskom fudbalu.

Foto: MN Press

Rašović smatra da nije dovoljno promeniti nekoliko ljudi na rukovodećim pozicijama, već da je neophodno promeniti čitav sistem funkcionisanja kluba.

- Promene moraju biti korenite, suštinske i istinske. Partizan je tokom prethodnih godina izgubio veliki deo identiteta, kako na terenu tako i van njega. Na terenu je izgubio prepoznatljiv stil igre, fudbalsku filozofiju po kojoj je decenijama bio poznat i koja ga je razlikovala od drugih klubova. Van terena izgubio je autoritet i poštovanje koje je nekada uživao u fudbalskim institucijama.

- Smatram da je to direktna posledica nedostatka znanja, jasne strategije i dugoročnog plana ljudi koji su godinama upravljali klubom. Danas smo došli u situaciju da Partizan za transfere pojedinih svojih najtalentovanijih igrača dobija manje novca nego što je dobijao pre 15 godina. To je jedan od pokazatelja koliko je sistem oslabio i koliko je klub izgubio na svojoj poziciji i ugledu u evropskom fudbalu.

- Zato nije dovoljno promeniti predsednika, direktora ili trenera. Ako način funkcionisanja ostane isti, ni rezultati ne mogu biti suštinski drugačiji. Partizanu su neophodne promene i po vertikali i po horizontali, u svim segmentima organizacije. Potrebni su mu ljudi koji imaju znanje, iskustvo, viziju i želju da rade u interesu kluba, ali i koji razumeju njegovu veličinu, tradiciju i specifičnost.

- Partizan moraju da vode ljudi koji su se već dokazali svojim radom, a ne oni kojima će tako veliki klub služiti kao mesto za učenje posla ili popravljanje sopstvenih biografija - poručio je Rašović.

Kao jedan od najvažnijih zadataka budućeg rukovodstva vidi vraćanje omladinske škole na nivo koji je nekada imala. Upravo u njoj, smatra, leže temelji budućnosti crno-belih.

- Partizan pre svega mora biti jak klub, sa čvrstim temeljima, jasnim identitetom i prepoznatljivom fudbalskom filozofijom. Ti temelji počinju od omladinske škole. Ona mora ponovo postati jedan od najvažnijih segmenata kluba, mesto na kojem se ne stvaraju samo dobri fudbaleri već igrači koji razumeju šta znači nositi Partizanov dres.

- Partizan mora imati stil igre, prepoznatljiv od najmlađih selekcija do prvog tima. Iz takvog sistema moraju da izlaze igrači koji imaju kvalitet, talenat, karakter i fudbalsku prepoznatljivost. Želim Partizan zbog čijih će igrača, njihovog talenta i fudbalskog umeća navijači jedva čekati da dođu na stadion JNA. Partizan koji će igrati fudbal zbog kojeg se dolazi na stadion, koji će se boriti za trofeje i biti redovan učesnik evropskih takmičenja.

- Iako su crno-beli tokom prethodnih meseci ostvarili značajne prihode od prodaja Andreja Kostića, Milana Roganovića, Ognjena Ugrešića i Vanje Dragojevića, koje su klubu donele ukupno 18.500.000 evra, Rašović smatra da prodaja mladih igrača ne sme biti jedini način finansijskog opstanka.

Posebno nezadovoljstvo Rašović je pokazao zbog odnosa aktuelnog rukovodstva prema bivšim igračima. Reagovao je i na izjavu Rasima Ljajića da Partizan nije socijalna ustanova, ističući da takav odgovor smatra neprimerenim.

- Ne mogu da verujem da predsednik Partizana nema širinu i kapacitet da reši problem koji je sadašnja uprava napravila sa bivšim igračima. Ružno je da se od konstruktivnih i opravdanih kritika brani na ovako prizeman način.

- Istovremeno, stalno poziva partizanovce da pomognu klubu, ali je odziv, koliko vidimo, slab. Možda bi trebalo da se zapita zašto je to tako. Možda se ti ljudi s pravom pitaju kakav odnos mogu da očekuju prema sebi kada vide kako se predsednik odnosi prema bivšim igračima koji su svojim rezultatima i trofejima ispisivali istoriju Partizana.

Foto: MN Press

Rašović je potom direktno kritikovao način na koji Ljajić vodi klub, navodeći brojne probleme u organizaciji i rukovođenju.

- Ne mogu a da ne prokomentarišem njegovo vođenje kluba u poslednje dve godine, jer ga smatram glavnim i najvećim krivcem za probleme koji su u tom periodu nastali. Pokazao je da je loš rukovodilac samim tim što je početnike postavio na tri ključna direktorska mesta – generalnog direktora, sportskog direktora i direktora omladinske škole. I normalno je da ti ljudi nemaju iskustvo da rukovode tako ozbiljnim segmentima kluba.

- Predsednik koji je dozvolio da se za vreme njegovog mandata promeni sedam trenera za dve godine, koji nije uspeo da uspostavi kontrolu ni nad sopstvenim Upravnim odborom od svega pet članova, uključujući četvoricu ljudi koje je sam birao. Koliko se sećam, Partizan nikada nije imao Upravni odbor sa tako malim brojem članova, a on ni sa njima nije uspeo da obezbedi normalno funkcionisanje. Dozvolio je da sav prljav veš izlazi u javnost i da se na kraju raspadne Upravni odbor koji je sam formirao.

U najdirektnijem delu razgovora Rašović je ocenio da je Partizan pod aktuelnim rukovodstvom izgubio nekadašnji ugled, a predsednika je svrstao među najgore u klupskoj istoriji.

- Predsednik je spustio klub na amaterski nivo, što se vidi po rezultatima na svim poljima, a najviše na terenu, gde smo daleko od plasmana u Evropu, a još dalje od trofeja u domaćoj ligi. Na poslovnom planu klub je sveo na to da živi od prosjačenja prema državi, pa čak ni to nije bio u stanju sam da uradi, već je poturao druge da umesto njega javno traže pomoć države.

- Mislim da je jedini predsednik u Evropi koji ne poštuje bivše igrače svog kluba, ljude koji su sebe utkali u njegovu istoriju trofejima, igrama na terenu i čija su imena navijači skandirali na stadionima. Veštim političkim spinom, pričom kako mi, bivši igrači, tražimo uhlebljenje u Partizanu, pokušao je da skrene pažnju sa svih ovih stvari koje je loše uradio, a čiji sam samo deo naveo.

- Partizan nije politička partija, a fudbal nije predizborna kampanja u kojoj pre izbora obećavate kule i gradove, a posle izbora zaboravite na obećanja. On je, koliko je meni poznato, direktno postavljen na čelo kluba od strane bivšeg režima. Možda baš zato što se odlično snalazi u tim predizbornim aktivnostima, ali u fudbalu se ne živi od obećanja, već se vrednost nečijeg rada meri konkretnim rezultatima. Smatram da je, po ostvarenim rezultatima, među najgorim predsednicima u istoriji Partizana – istakao je Rašović za Žurnal.

(Telegraf.rs)