Nezaboravni slobodnjak Dževada Prekazija! Pogledajte majstoriju sa 40 metara koja je ušla u anale

Priča o evropskom putu Galatasaraja u sezoni 1988/89 ne može se ispričati bez podviga koji je do današnjeg dana ostao urezan u pamćenju ljubitelja fudbala širom kontinenta. Glavni akter te čuvene martaverske večeri bio je nekadašnji as Partizana Dževad Prekazi, koji je nedavno preminuo u 70. godini.

Tog 15. marta 1989. godine, u revanš susretu četvrtfinala Kupa evropskih šampiona protiv Monaka, Prekazi je izveo potez o kom se i decenijama kasnije govori.

Preporučujemo

Zbog kazne UEFA, Galatasaraj je iz bezbednosnih razloga ulogu domaćina morao da preuzme na stadionu u Kelnu, pred više desetina hiljada turskih navijača.

Prekazi je namestio loptu na udaljenosti od oko 35 do 40 metara od gola. Usledio je zalet i razoran udarac levom nogom, a lopta je nakon neverovatne putanje završila u mreži zatečenog golmana Monaka.

Utakmica je završena rezultatom 1:1, što je Galatasaraju zahvaljujući pobedi u prvom meču u Kneževini obezbedilo trijumf od 2:1 i istorijski plasman u polufinale najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja.

Bio je to prvi put u istoriji da se jedan turski klub plasirao među četiri najbolje ekipe Evrope, a Prekazijev projektil sa polovine terena odavno je dobio statu jednog od najlepših golova ikada viđenih na evropskim terenima.

Ko je bio Dževad Prekazi

Prve fudbalske korake napravio je u rodnoj Kosovskoj Mitrovici noseći dres lokalnog Remonta, odakle se 1974. godine preselio u omladinsku školu Partizana, čime je započeo svoju bogatu igračku priču.

Debi u crno-belom seniorskom dresu upisao je 1976. godine, nakon čega je narednih sedam sezona proveo u Humskoj, obeleživši taj period sa 19 postignutih golova. Usledio je prelazak na Poljud i jedna sezona u dresu splitskog Hajduka, da bi 1985. godine okušao prekomorske izazove nastupajući u SAD za ekipu Baltimor Blest.

Potom je 1986. godine zadužio je opremu turskog velikana Galatasaraja, gde je proveo čak šest godina. Internacionalni put nastavio je u Turskoj igrajući još za Altaj i Bakirkojspor, da bi bogatu igračku karijeru zvanično okončao 1991. godine u dresu beogradskog Trudbenika.

Po kačenju kopački o kiln, posvetio se trenerskom pozivu. Predvodio je Železnik u dva navrata, dok je rad sa mlađim kategorijama klesao u mlađim selekcijama OFK Beograda, Sinđelića i matičnog Partizana.

Sa Partizanom se tri puta krunisao titulom šampiona Jugoslavije, sa Hajdukom je podigao trofej u nacionalnom Kupu, dok je period proveden u Turskoj obogatio sa dva naslova državnog prvaka u dresu Galatasaraja.

(Telegraf.rs)